Škodrić: Cilj je da do 2030. godine 65 odsto građana koristi skrining program

Direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Sanja Radojević Škodrić naglasila je danas na Kopaonik biznis forumu da je prevencija prioritet srpskog zdravstva, kojom je do sada obuhvaćeno oko 25 odsto stanovnika, i dodala da je cilj da do 2030. taj procenat bude 65 odsto, čime bi se Srbija svrstala u grupu zemalja srednje Evrope.

Radojević Škodrić je na panelu "Savremeno zdravstvo kao pokretač snažne ekonomije, zdarava nacija, prosperitetna budućnost" naglasila da budućnost zdravstvene zaštite u Srbiji do 2030. godine vidi u personalizovanoj terapiji, telemedicini, digitalizaciji zahvaljujući kojoj će se gradajani i atuomatski pozivati na skrining programe, ali i mobilnim ambulatnama koje će zdravstvo učiniti dostupno svima.

Preporučujemo

"Prevencija je prioritet sprskog zdravstva, zaostajemo za Evropom, ali smo poslednjih godina bolji, jer se intezivno ulaže u skrining, naročito karcinoma čemu je doprinela i kupovina 85 skenera i 25 magneta", rekla je Radojević Škodrić.

Naglasila je da regioni u Srbiji kvalitetno rade programe prevencije i da sada mogu da se spuštaju na gradove.

U Evropi je, kako je navela prevencijom obuhvaćeno više od 75 odsto stanovništva u Srbiji ove godine oko 25 odsto - ali je odaziv skoro duplo manji, zbog čega je potrebno menjanje svesti kod pacijenata i građana, jer i dalje postoji strah od odlaska kod lekara.

Navela je da je potrebno i da se radi na modelu finansiranja zdravstvenog osiguranja.

Govoreći o buducnosti zdravsvene zaštite Radojević Škodrić je rekla da neće više biti klasičnih lekova kao ni kutija na policama za više pacijenata.

"Terapija će se davati na osnovu genetskog profila, što značajno menja i način finansiranja", kazala je ona i dodala da do 2030. vidi i potpunu digitalizaciju koja je preduslov za automatizovano pozivanje na preventivne skrining programe.

Škodrić je naglasila da budućnost zdravstva vidi i u telemedicini, kada ćemo moći da zaboravimo bolnice sa zidovima, a čime će zdravstvo biti mnogo efikasnije.

Prema njenim rečima, akcenat će biti na metaboličkim bolestima."Moramo imati mobilne ambulante, odnosno dostupnost zdravstvene zaštite apsolutno svakom bez obzira gde živi", rekla je ona i naglasila da je za realizaciju svega pomenutog uslov izmena načina finansiranja u koji se već krenulo.Predrag Đukić, specijalista za zdravstvo Svetske banke, rekao je da očekuje da se u Srbiji poveća dostupnosti primarne zdravstvene zaštite.

"Radi se na povećanju dostupnosti prvenstveno primarne zdravstvene zaštite u ruralnim sredinama, da se ujednači dostupnost primarne zdravstvene zaštite na celoj teritoriji Srbije, a mobilne ambulante će se između ostalog finansirati iz sredstava zajma Svetske banke, ali to je samo jedna od stvari koje taj projekat podržava", kazao je on.

Pema rečima Đukića, radi se na spuštanju usluga sa viših nivoa zdravstvene zaštite na primarni za one koje nova tehnologija i generalno izgradnja kapaciteta dozvoljava čime će se pružiti usluge mnogo bliže stanovništvu, a osloboditi pritisak na više niveo zdravstvene zaštite.

Na panelu, čiji su učenici bili i državni sekretar u Ministarsvu finansija Saša Stevanović, predstavnici Svetske banke, kompanija Roš i Novartis predstavljeni su trendovi koji karakterišu svetsko zdravstvo.

To su AI i generativna medicina, presonalizovana i precizna medicina, telemedicina i virtualna nega, prevnecija i dugovečnost, digitalizacija i integracija podataka, metabolička medicina, robotski trend za hirurgiju.

Trendovi su i hroničan nedostatak kadra, da zdravstvo postaje biznis, kao i eksplozija hroničnih nezaraznih bolesti, mRNA platforme, ulazak privatnog kapitala.

(Telegraf.rs/Tanjug)