Postojali pre dinosaurusa, prvi leteli, danas su veće grabljivice od lavova: Ovakvu izložbu Beograd nije imao

Postojali su i pre doba dinosaurusa. Zapravo, bili su prvi organizmi na planeti koji su leteli. Danas su mnogo manjih dimenzija nego nekada, ali su jedna od  najfascinantnijih grupa insekata. Na primer, dok lavovi uhvate plen u oko 25 odsto pokušaja, oni imaju uspeh preko 98 odsto.  A to je tek jedna od stvari koja ih čini neverovatnima i koje će vas zapanjiti u nastavku teksta.

Da je ovo asocijacija u "Slagalici", malo ko bi znao da pogodi konačno rešenje, jer se o njima u javnosti i dalje malo zna.  Zato je Aca Đurđević, stručni saradnik Zavoda za zaštitu prirode Srbije, napravio nesvakidašnju izložbu u galeriji tehnike i nauke SANU u Beogradu. Izložbu o njima - vilinskim konjicima.

Preporučujemo

Na samom početku našeg razgovora otkrio mi je jedan od brojnih pokazatelja zašto su vilinski konjici važni, a ne samo delić priče u bajkama i insekti koji nam se leti ušunjaju u kuću. Naime, ovi neverovatni letači su isto tako i velike grabljivice. Larve nekih vrsta se čak hrane manjim kičmenjacima, a glavna meta su im oni koji nam leti i figurativno i bukvalno piju krv - komarci. Zato su, pre svega, korisni za čoveka.

- Da, vilinski konjici su 100% grabljivice (mesožderi) i to jedni od najefikasnijih u celom životinjskom carstvu. Odrasli se uglavnom hrane letećim insektima koje mogu da ulove pored vode, gde su najčešća meta zapravo komarci, te su s te strane korisni za čoveka. S druge strane, larve love sve što mogu da nađu u vodi. To su uglavnom larve drugih insekata. A krupnije vrste, čije larve narastu do 4-5 cm, se čak hrane i sitnim kičmenjacima, odnosno love sitne ribe i punoglavce, koji su često po dimenzijama veći od same larve vilinskog konjica. Sve što mogu da ulove i ubiju u vodi, to će i da pojedu - priča naučnik Aca Đurđević.

Međutim, kao nacija koja se tek ekološki osvešćuje, reklo bi se da još nismo dovoljno svesni njihovog značaja za ekosistem. A vilinski konjic služi i da nam, kao odraz u ogledalu, pokaže kako se brinemo o životnoj sredini. Jer tamo gde je voda zagađena, on neće ni živeti.

- Oni su jedna izuzetno specifična grupa koja ima dva dela svog života. Deo koji je nama poznat, koji se odvija u vazduhu, gde vidimo njihove odrasle oblike, je deo koji je njima najznačajniji s aspekta parenja i razmnožavanja vrste, i gde često ne žive dugo. I postoji deo koji se odvija u vodi, odnosno njihov larveni stadijum, koji je izuzetno osetljiv na sve promene vodenih ekosistema. Tako da, s obzirom na ubrzano nestajanje vodenih staništa, suočavamo se sa smanjenjem brojnosti ovih vrsta. S druge strane, mnoge vrste imaju izuzetno specifične i visoke zahteve prema kvalitetu vode, tako da čovekove aktivnosti na vodotocima i zagađenje mogu da dovedu do nestajanja nekih vrsta - pojašnjava Đurđević.

Foto: Galerija nauke i tehnike SANU

Na izložbi u SANU može se videti hologram ovog fascinantnog insekta u znatno većoj veličini od prirodne. A pod mikroskopom mogu se posmatrati i njegove zastrašujuće čeljusti kojima hvata i veće od sebe. Na jednoj od fotografija jasno je prikazan i neverovatan oblik vilinskih konjica tokom parenja. Tada zauzimaju oblik srca!

- To je struktura koju entomolozi zovu kopulaciona petlja ili kopulacioni točak. Zapravo najviše podseća na srce. Do toga dolazi zbog građe njihovog genitalnog aparata. Odnosno mužjak ima primarne i sekundarne genitalije koje su na različitim delovima tela. Jedne mu služe da pridržava ženku prilikom parenja, druge služe za prenos genetskog materijala. Upravo zbog toga ženka mora da izvije svoje telo da dođe do drugih genitalija mužjaka i tada se obrazuje ta struktura srca - kaže naš sagovornik.

Foto: M.L.

U poslednje tri godine imamo četiri nove registrovane vrste vilinskih konjica na teritoriji Srbije, a tri od te četiri upravo je otkrio Đurđević.

Podsetimo, izložba "Vilinski konjici Srbije" otvorena je 11. februara u Galeriji tehnike i nauke SANU u ulici Đure Jakšića 3 u Beogradu i trajaće do kraja ovog meseca. Direktorka Zavoda za zaštitu prirode Srbije Aleksandra Došlić na otvaranju je istakla i da je ovo prva izložba Zavoda za zaštitu prirode Srbije koja je u celosti posvećena značaju očuvanja jedne grupe insekata. Ovom izložbom Zavod jasno potvrđuje svoju ulogu centralne stručne institucije u oblasti zaštite prirode u Srbiji, zaključila je Došlić.

-  Izložba „Vilinski konjici Srbijeˮ uvodi nas u svet jedne izuzetno raznovrsne i osetljive grupe insekata, čiji je životni ciklus neraskidivo vezan za vodena i vlažna staništa. Kroz ovu postavku, posetioci imaju priliku da se upoznaju sa dugom istorijom istraživanja vilinskih konjica na prostoru Srbije – od prvih zabeleženih podataka iz vremena Kneževine Srbije, do savremenih istraživanja - poručila je Došlić.

Foto: Galerija nauke i tehnike SANU

Kako je istakla, posebnu vrednost izložbi daje angažovanje autora Zavoda: Ace Đurđevića, entomologa, Jelene Kovačević, istoričara umetnosti, Miloša Stojkovića, istoričara i Jovane Ilić, dizajnera.

- Njihov interdisciplinarni pristup omogućio je da vilinski konjici budu predstavljeni kroz naučnu, vizuelnu i kulturnu prizmu – kroz panele, video-radove i eksponate, koji posetiocima približavaju kako biološke karakteristike i ekologiju ovih vrsta, tako i simboliku, koju su im ljudi pripisivali u prošlosti. Verujem da će izložba „Vilinski konjici Srbije“ doprineti boljem razumevanju značaja očuvanja ovih jedinstvenih bića, ali i podstaći širu javnost na aktivno učešće u zaštiti prirode i životne sredine - poručila je ona između ostalog.

(Telegraf.rs)