Hiljade radnika, milion tegli i jedna zemlja, Jugoslavija: Priča o 5 naših fabrika koje su izgradile carstvo

Beograd, Gronji Milanovac, Vršac, Subotica, Zagreb, pet gradova, hiljade radnika, milion tegli, omota, tabli. Ovo je priča o fabrikama koje su pravile slatkiše jedne zemlje. Ako ste ikada jeli Eurokrem kašićicom direktno iz tegle, delili kesu smokija sa pet drugara u školi ili skupljali sličice iz životinjskog carstva, onda znate da je slaktiš u Jugoslaviji bio nešto posebno. Vreme ne možemo da vratimo, ali sećanja ne blede, ove poslastice su obeležile jedno vreme.

Takovo

Preporučujemo

U Gornjem Milanovcu 1922. godine nastaje mala fabrika bombona koja je radil sve do bombardovanja 1941. Nakon malo više od 20 godina, tačnije 1962. nova fabrika niče posle rata, nastaje nova proizvodna linija i Takovo dobija novu misiju, sokovi, konzerve, marmelade, ali jedan proizvod nadmašiće sve, a to je čuveni Eurokrem. Prva tegla je stigla u prodavnicu 1970. godine, dve boje, dva ukusa a jedna tegla, prosto neodoljiva, pogotovu za najmlađe.

Foto: wikipedia

Generalni direktor Takova, Jovana Tomović, vratila se iz Italije sa uzorkom kremastog namaza italijanske kompanije Gandola, a 1969. godine potpisan je ugovor između Gondole i Takova, kupljena je oprema, licena i tehnonologija za proizvodnju. Takovo je postao nosilac prava na korišćenje zbnaka "Eurocream". Vrlo brzo zainterrsovao je domaće tržište, postao je recept za osmeh svakog daomaćinstva, pogotovu najmlađih. Vremenom se promenila receptura kako bi se prilagodilo domaćem tržištu.

Krem je imao posebno mesto u srcu mnogih, mogao je da se jede uz sve, palkačinke, kriški hleba, a najčešće direktno iz tegle, tako je mnogima bilo najslađe. Do 1982. godine Takovo je proizveo preko 13 hiljada tona svog proizvoda, non stop se radilo, u tri smene, a popularnost je neprestano rasla. Uz euvrokrem stigao je i euroblok, imao je siti ukus, dve boje, ali drugi format. Stajao je u džep svakog đaka, a služio je kao džeparac, vlauta ili nagrada.

Mračan period je nastupio 90-tih, nestalo je jedno ogromno tržište, sve se proizvodilo u malim količinama, ali je on tu ipak bio tu. Danas je Takovo deo Swisslion grupacije, modernizovan, ali je ukus ostao isti. Eurokrem se izvozio širom sveta, u Americi, Kanadi, Australiji, ali najveći put je bio koji je prešao nije preko okeana, nego kroz naše uspomene.

Kraš

Dok se Evropa kreće ka rati, u Zagrebu se 1911. godine se rađa fabrika čokolade, pod nazivom Union. Prvi industrijski proizvođač čokolade u jugoistočnoj Evropi, a samo dve godine nakon otvaranje, 1913. je postao kraljevski dobavljač za Beč i Budim. Nakon Drugog svetskog rata se Union sa drugim fabrikama u Zagrebu spaja u Kraš, ime koje će postati sinonim za slatkiše. 1954. godine stiže kraljica među dezertima, Bajadera. Elegenatna kutija, crvena, zlatna, slatkiš koji je brzo postao sinonim za poklon. Nakon dve godine nastala je još jedna legenda, čuveno Životinjsko carstvo.

Foto: wikipedia

Tanke mlečne čokoladice, iza svake se krije sličica sa životinjama, svako dete je ovo obožavalo. U školi se dolazilo da se menja sa sličicama, pažljivo popunjavao album, uzbuđenjima nikad kraja. Ovo je imalo i obrazovni karakter, deca su učila o kontinetima, životinjama, prirodi na način koji je bio jednostavan, zanimljiv i topao. Kralje je neprimetno spojio slaktiš i znanje, pa su te male čokoladice postale prva lekacija na Svetu za mnoge generacije.

70-tih godina pojavio se Kolumbo, trouglastog oblika, bio je domaći odogovor na Toblerone. Griote je bila sveža višnja u likeru, dobio je zlatnu medalju na Monde selekšenu. Poslastica koja je bila za odrasle, a deca su morala da pitaju kako bi je probala. Neverovatan slaktiš i danas se jede, a to su Kiki bombone. Kraš je bio brend koji je ujedinio sve.

Soko Štark

U Zemunu 1922. godine francuski ofricir Danijel Pesmaž otvara "Louit S.A", mala radionica, uglavnom uvoz iz Francuske. Međutim, Beograd je želeo svoju proizvodnju i tada se javlja Roda i Menaž, čokolada za jelo i kuvanje, vremenom je postala sastavni deo domaće trpeze, sve do danas. Topila se u glazure, rendala u kolače, dodavala u filove. Svaki dom je imao fioku gde je stajala. 1966. godine spajaju se Soko i Nada Štark u novo ime Soko Štark, a 1975. je izrađena nova fabrika u Kumodraškoj. To je bilo najmodernije postrojenje u regionu za preradu kakaa i žitarica. Iz te fabrike je došlo niz proizvoda koje će obeležiti živote generacija.

Foto: wikipedia

Kasnih 60-tih nastao je Smoki koji je postao svakodnevnica, uz filmov, putovanjima, rođendanima. Nije bio luksuz, već svakodnevnica i to je bila njegova tajna. Domaća receptura koja je nastala kao inspiracija na Erdnus Loken iz Nemačke i Babma iz Izraela. Bananica je došla ranije, ali se zadržala do današnjih dana, čokoladni preliv preko penastog fila od banane, simbol dečije radosti, poklon za svaku priliku. 50-tih nastaje mekši i emotivniji deo Šarkovog sveta, čuvena čokolada Najlepše želje.

Poklanjala se za rođendan i praznike, delila na kocke, čuvala u kredencima. Štark je 80-tih proširio asortiman, pojavile suse napolitanje, keksi i čuveni Prima štapiči koji su ušli u svaku kuću kao grickalica za goste, druženja i bioskope. Ovo je sve obeležilo mnoge dečije rođendane.

Pionir

U Subotici 1917. godine je Josip Ruf iz Sente verovao je da se od šećera i topline može stvoriti svet ukusa. Prvi proizvod koji će preživeti vek su mentol bombone, šestougaoni oblik isto kao i danas, oštar miris, oštar ukus, osveženje dostupno svima. Zatim dolaze i Negro bombone, crni sa belom dušom, zvani odžačar grla, biljke lakrica i mente, po tadašnjem uverenju imao je blagotvorno dejstvo. Negro je bio više od obićnog bombona, bio je saputnik u torbama, fiokama, automobilima, uvek tu, na dohvat ruke.

Foto: wikipedia

Nakon rata, fabrika je nacionalizovana i dobija naziv "Pionir", vlasnici se menjeaju, a epohe prolaze, a ukus je ostao isti. 1950. godine nastala je čuvena Galeb čokolada, mlečna i nežna. Pionir prelazi iz sveta bombona u čokoladu. Potom je 1978. godine nastalo je Medeno srce, čokoladni medenjak punjen voćnim džemom. To je bio slatkiš sa značenjem, poklon za rođendane, to je bio način da se kaže "mislim na tebe". Kroz osamdesete i devedeste Pionir je zadržao prepoznatljivost.

Banat

U Vršcu 1984. godine na jugoistčnim padinama Banata, u gradom poznatom po vinu otvara se fabrika bombona po imenu Kantinten koju je osnovao Samjuel Švarc. To je na prvi pogled bila još jedna zanatska radionica, ali ono što je iz nje poteklo postaće najdugovečnija firma jugoslovenske konditorske industrije. Početkom 20. veka porodica Ifko preuzima pogon, modernizuju se i proširuju. Ispod visokih prozora, u srcu Vršca, rađaju se čokolade, karamele i bombone.

Foto: wikipedia

Nakon Drugog svetskog rata fabrika je naionalizovana, dobijal je novo ime, "Banat" i bila je simob pouzdanosti i ukusa koji se ne zaboravlja. Najpoznatiji proizvod je čokolada Banat, prepoznatljiva po bogatom mlečnom ukusu. Bila je poklon, nagrada, pa čak i valuta među decom. Krajem 80-tih nastao je još jedan uspešan proizvod. Jo-Jo, čokolada sa rižom, bila je hit među osnovcima. U pogonu je radilo više od 500 ljudi, bile su tu karamele, bombone, čokoladne figure, Božić bata i uskršnji zečevi.

Početkom 2000-tih Banat preuzima Bambi koji je uložio u modernizaciju i otvorio nove mogućnosti, da bi 2016. godine, Swislion  Takovo kupio fabriku, Banat i Jo-Jo su i danas na rafotivma, tiši nego nekad, ali i dalje tu.

Iz pogona koji su rdili bez prestanka, stizli su ukusi koji su obeležili generacije. Svaka fabrika je imala svoj miris, svoj ritam, svoj proizvod koji će pamtiti. Danas, mnogi još uvek postoje, modernije, drugačije, ali sa istim korenima.

(Telegraf.rs)