Kako vam SRCE šalje signal da ste u opasnosti: Pitali smo naše stručnjake koje simptome ne smete ignorisati
Bol u grudima jakog intenziteta koji se širi u levu ruku, ubrzani rad srca, osećaj nedostatka vazduha, samo su neki od simptoma koje ne smete ignorisati. Kada nastupi srčani udar pacijetni opisuju da takav intenzitet bola nikada nisu osetili, međutim, dešava se da signal potpuno izostane i da tek kasnije neko sazna da je doživeo infarkt a da toga nije bio svestan.
U zavisnosti od jačine, stanja, životne dobi, zavisi i kolika će šteta nastati, zbog čega se često apeluje da je neophodno redovno odlaziti na kontrole, pratiti signale tela.
Preporučujemo
NASLOVNE STRANE SUTRAŠNJIH NOVINA: Prelistavanje štampe za petak, 20. februar 2026. godine
Dečak koji mrzi Srbiju sin pevačice sa Kosova? Ovo je pozadina stravičnog snimka koji je zapalio mreže
U podcastu "Zdravo sa Ivanom" gostovali su naši najpoznatiji kardiolozi sa kojima smo razgovarali o srčanim slabostima, upozorenjima pred infarkt, stilu života koji doprinosi razvoju kardiovaskularnih bolesti, ali i o tome kada je opsan hronični umor.
Kardiolog dr Dragana Košević, načelnica odeljenja Centra za srčanu slabost na Institutu za kardiovaskularne bolesti "Dedinje", govorila je tome koliko stil života može poremetiti i mlade ljude, i da srčana oboljenja odavno već ne biraju godine.
" Pre 25 godina je bilo manje mladih ljudi sa kardiovaskularnim oboljenjima, a sada ih ima više, a jedan od razloga je stres. Brže se živi, sada je sve drugačije, napetije je, na tom putu ako se dodaju cigarete, masnoće, šećer, loša ishrana, sve to doprinosi razvoju bolesti.Ali sam ipak optimistična da se kod mladih ljudi budi ta svest i kada je alkohol u pitanju i zdrava ishrana, i koliko je vežbanje važno, odnosno fizička aktivnost važna", objasnila je dr Košević.
Mladić popio 15 limenki energetskog pića
Dr Košević se u emisiji prisetila slučaja kada su mladiću koji je popio 15 limenki energetskog pića spasli život.
Imali smo slučaj mladog momka koji je popio 15 energetskih pića. Dobio je pejsmejker, srce mu je stalo, to je slučaj od pre šest godina, ali sećam ga se odlično, objasnila je dr Košević u podcastu.
Ovaj slučaj svakako predstavlja ekstremni primer, a konzumiranje i preporuke jasno su naznačene, kao i sastav.
Kako prepoznati simptome srčanog udara
Hladniji dani rizičniji su za kardiovaskularne bolesnike, zato što je usporeniji krvotok i on dovodi do toga da se elementi krvi lepe spontano i mogu da naprave trombove ili ugruške. Sve to može dovesti do komplikacija kao što su i infarkt miokarda, šlog..., objasnila je nedavno kardiolog Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje", dr Milijana Balević, u podcastu "Zdravo sa Ivanom".
" Srčani udar se najčešće javlja tokom noći i rano ujutru, uglavnom se simptomi jave iznenada, te je važno ne paničiti i ne čekati da se stanje pogorša već odmah pozvati Hitnu pomoć. Tokom noći dok čovek spava u organizmu se odvijaju različiti procesi, zato je važno redovno uzimati propisanu terapiju", savetovala je doktorka Balević.
Kardiolog dr Danijela Drašković sa Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje, gostujući u podcastu Zdravo sa Ivanom istakla je koliko je prevencija važna.
" Veoma je bitno javiti se svom internisti ili kardiologu kada neko oseti simptome. Ako se jave tegobe pojačanog zamaranja, da ljudi ne mogu da se popnu do prvog sprata ili nekoliko stepenika, da se jave otoci nogu, potkolenica posebno, kratak dah, preskakanje u srčanom radu, ubrzan srčani rad, preporučujem da se obavezno jave svom internisti ili kardiologu, jer tada možemo sprečiti neke ozbiljne kardiovaskularne bolesti. Preventivni pregledi su veoma bitni i njih preporučujem ljudima koji napune 40 godina i preko 40 godina", istakla je doktorka Drašković.
Puls nam pokazuje koliko ćemo živeti
Za odraslu osobu normalan broj otkucaja pulsa u mirovanju kreće se između 60 i 100 otkucaja u minuti. Međutim, za sportiste i osobe koje se redovno bave fizičkom aktivnošću, puls može biti niži, čak i ispod 60 otkucaja, što može ukazivati s jedne strane na bolju efikasnost srca, ali i na neke bolesti. Visoke vrednosti pulsa, naročito u mirovanju, mogu biti znak stresa, bolesti ili drugih zdravstvenih problema, pa je važno pratiti i analizirati promene u njegovoj učestalosti. O ovoj temi u podcastu "Zdravo sa Ivanom" razgovarali smo sa dr Milenom Pandrc, kardiologom sa Vojnomedicinske akademije (VMA) u Beogradu.
"Broj otkucaja nam je direktan prediktor i predviđa koliko ćemo dugo živeti. I ukoliko mi štedimo naše srce, dakle, ukoliko taj broj otkucaja bude niži, naše srce će duže trajati. Svaki prolongirani period trajanja povišenog broja otkucaja dovodi do oštećenja srčanog mišića", objasnila je dr Pandrc.
Zašto ljudi u 40-im godinama dobijaju infarkt
Genetiku ne možemo birati, ali stil života možemo, zato je važno okrenuti se zdravim navikama i prevenciji bolesti, apeluju stručnjaci..
Dr Bogdan Okiljević, kardiohirurg sa Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje, bio je gost podcasta "Zdravo sa Ivanom" i objasnio kako genetika utiče na sve nas ali i stil života.
" Različiti su simptomi kada je srce u pitanju. Imamo pacijente koji su potpuno asimptomatski, a imamo i one koji osećaju da ih steže u grudima, imaju otežano disanje, ne mogu da spavaju na ravnom, bude se noću, imaju osećaj nedostatka vazduha, to su sve neki simptomi koji mogu da ukazuju na oboljenje srca, ali samo po sebi nisu dokaz oboljenja. Genetika je neosporna kod ljudi koji mladi dožive infarkt miokarda. Naravno, na to se uvek nadoveže i taj neki stil života koji nije adekvatan. Imamo dobru dijagnostiku i lako ga je prepoznati", objasnio je lekar.
Kardiolog prof.dr Predrag Mitrović objasnio je da ima i onih pacijenata koji ne uzimaju redovno terapiju.
" Više od 70 odsto populacije ima povišen krvi pritisak. Nije bitno da li je nasledna predispozicija u pitanju ili smo ga stekli usled stresa i načina života, krvni pritisak je dosta zastupljen i jako je bitno kontrolisati ga, uzimati lekove. Naš narod nije svestan koliko krvni pritisak rastura naše srce. Jako je bitno lečiti se od pritiska, lekovi su tako napravljeni za pritisak da možete da ih pijete od 15. godine i da živite 100 godina, zato je bolje uzimati terapiju nego izbegavati je. Naš narod beži od lekova, a to nije dobro kada je pritisak u pitanju", objasnio je kardiolog u podcastu "Zdravo sa Ivanom".
Hronični umor
Hronični umor je stanje koje se karakteriše dubokom iscrpljenošću koja traje šest meseci ili duže, a nije posledica napora, bolesti ili nesanice. To je stanje koje utiče na svakodnevni život i može drastično smanjiti kvalitet života. Osobe sa hroničnim umorom često osećaju da su iscrpljene čak i nakon dugog odmora, a simptomi mogu uključivati nesanicu, bolove u mišićima i zglobovima, kao i mentalnu maglu. O ovoj temi u podcastu "Zdravo sa Ivanom" razgovarali smo sa prof.dr Branislavom Milovanovićem, kardiologom sa Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje.
" Prvo imamo običan umor, to je neko fiziološko stanje ukoliko preterujemo sa fizičkim poslom i ukoliko se ne odmaramo. Znači, to nije bolest. Dalje, imamo stanje koje se zove sindrom sagorevanja na poslu - burnout. To je stanje koje je dobilo šifru od Svetske zdravstvene organizacije, a razlikuje se od običnog umora. Ono je vezano za pretrano umaranje na poslu, zbog psihičkog i fizičkog pritiska koji dugo traje. Ovo stanje zahteva odmor, ponekad promenu posla, godišnji odmor... Imamo i bolest, odnosno postvirusni sindrom umora", objasnio je profesor Milovanović.
Reprezentativca vratili na teren
Prof.dr Ivan Stojanović, načelnik Centra za minimalno invazivnu kardiohirurgiju Instituta Dedinje, takođe je bio gost podcasta "Zdravo sa Ivanom" i govorio je o tome koliko je važno voditi zdrav stil života, ali i o tome da srčana bolest nije smak sveta, te je naveo slučaj kako su sportistu vratili na teren.
" Stigla mi je poruka od jednog fudbalskog hrvatskog reprezentativca koga sam operisao pre godinu dana, odnosno, uradio endoskopsku rekonstrukciju mitralnog zalistka. Naime, on je trebao da potpiše ugovor u Japanu, otkrili su problem sa zalistkom i rekli da je to kraj njegove karijere. Operisao sam ga pre godinu dana i on mi je poslao fotografiju sa terena kada je odigrao 90 minuta protiv Galatasaraja. Eto, to je jedan primer, da se nakon hiruškog zahvata ljudi mogu baviti sportom nakon što se oporave", ispričao je profesor Stojanović u podcastu.
Srčane bolesti u Srbiji
Srčane bolesti vodeći su uzrok smrtnosti u Srbiji, odgovorne za gotovo polovinu svih smrtnih slučajeva. Kardiovaskularne bolesti, uključujući infarkt miokarda i začepljenja arterija, predstavljaju primarni zdravstveni problem usled nezdravog načina života.
Najčešća oboljenja obuhvataju ishemijske bolesti srca, poremećaje ritma i upalna stanja poput miokarditisa. Prema zvaničnim statistikama, od kardiovaskularnih bolesti tokom godine umre više od 50.000, što predstavlja jedan grad.
Na pitanje da li su srčane bolesti koje su stečene tokom žvota i zbog načina života izlečive, odgovor je DA! Uslov je da promenite stil života, živite zdravo, imate fizičku aktivnost, uzimate redovno terapiju i odlazite redovno na preglede.
Sve epizode podcasta "Zdravo sa Ivanom" možete pogledati na našem YouTube kanalu.
Ovaj tekst objavljen je u okviru Velikog zdravstvenog serijala na portalu Telegraf.rs koji ima za cilj podizanje svesti o prevenciji. Ako bolest otkrijete na vreme, velike su šanse za izlečenje ili za poboljašnje kvaliteta života. Naredna tema serijala je UROLOGIJA.
Podsetimo, teme zdravstvenog serijala objavljuju se utorkom, sredom i četvrtkom, od 20 časova na sajtu portala Telegraf.rs.
(Telegraf.rs)
Vesti u fokusu
Pronađen Renault 5 iz 1982. koji je prešao samo 12 km: Kupila ga, pa ga od straha zaključala
Nevreme juri ka Srbiji! Evo kada stižu kiša i sneg: Temperatura pada za 15 stepeni
Ovo je cifra zbog koje je sin Snežane Đurišić krvnički pretučen! "Marko te pare duguje mesecima"
Stravičan snimak malog dečaka u supermarketu: Pun mržnje prema Srbiji, izgovorio strašne reči! Ko ovo uči decu
Nemačka podigla rampu: Odbijeno 18.000 radnika sa Zapadnog Balkana
Video: Prof.dr Svetozar Putnik o transplantacionom programu, kardiovaskularnim problemima i lečenju
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
ŠOK IZ ŽENEVE! Pregovori EKSPRESNO okončani, Rusi napustili hotel: Opsadno stanje u Švajcarskoj, sve vrvi od policije, Ukrajinci imali TAJNI SASTANAK
BRANISLAV (24) UMRO POSLE 85 DANA BORBE ZA ŽIVOT! Brutalno pretučen na Aranđelovdan na Vračaru, oglasio se njegov otac: "Udario je glavom o gelender, PAO SA METAR I PO VISINE"
RATNI BOMBARDERI U VAZDUHU, NIŠAN NAMEŠTEN! Više od 150 američkih aviona juri ka tački ključanja na Bliskom istoku: "Ovaj rat će biti VEĆI nego što iko misli"
