Aleksandra je osećala umor, napipala je nešto za šta su rekli da je benigno, onda je usledila JEZIVA DIJAGNOZA

"Najlepše dojke su zdrave dojke. Prilikom tuširanja napipala sam nešto što nije trebalo da bude tu i nije deo normalnog ženskog tkiva. Odmah sam reagovala, ali se i jako uplašila u tom momentu. Prvo sam se obratila ginekologu. On je palpacijom i  ultrazvukom došao do zaključka da to nije ništa, da je to 80 posto benigna promena i da je ima veliki , tu negde ispred 40. godine. Tako da je on mene tom pričom dosta opustio, i pao mi je kamen sa srca", počinje priču za Telegraf.rs Aleksandra Bogićević (47) koja je pobedila rak dojke.

Sve je počelo 2024. godine kada je tokom kupanja osetila na desnoj dojci kuglicu, te je odmah počela da sumnja i ispituje o čemu se radi.

"Da sam odmah otišla kod hirurga ili radiologa, verovatno bi cela priča u suprotnom smeru krenula i završila se. Zato i ovim putem apelujem na žene da im se ne desi to što se desilo meni, da doprem do njih. Nemojte svoje dojke samo slikati za Instagram, za mreže, odvojite vreme, slikajte ih na mamografu, na ultrazvuku, to je pet minuta. Jer najlepša dojka je zdrava dojka. Verujte mi", kaže Aleksandra.

Sada, posle skoro dve godine od nemilog saznanja da boluje od ove opake bolesti, Aleksandra objašnjava kojih se to simptoma seća da je imala pre same dijagnoze, a koji su ukazivali da sam njom nije sve kako treba.

"Normalno sam radila sve. Jedino što mi je podstaklo i nateralo me da razmislim o tome da ipak odem kod hirurga za dojku jeste jedna vrsta umora koji sam počela da osećam. Nije to umor kao kad vam se spava. To je neki iscrpljujući umor koji se može opisati sa granicom kao da vas mrzi. Neke stvari koje su vam do tada bile smešne, koje ste radili lako, koje su bile sastavni deo vas, pogotovo za mene, za osobu koju ništa nije mrzelo, jednostavno me je mrzelo da se pokrenem. Neka tromost, priseća se Aleksandra .

Nakon što je tada hirurg sa sigurnošću mogao da potvrdi da se radi o raku dojke, Aleksandra je morala da se spremi za veliku, mukotrpnu i dugu borbu.

"Pregled je kod doktora trajao 3 sekunde. To je bilo dovoljno njemu da se okrene i da kaže da je potrebna magnetna rezonanca, skener, mamografija i sve ostalo. I iz toga što je on tražio, ja sam znala da nešto nije kako treba.  Rekao je: "Pa znate, tu postoji nešto što ne bi trebalo da bude tu". Dodao je jednu rečenicu koju takođe nikad nisam zaboravila, koja me je vodila kroz sve trenutke uspona i padova. Jer to je jedan trnovit put. Rekao je 'Izlečiću te", dodaje naša sagovorinica.

I kako je ona oduvek bila jaka i staložena, uspela je da prihvati da za neprijatelja ima ovako opakog igrača. Međutim, loše vesti je trebalo saopštiti i porodici i najmilijima. To joj je, ističe Aleksandra, ipak palo najteže od svega.

"Meni je u stvari kroz celu moju borbu najteže palo kako reći porodici. Jer oni su ti koji pate. Kako njima smanjiti patnju? Ja sam o tome najviše razmišljala. Ja sam jednostavno izabrala model onog filma 'Život je lep', da to sve nekako bude kroz neku igru, priču. U tom momentu, moj mlađi sin je imao 11 godina. Ja sam njemu ispričala da mama ima neku kuglicu, da ćemo rešiti, da postoje lekovi koji će biti mnogo jaki, da će možda mama izgubiti kosu zbog tog leka. A on je već znao za kancer i hemioterapiju. Ja sam mu rekla nije kancer, ali ako se ne bude lečilo, ako se bude zapostavilo, može da se desi da pređe u to. To su neke male, bele, bezazlene laži koje ublaže istinu da bi ukućani ili deca ili neki emotivni članovi porodice lakše prihvatili to vaše stanje. Ja nisam želela da budem žrtva i nisam želela da budem teret."

Nakon njenog prihavatanja i saopštavanja loših vesti porodici, usledila je i čuvena hemioterapija od koje na sam pomen mnogi strepe. Slično je bilo i u Aleksandrinom slučaju.

"I meni je bio u prvom momentu bauk. Ja sam mislila da je to katastrofa, iskreno. Onda, moj prvi dolazak, ja sam došla na jedno neverovatno mesto. To je prostorija gde vlada jedan mir, relaksacija, gde su sve sestre nasmejane, ne lažno. Mi to osećamo. Gde vlada tako jedna harmonija, nežnost od strane njih, briga. Ja sam bila iznenađena tolikom brigom. Na svakih par minuta nam podele čokoladice, tu su razgovori, divna muzika. Ali hoću da kažem svima, nemojte prihvatiti hemioterapiju kao neprijatelja, kao nešto zlo. Znači, kad je priključe u venu, kad ona krene, vi vidite tu crvenu boju. Prihvatite da ona ulazi u vaše telo da vam pomogne. Ona je tu kao pomoć vašem telu. Nosi i nuspojave, znamo za njih, ali doprinosi izlečenju. Morate je prihvatiti", ističe Aleksandra.

Opadanje kose, terapija...

Prva nuspojava hemioterapije je opadanje kose. Aleksandra koja je tada imala dugu, plavu kosu morala je, priseća se, da zaboravi na estetiku i misli prvenstveno na svoje zdravlje, pa je šišanje na nulu koje je zatražila u frizerskom salonu teže palo frizerki nego njoj.

"Postoji procenat od 3 do 5 posto da ženama neće opasti kosa, ali nažalost velikom broju hoće. Nadala sam se da će mi kosa ostati, ali onda je 17. dana počela da opada, nažalost. Otišla sam kod frizera i sa onako divnom plavom, bujnom kosom sela i rekla 'na nulu'. Frizerka je doživela šok. Ja sam rekla da mora, nije hir. I žena je počela da plače. Ja sam rekla pa nemojte plakati, pa porašće. Ona je meni spakovala kosu, da ponesem. Ja sam otišla, došla kući, banula mojima i rekla, 'došao mister Proper' i uradila sam onu mister Proper reklamu da malo taj šok ublažim detetu i mužu i svima u kući", priseća se Aleksandra dok prepričava neke od najtežih momenata.

Operacija dojke

Sada, dve godine nakon početka ove žestoke borbe u kojoj se Aleksandra drži, iako je morala na operaciju na kojoj joj je uklonjena desna dojka, ona na sve gleda kao na životnu lekciju.

"Prvo i osnovno pravilo, slušajte svoje onkologe. Priče iz čekaonica vam ništa dobro neće doneti. Ništa ne uzimajte alternativno na svoju ruku bez da pitate doktora. Uvek se držite onoga što vam kaže doktor i to radite. To je moj izbor bio. I hemioterapija bude, pa prođe. Mene su moji doktori zbog održavanja dobre krvne slike čak pustili te godine na more. To je bilo najdivnije letovanje, ako smem da kažem, bez fena, bez farbe, da nađemo nešto dobro i u tome. Morala sam da se prilagodim i ja tempu bolesti. Tu je Institut za onkologiju kao podrška. Rekla sam to je sjajna ustanova gde vi uvek od 00 do 24 imate podršku, telefonsku, bilo da dođete, oni su uvek tu za vas, što uliva pacijentu jednu ogromnu sigurnost", priča ova hrabra žena.

Rak dojke i simptomi

Rak dojke je najčešći maligni tumor kod žena u Srbiji sa više od 4.500 novoobolelih i oko 1.700 umrlih na godišnjem nivou. Iako je smrtnost visoka, rano otkrivanje putem skrininga omogućava izlečenje u preko 90 odsto slučajeva.

Na pitanje da li je rak dojke izlečiv, odgovor je DA! Ako se otkrije na vreme izlečenje je izvesno, zato se savetuje redovna godišnja kontrola za žene starije od 40 godina, i mamografija ukoliko imate više od 45 godina. U riziku mogu biti i one žene čije su majke, bake, sestre ili tetke imale ovu bolest.

Najčešći simptomi raka dojke su pojava tvrde, obično bezbolne kvržice u dojci ili ispod pazuha, promene u veličini, obliku ili teksturi kože (poput „kore pomorandže“), uvlačenje bradavice i neobičan iscedak, često krvav.

Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" organizuje preglede širom Srbije, a kada mamograf dolazi u vaš grad možete se informisati na njihovom zvaničnom sajtu. Takođe, pregledi se mogu obaviti i u bolje opremljenim domovima zdravlja, u kliničkim centrima i bolnicama širom Srbije.

Obratiti pažnju na:

Kvržicu ili zadebljanje. Nova izraslina na dojci ili pazuhu koja se razlikuje od okolnog tkiva.

Promenu na koži. Crvenilo, perutanje, zadebljanje, naborana koža koja podseća na narandžinu koru.

Promene na bradavici. Uvlačenje bradavice, svrab, crvenilo, perutanje ili pojava čireva.

Iscedak iz bradavice. Bilo kakav iscedak (bistar, žućkast, a posebno krvav) koji nije majčino mleko.

Promene oblika i veličine. Asimetrija dojki, oticanje ili deformacija dela dojke.

Bol. Iako rani stadijumi retko bole, stalni bol ili nelagodnost u dojci ili pazuhu koji ne prolazi mogu biti znak za uzbunu.

Rak dojke kod muškaraca je redak, čini manje od 1 odsto svih slučajeva raka dojke, ali obratite pažnju na bezbolnu kvržicu ili zadebljanje, uvlačenje ili iscedak (može biti krvav ili crnkast). Ako se javi promene na koži, crvenilo, udubljenja, naboranost ili rane koje ne zaceljuju, a znak za uzbunu mogu biti otečeni limfni čvorovi ispod pazuha ili na vratu.

Rekonstrukcija dojke nakon raka dojke

Kada žena sazna da ima rak, svesna je da je čeka trnovit put do pobede, i to u slučaju da je bolest otkrivena na vreme. Nakon burnih meseci borbe, hemioterapija, na kraju ih očekuje rekonstrukcija dojke, što predstavlja završni čin u lečenju.

Gostujući u podcastu Zdravo sa Ivanom, pukovnik prof.dr Nenad Stepić, načelnik Klinike za rekonstruktivnu hirurgiju i opekotine VMA ispričao je iz ugla lekara kako izgleda borba sa rakom dojke, kako teče ceo postupak, šta država pokriva, te da je rekonstrukcija dojke završni čin kada je pobeda ove bolesti u pitanju.

- Rekonstrukcija dojke nije hir. Često ljudi koji etiketiraju žene ne prave razliku između estetske hirurgije, i ove zdravstvene, odnosno funkcionalne. Ovo ne može da bude hir, ovo je logičan proces i ono što meni je jako drago da su i lekari, javnost, i same žene shvatile, da je završetak lečenja zapravo rekonstrukcija dojke. Bez obzira na godine starosti, i one nisu ograničenje. Ministarstvo zdravlja i RFZO u potpunosti su prihvatili troškove lečenja, odnosno rekonstrukcije dojke kod ovakvih pacijentkinja. Te žene prolaze kroz jedan mukotrpan period lečenja, koji podrazumeva odstranjenje dojke, delom ili cele dojke, nekada i obe dojke, i naravno kad prođe taj prvi udar, i taj prvi šok zbog bolesti koju poseduje kad se završi period hemioterapije, zračenja postavlja se pitanje socijalizacije, objasnio je tada profesor Stepić.

Da bi država pokrila troškove postoje određeni uslovi, ne može se odstranjivati dojka preventivno, već samo ako je žena imala rak, objašnjeno je u emisiji koju možete pogledati u videu u nastavku.

Ovaj tekst objavljen je u okviru Velikog zdravstvenog serijala na portalu Telegraf.rs koji ima za cilj podizanje svesti o prevenciji. Ako malignitet otkrijete na vreme, velike su šanse za izlečenje. U sutrašnjem tekstu u nastavku serijala možete pročitati sve o KARDIOVASKULARNIM BOLESTIMA.

(Telegraf.rs)