Reči imaju najveću težinu: U dvorištu Vukove spomen-kuće odjeknula poruka o očuvanju identiteta

Ispred kuće u kojoj je rođen Vuk Karadžić u Tršiću obeležen je Međunarodni dan maternjeg jezika – 21. februar. Bez velike bine i svečarske pompe, ali sa jasnom svešću da je reč o datumu koji se tiče svakog od nas jer jezik nije ukras, već temelj.

U dvorištu Vukove spomen-kuće okupili su se predstavnici Grada, Centra za kulturu „Vuk Karadžić“, profesori i učenici lozničke Gimnazije, članovi ogranka Vukove zadužbine.Direktorka Centra, mr Snežana Nešković Simić, istakla je da je očuvanje jezika i pisma pitanje kulturnog identiteta, ali i poštovanja drugih naroda.

Preporučujemo

- Smisao ovog dana je da čuvamo svoje, ali da istovremeno uvažavamo druge jezike i kulture - naglasila je Nešković Simić.

Profesorka srpskog jezika i književnosti Nevena Mitrović podsetila je da u svetu danas postoji više od šest hiljada jezika, od kojih je gotovo polovina ugrožena.

- Kada narod ostane bez jezika, ne gubi samo reči već gubi istoriju, kulturu i identitet - rekla je, pozivajući se na Vukovu misao da je „jezik hranitelj naroda“.

Savremeno doba donosi nove izazove kao što su brza komunikacija, navala stranih reči, potiskivanje ćirilice u digitalnom prostoru. Zato je, kako je istaknuto, odgovornost svakog pojedinca važna: u svakodnevnom govoru, u poruci, u zapisu.

Učenici Gimnazije „Vuk Karadžić“ izveli su poetski kolaž „Jasno sunce“, sastavljen od nagrađenih radova sa konkursa „Vukovo zvono“, koji traje više od dve decenije. Upravo taj glas mladih bio je najjasnija poruka da jezik nije samo nasleđe, već živa stvarnost koja se prenosi i obnavlja.

Međunarodni dan maternjeg jezika, 21. februar, ustanovljen je 1999. godine na inicijativu UNESCO-a, sa ciljem očuvanja jezičke raznovrsnosti. U Tršiću, taj datum ima dodatnu težinu kao podsećanje da se kulturni identitet čuva rečju, a organizovano se obeležava od 2008. godine, upravo na mestu koje najsnažnije podseća na snagu pisane i izgovorene reči.

(Telegraf.rs/Prpress.rs)