Srbija je korak bliže ka uvođenju vakcine protiv HPV u kalendar obavezne imunizacije

Vakcina protiv HPV je u Srbiji besplatna i dostupna, ali za gotovo četiri godine imunizacije o trošku države, u potpunosti je vakcinisano ukupno svega 50.952 dece i mladih.

Najnoviji podaci Instituta za javno zdravlje "Batut" otkrivaju duboke regionalne razlike, od Beograda, Južnobačkog, Zaječarskog, Borskog i Moravičkog okruga sa najvišim obuhvatom, do teritorija Novog Pazara i Tutina, kao i Pčinjskog i Jablaničkog okruga, koji beleže zabrinjavajuće niske stope vakcinacije. Ovi podaci jasno ukazuju da mi i dalje propuštamo priliku da sistemski sprečimo oboljevanje od karcinoma grlića materice i drugih karcinoma koji su povezani sa humanim papiloma virusima.

Preporučujemo

- Zaštitni znak naše kampanje "Ti možeš sve" je padobran, simbol sigurnosti, zaštite i slobode. Pre skoka, hajde da zajedno uradimo sve što je potrebno kako bi let bio uspešan, miran i bezbedan. Na toj misiji mi iz Udruženja možemo mnogo i radimo mnogo. Poznato je da gotovo 90 odsto populacije u Srbiji tokom života dođe u kontakt sa humanim papiloma virusima, a svakog dana dve žene izgube život od raka grlića materice, bolesti koju danas u velikoj meri možemo da sprečimo. Upravo zato pokrećemo ovu kampanju, ali i inicijativu da tokom 2026. godine u Srbiji bude zaštićeno najmanje 30.000 dece koja do sada nisu vakcinisana protiv HPV. Iako imamo kapacitet da godišnje vakcinišemo i do 600.000 dece i mladih, za skoro četiri godine vakcinisano je svega oko 50.000 dečaka i devojčica. I zato se postavlja pitanje da li smo spremni da zaštitu naše dece postavimo kao prioritet - kaže Gorica Đokić iz Udruženja pacijenata za borbu protiv raka grlića materice i jajnika.

Pomoćnik ministra zdravlja, prof. dr Nebojša Tasić poručio je da Ministarstvo zdravlja apsolutno snažno stoji ka cilju da se ova vakcina uvede u obavezni kalendar imunizacije.

- Ministarstvo zdravlja, zajedno sa Institutom za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, apsolutno će učiniti sve, s jedne strane da nabavi adekvatne količine vakcine, i to već radimo, a sa druge strane apsolutno snažno stojimo ka cilju da se ova vakcina uvede u obavezni kalendar imunizacije. Za sada je ona samo preporučena, dok se ne izmeni zakon, ali zajednički napori idu ka jednom cilju, da se uvođenjem ove vakcine u kalendar obaveznih suštinski zaštiti što veći broj mladih osoba. Ovo je, po mom mišljenju, najbolji pokazatelj snažne povezanosti između države, struke, nevladinih organizacija i medija, jer samo zajednički, kroz ovakve konferencije i aktivnosti, možemo postići cilj koji želimo - poručio je prof. dr Tasić.

Foto: Vladimir Milić

Podaci Instituta za javno zdravlje "Batut" pokazuju da je od početka sprovođenja imunizacije, prvu dozu vakcine protiv HPV primilo je ukupno 36.184 dece uzrasta od 9 do 14 godina, od čega je 27.235 u potpunosti vakcinisano u skladu sa uzrastom. U starijoj uzrasnoj grupi, od 15 do 19 godina, prvu dozu primilo je 24.286 adolescenata, dok je njih 18.959 završilo kompletnu vakcinaciju sa tri doze. Od aprila 2024. godine omogućena je i vakcinacija studenata, uzrasta od 19 do 26 godina u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. U ovom programu prvu dozu vakcine primilo je 6.451 mladih, dok je 4.758 njih u potpunosti vakcinisano.

- Imunizacija je najefektivnija i najbezbednija mera prevencijе oboljenja izazvanih humanim papiloma virusima. Sprovodi se kao preporučena imunizacija kod dece od devet do 19 godina života, a prvenstveno kod dece petih i sedmih razreda osnovnih škola, tokom sprovođenja preventivnih (sistematskih) pregleda ili uz obaveznu revakcinaciju protiv difterije i tetanusa, u organizaciji službi za zdravstvenu zaštitu školske dece. Od januara 2026. godine, u skladu sa raspoloživim količinama vakcina, imunizacija se može sprovoditi i kod lica uzrasta od 19 do 26 godina, kao i kod lica uzrasta od 27 do 45 godina u skladu sa indikacijom postavljenom od strane specijaliste odgovarajuće grane medicine, u nadležnim I/ZJZ, službama za zdravstvenu zaštitu studenata, odnosno u službama opšte medicine kod izabranog lekara. Od početka sporovođenja preporučene imunizacije protiv HPV o trošku države, zaključno sa 31.1.2026. godine, aplikovano je ukupno 146.401 doza vakcine - istakla je prof. dr Verica Jovanović, v.d.direktorke Instituta za javno zdravlje "Batut".

Vakcina protiv HPV je najefikasnija kada se primi na vreme, pre nego što mlada osoba dođe u kontakt sa virusom, jer do infekcije može doći već pri prvom seksualnom odnosu.

- Upravo zato je važno da se deca vakcinišu u uzrastu kada su zdrava i nemaju nikakve simptome. Ova vakcina se u svetu primenjuje više od 15 godina, dato je na stotine miliona doza i spada među najbezbednije vakcine koje imamo, bez dokaza o ozbiljnim neželjenim reakcijama. Važno je naglasiti da HPV ne pogađa samo devojčice, i kod dečaka može izazvati kondilome, ali i ozbiljne karcinome penisa, analne regije i glave i vrata. Roditelji danas imaju priliku da svoju decu zaštite na vreme i tu priliku ne bi trebalo da propuste. Uvođenje HPV vakcine u kalendar obavezne imunizacije dodatno bi unapredilo informisanost i obuhvat, jer bismo sistemski obezbedili da svi roditelji dobiju tačne i pravovremene informacije o njenom značaju - objasnila je dr Jelena Mitrović, načelnica pedijatrije u Domu zdravlja "Dr Simo Milošević" na Čukarici.

Simbol kampanje nije ostao samo metafora. Mišo Božić, instruktor padobranstva je podržao ovu inicijativu i podsetio koliko su priprema, sigurnost i poverenje ključni za svaki bezbedan let, baš kao i pravovremena zaštita kada je reč o zdravlju.

- U padobranstvu ne čekate problem da biste reagovali, bezbednost počinje mnogo pre samog skoka. Detaljna obuka, provera opreme, ponavljanje procedura i razvijanje svesti o rizicima sastavni su deo svakog treninga. Upravo ta preventiva pravi razliku između bezbednog doskoka i ozbiljnih posledica. Isto važi i za HPV. Preventivno delovanje kroz edukaciju, redovne preglede i vakcinaciju predstavlja ključnu meru zaštite zdravlja. Kao što padobranac ne skače bez pripreme, tako ni društvo ne sme zanemariti preventivne mere kada je u pitanju virus koji može imati dugoročne posledice po zdravlje. Prevencija nije reakcija, prevencija je odgovornost. Ona je deo sistema, deo kulture bezbednosti i deo brige o sebi i drugima - istakao je Božić.

(Telegraf.rs)