Pomera se sat, ali već sada se dešava nešto što nam ide na ruku: Da li ste spremni?

Već sada su dani značajno duži nego u decembru, a uskoro nas očekuje i pomeranje sata na letnje računanje vremena. Sunčano vreme produžilo je dan, ali se naše san uskoro skraćuje.

Građani Srbije kazaljke će pomeriti u noći između subote, 28. marta, i nedelje, 29. marta 2026., sa 02:00 na 03:00. To znači da ćemo te noći ''izgubiti'' jedan sat sna, ali će večeri biti duže i svetlije.

Preporučujemo

Proleće i letnje vreme donose više dnevne svetlosti posle posla i škole, što utiče i na raspoloženje, ali i potencijalnu uštedu električne energije.

Stručnjaci podsećaju da je cilj pomeranja sata da se bolje iskoristi prirodna svetlost tokom proleća i leta, što se u Evropi praktikuje decenijama.

Svetliji dani postaju primetni već od februara, a maksimalno će se produžiti u junu, kada sunce najduže ostaje iznad horizonta.

Dok svetske sile i dalje vode debatu o svrsishodnosti ove prakse, sve glasnije se pominje alternativa koja bi mogla da pomiri nauku i svakodnevicu – takozvano "treće vreme".

Ideja o pomeranju sata nije moderna tvorevina. Još je Bendžamin Frenklin 1784. godine predložio ranije ustajanje kako bi se štedelo na svećama, dok je nemačka carevina 1916. godine prva uvela letnje vreme kako bi uštedela ugalj tokom Velikog rata. Na našim prostorima, u bivšoj SFRJ, ova praksa je postala standard tek 27. marta 1983. godine.

Danas, međutim, naučnici upozoravaju da su uštede energije zanemarljive u odnosu na štetu po zdravlje.

Našem organizmu je nekada potrebno i do dve nedelje da se u potpunosti prilagodi na novi ritam. Nesanica, iscrpljenost i varijacije srčane frekvencije samo su neki od simptoma koje osećamo dva puta godišnje, miščjenje je stručnjaka.

Evropska komisija je još 2019. podržala predlog o ukidanju sezonskog pomeranja, ali je pandemija korona virusa „zamrzla“ tu odluku. Srbija, kao i obično, čeka konačan stav EU. Ipak, naš geografski položaj nam ne ide na ruku.

Nalazimo se na krajnjem istoku srednjoevropske zone. Ako bismo izabrali trajno zimsko vreme, mrak bi u letnjim mesecima padao prerano. Ako bismo se odlučili za trajno letnje, neprirodno bismo se odvojili od zone kojoj pripadamo, a deca bi zimi u školu kretala u potpunom mraku.

Uvođenjem radnog vremena koje počinje sat ranije, postigli bismo isti efekat bolje iskorišćenosti dnevne svetlosti, ali bez šoka za organizam koji izaziva veštačko pomeranje kazaljki.

(Telegraf.rs)