Strašan umor, usporenost, glavobolja: Meteorolog otkriva zbog čega su ovi sunčani dani sada toliko teški

Iako smo jedva čekali ove sunčane i tople dane da izađemo iz kuća, priroda sa sobom donosi jedan dobro poznat, ali često iscrpljujući fenomen – prolećni umor. Umesto da budemo puni elana, mnogi od nas osećaju se izuzetno tromo, pospano i bez energije. Zašto se to dešava?

Naše telo trenutno prolazi kroz ozbiljan period adaptacije na nove klimatske uslove, a ovo su glavni razlozi zbog kojih se osećamo kao da nas je "nešto pregazilo":

Preporučujemo

Na prvom mestu, koliko god da nas raduje vedro i sunčano vreme, naše telo je pod stresom zbog velikih temperaturnih razlika, pojašnjava meteorolog Đorđe Đurić.

- Ujutru se budimo uz mrazeve i temperature ispod nule, dok u najtoplijem delu dana živa u termometru skače i do 20°C - navodi Đurić.

Ove nagle oscilacije po vedrom vremenu šire i skupljaju naše krvne sudove. Kada naglo otopli, pritisak pada, srce radi brže da bi rashladilo organizam, a mi automatski osećamo malaksalost, vrtoglavicu i pad energije.

Đurić dodaje da se ovih dana beleži i veoma visok vazdušni pritisak, koji često prati vedro i stabilno vreme. Promene atmosferskog pritiska mogu direktno uticati na naš krvni pritisak, ali i na osetljivost nervnog sistema. Kod mnogih ljudi ovo izaziva osećaj težine u glavi, blage glavobolje i manjak koncentracije.

Takođe, tokom dugih, tamnih zimskih meseci, naš organizam je proizvodio više melatonina (hormona sna). Sada, kada izlazimo iz tog dubokog "zimskog sna", situacija se menja. Dani su već sada duži za dva do tri sata u odnosu na zimu, što znači da smo više izloženi sunčevoj svetlosti. Svetlost podstiče lučenje serotonina (hormona sreće i budnosti), dok se melatonin povlači. Ova nagla smena hormona iscrpljuje telo. Potrebno je vreme dok se naš unutrašnji biološki sat ne navikne na novi ritam.

Srećom, prolećni umor nije bolest već prelazno stanje. Najbolji način da pomognemo organizmu jeste slojevito oblačenje (kako bismo ublažili šok od temperaturnih razlika), unos veće količine vode, laganija ishrana bogata vitaminima i, što je najvažnije – umerena fizička aktivnost na svežem vazduhu koja će poboljšati cirkulaciju.

(Telegraf.rs)