Velika novina za đake u Srbiji! Na snagu stupa tek iduće godine: Ova dva predmeta od tada više neće biti ista

Velika promena očekuje sve učenike u Srbiji koji od 2027/2028. godine kreću u prvi razred gimnazija, kao i u prvi i peti razred u osnovnim školama, jer bi upravo tada na snagu trebalo da stupe takozvani nacionalni udžbenici. Kako je za sada to velika nepoznanica, pozvali smo profesora istorije i predsednika udruženja Edu Foruma, Aleksandra Markova, a koji je za Telegraf.rs potanko objasnio šta zapravo ovi nacionalni udžbenici podrazumevaju, kao i na koje će se sve predmete odnositi. Ovom prilikom Markov je istakao i koliko će sam prefiks "nacionalni" uticati na samu sadržinu predmetne nastave.

Ovom promenom, naglašava profesor Markov na početku razgovora, za sada su obuhvaćeni samo istorija i geografija, a za koje se, priča on dalje, javila potreba da se stave pod kontrolu države.

Preporučujemo

"Država će od školske 2027/2028. godine biti ta koja će izdavati i štampati udžbenike za ove predmete. Sama ideja je relativno stara, odnosno, javila se još 2021. godine. Tadašnji ministar Vulin je prvi izjavljivao da udžbenike istorije, upravo tim rečima 'treba da piše država'. I onda dugo vremena se nagađalo da li će biti uvedeni, da li neće, pa je jedno vreme delovalo da se odustalo od toga. Umesto nacionalnih udžbenika uvedene su čitanke, odnosno posebne nacionalne čitanke. I zatim, nekako naglo, krajem prethodne kalendarske godine je Skupština usvojila i ovu izmenu", govori profesor Markov.

"Ključne promene odnose se na istoriju i geografiju. Oni sad prelaze na potpunu kontrolu države u smislu da će država biti ta koja će ih izdavati i štampati. To će biti Zavod za udžbenike, pošto nam je on jedini nacionalni izdavač. U suštini, svelo se na dva predmeta, iako je u startu bilo najavljeno za više predmeta. Bili su u priči srpski, istorija, geografija, likovno, muzičko, kada je reč o predmetima za starije razrede, a za mlađe razrede je bio predmet Priroda i društvo i Svet oko nas. Međutim, ti predmeti koji nisu istorija i geografija, oni će imati status nacionalnog udžbenika, ali se suštinski kod njih neće menjati – i dalje će moći da ih izdaju svi izdavači. Jedina promena se odnosi na istoriju i geografiju. To su predmeti koji dolaze pod potpunu kontrolu države", govori nam Markov dalje.

Implementacija je, navodi on dalje, planirana od 2027/28. godine i uvodiće se, ističe dalje, sukcesivno.

"Dakle, biće za peti razred osnovne i prvi razred srednje škole, kada je reč o srednjim školama, i onda će se postepeno svake godine uvoditi za naredni razred ukoliko se u nekom trenutku ne odustane od toga. S obzirom da je zakon već usvojen i da nije išao u neku širu javnu raspravu, ono na šta bi sad trebalo voditi računa i obratiti pažnju jeste da sam proces izbora autora bude dovoljno transparentan, odnosno, da budu jasno definisani kriterijumi kako će se birati autori. Sad je to prilično široko postavljeno, odnosno, zna se da za autora udžbenika mogu da se biraju lica koja imaju samo završen fakultet. Dakle, nije precizirano da moraju imati diplomu u skladu sa oblašću kojom se bave, nego samo završen fakultet i 'integritet i autoritet'. Integritet i autoritet su široke kategorije i teško ih je vrednovati", pojašnjava nam dalje Markov.

Autori udžbenika će kao i uvek do sada, biti iz Srbije.

"Autori su uvek iz Srbije. Izuzetak su samo udžbenici za strane jezike, dakle, tu se dešavalo da autori ne budu iz Srbije. Svi ostali udžbenici imaju domaće autore. Uvek su udžbenike pisali domaći autori, ali se nekako kroz medije često plasirao taj narativ da nećemo da nam udžbenike istorije pišu stranci, a verovatno se vezivalo za to što su izdavačke kuće iz inostranstva. Što opet nema nikakve veze jer, kažem, i ta izdavačka kuća, bez obzira gde se nalazi centrala, ona mora da poštuje domaće zakonodavstvo, domaće zakone, na kraju krajeva plaća i porez u Srbiji, a i udžbenik prolazi kroz nekoliko komisija Ministarstva prosvete i na kraju završni čin je potpis ministra prosvete. Tako da dok ministar prosvete ne potpiše saglasnost da udžbenik izađe, on se ne može pojaviti na tržištu, samim tim ne može doći ni do učenika", priča nam dalje Markov.

Poznato je i koliko će sam pridev "nacionalni" uticati na samu sadržinu udžbenika, kao i šta učenici mogu u tom smislu da očekuju.

"Ministarstvo prosvete je najavilo, odnosno, već se ušlo u promene u smislu da se menja program – počelo se od programa za gimnazije, a najavljene su i promene za osnovnu školu. Tako da pretpostavljam da će i program nastave biti menjan. Najverovatnije, jer nemamo zvaničnu povratnu informaciju, biće menjan sukcesivno i pratiće peti i prvi, pa onda posle šesti i drugi razred i na taj način će se postepeno sve uvoditi. Jer, ako ne promenite programe, onda suštinski vi nećete menjati nešto, ne možete ni da menjate sadržaj udžbenika. A, ako se bude menjao program nastave, onda možemo možda imati i drugačije udžbenike, možda i drugačiji sadržaj, ali kažem, sve je nekako u najavi, izuzev tog prvog razreda gimnazije gde se ušlo aktivnije u promene."

Podsetimo, pored gore navedenih reformi, u planu Ministarstva prosvete je i skraćivanje časova u osnovnim i srednjim školama sa 45 minuta na po pola sata, dok je nedavno i sam premijer Srbije Đuro Macut istakao da je srednjškolsko obrazovanje kod nas neadekvatno, te da su nužne promene i na tom nivou. Profesor Markov nam je sada prokomentarisao predložene izmene, pa predložio potpuno drugačiji pristup od navedenog.

"Premijer je samo nagovestio da će doći do nekih promena, konstatovao je da stanje nije dobro, ali to je nešto što znamo svi mi koji radimo u školama, a znaju i roditelji koji su na taj način uključeni u obrazovni sistem. Ali ako se ne kaže šta će se konkretno menjati, onda opet možemo samo da nagađamo da li se misli na neku kompletnu promenu. Što se tiče skraćivanja časova, meni je to u početku delovalo samo kao vest za medije, a na kraju je preraslo u čitavu priču. Sama najava skraćivanja nastave deluje neozbiljno, kao i sam argument koji se kosti da je opravda - manjak pažnje kod učenika. Znači, mi ne treba da se prilagođavamo tome što učenici imaju kraći raspon pažnje, pa da im onda prilagođavamo časove toj takvoj vrsti pažnje. Treba zapravo njih da naučimo da mogu da se fokusiraju na različite teme", priča Markov i dodaje da, po njegovom mišljenju, treba koristiti fleksibilan model koji se pokazao dobro na Zapadu.

"Mnogo je bolji model gde imate fleksibilnu dužinu trajanja nastave, poput nekih modela koji se koriste u Zapadnoj Evropi,  konkretno Francuska ima takve modele nastave. I generalno trend je u razvijenijim školskim sistemima da čas traje duže, a ne kraće. Ne znam za primere gde čas traje 30 minuta. Mislim da to u Srbiji neće proći. Kada bih se ja pitao, ja bih pre išao na varijantu da čas traje duže ili da postoji neka vrsta fleksibilnosti, što je opet u našem sistemu jako teško realizovati, imajući u vidu da je reč o velikom i glomaznom sistemu", zaključuje na kraju razgovora naš sagovornik Markov.

(Telegraf.rs)