Danas je veoma značajan datum, EVO šta je počelo: Neverovatna pojava nad Evropom zahvatila i Srbiju

Danas je PRVI DAN klimatološkog proleća. Ono na severnoj Zemljinoj polulopti počinje 1. marta, dok će 1. juna početi klimatološko leto. Astronomsko proleće stiže nam za 20 dana.

Već sam kraj februara doneo je većem delu Srbije prolećno otopljenje. Temperature danju prelaze i 15 stepeni, ali su noći i jutra hladni, u većini predela uz mraz.

Preporučujemo

Ovakvo vreme posledica je snažnog anticklona i visokog vazdušnog pritiska, koji uslovljavaju stabilno, suvo i vedro vreme, uz priliv tople vazdušne mase sa jugozapada.

Inače, veći deo Evrope ovih dana pod uticajem je zanimljivog sinoptičkog scenarija, a reč je o tzv. ''Omega bloking''.

Foto: nmmb

Foto: nmmb

Deo ove pojave zahvatio je i Srbiju.

Pod pojmom ''Omega bloking'' podrazumeva se specifični atmosferski konfiguracija: greben visokog pritiska nalazi se ''stisnut'' između dva područja niskog pritiska, poprimajući oblik koji podseća na grčko slovo Omega (Ω). Ovaj fenomen stvara pravi ''blok'' koji sprečava uobičajeno kretanje vremenskih sistema s zapada ka istoku. Posledica toga je produženi period stabilnog vremena, što često dovodi do značajnog porasta temperature.

Foto-kolaž: NMMB, Telegraf.rs, Pixabay

Istovremeno, oblačnost sa padavinama premešta se obodnim delom i tako pogađaju preko Atlantika Island i sever Skandinavije i to dolaskom ovih sistema u sklopu južnog strujajna, dok se preko istoka Evrope ovi oblačni i padavinski sistemi premeštaju severnom strujom, pa uz kišvito, bude i sveže vreme. Često pri ovakvoj sinoptičkoj situaciji na udaru svežije vazdušne mase i obilnih padavina uz oluje mogu se kao obodni delovi naći Španija i Portugalija, ali i severozapad Afrike, pre svega Maroko.

Ova pojava često se naziva i toplotnom kupolom. Unutar nje beleže se po 10-15, pa i 20 stepeni više temperature od prosečnih.

Poslednjih zima toplotne kupole se javljaju čak i usred zime i u ovom, hladnijem delu godine i dovodi kao što je napomenuto i do 10-20 stepeni više temperature od prosečnih.

Pre nekoliko dana usled ove pojave, temperature na jugozapadu Francuske i severu Španije dostigle su skoro neverovatnih 30 stepeni, što nije zabeleženo zimi u ovim predelima i to na samoj obali Atlantika, gde su čak i leti temperature od 30 stepeni retka pojava. Dakle, otopljenje je bilo posledica ciklona sa Atlkantika i anticklona iznad evropskog kopna, uz prilv toplog vazduha sa juga, pri čemu je južni vetar spuštajući se sa Pirineja uslovio i fenski, odnosno zagrevajući efekat.

Ovih dana širom jugozapadne, zapadne i centralne Evrope i centralnog Mediterana vreme je pravo prolećno, uz temperature i iznad 20 stepeni. Čak je i u Alpima 20 stepeni, gde je prethodno bilo obilnog snega, pa sada otopljenje dovodi do naglog otapanja snega i poplava.

Topla vazdušna masa donelo je prolećno vreme i Srbiji, uz temperature do 20 stepeni, a na zapadu našeg regiona, na severozapadu Bosne i do 22°C.

Foto: meteociel

Ovaj efekat nije zahvatio istok Srbije, niti istočni deo Balkana, koji su pod uticajem hladnog vazduha sa istoka Evrope, iz oblasti Karpata i Crnog mora, uz zimske temperature oko 0 stepeni.

Foto: meteociel

Omega bloking karakteristična je pojava za hladniji deo godine, ali sve češće se javlja i leti.

Foto: sat24.com

Foto: Weather2umbrella

Foto: Weather2umbrella

Prethodnih leta toplotne kupole uslovljavale su temperature u Evropi i iznad 40 stepeni, na jugu Španije i do 47 stepeni, 45-46 stepeni u Grčkoj, Turskoj i na Kipru.

U junu 2021. godine, Kanada je doživela ekstremno visoke temperature, sa rekordnim 49,6 stepeni Celzijusa izmerenim u gradu Liton u Britanskoj Kolumbiji. Ove visoke temperature su prouzrokovale brojne požare i do sada najveću iznenadnu smrtnu stopu od toplote, sa najmanje 233 smrtnih slučajeva u Britanskoj Kolumbiji. Ovaj gradić nalazi se na zapadu Kanade, nedaleko od Pacifika, a njegov položaj odgovara položaju zapada Norveške, gde temperature i leti jedva prelaze 20 stepeni.

Da je sada leto, pri ovakvoj sinoptičkoj situaciji, temperature u Evropi i Srbiji prelazile bi 40 stepeni, pa čak lokalno i 45 stepeni i to pre svega na Pirinejskom poluostrvu.