Nišlijka Ljiljana uzela bebu sa Daunovim sindromom koju su roditelji ostavili u bolnici: Nije imala ni 30 dana

Porodica nije uvek pitanje krvi, to je nekad i pitanje izbora, ljubavi bez rezervi i pitanja, kao i obećanje koje je dato jednom malom biću od mesec dana u bolničkoj sobi. Ovo je priča kako jedan susret može zauvek promeniti dva života i kako hraniteljstvo, u svom najčistijem obliku, postaje misija ispisana srcem. Ljiljana Ranđelović iz Niša, koja je deo detinjstva provela u hraniteljskoj porodici, hranitelj je jedne 16-godišnje devojčice sa Daunovim sindromom i njena je najveća podrška i snaga – jednostavno rečeno, ona je majka. U Centru za porodični smeštaj i usvojenje u Nišu kažu da je u hraniteljskim porodicama smešteno 605 dece u okviru 386 porodica. Broj hraniteljskih porodica u poslednjih pet godina beleži rast, ali ne prati potrebe sistema, dok najčešće smeštaj čekaju deca od 7 do 9 godina.

"Osvojila mi je srce čim sam je videla", prisetila se Ljiljana Ranđelović, Nišlijka koja živi u Gabrovcu, majka troje svoje odrasle dece i hraniteljica jedne devojčice koja će jula napuniti 17 godina.

Preporučujemo

Sve je počelo u niškom Kliničkom centru. Tamo je ležala beba od jedva trideset dana koja je imala Daunov sindrom i neizvesnu budućnost. Ali, za Ljiljanu, koja ju je tada prvi put ugledala, dijagnoza nije bila bitna.

- Ja sam otišla u nišku bolnicu da je vidim i sutradan sam je izvela. Nije bilo dileme. Zvali su me iz Centra da kažu da beba ima Daunov sindrom, ali sam rekla da nema veze, bila je to ljubav na prvi pogled – priča Ljiljana.

Ta beba je postala deo Ljiljanine porodice koja već ima troje biološke dece, a danas i unuke. Beba je porasla i postala njihova sestra, tetka i neodvojivi deo svakog njihovog dana.

Dete koje je donelo novu radost i veliku borbu

Biti hranitelj znači biti spreman na žrtvu, ali i na neopisivu radost. To znači videti čoveka u detetu, a ne problem koji treba rešiti.

Devojčica je, priča Ljiljana Ranđelović, prohodala sa četiri i po godine, a svaki njen korak bio je mala pobeda.

Ima problem ona i dan danas sa kolenom. Idemo na terapiju i vežba svakodnevno. Nakon revakcinacije je prestala da priča, sad vraća te neke funkcije da šolje poljubice, da je zaljubljena, ali verujem da će se i govor vratiti, samo treba vreme – priča Ljiljana.

Strpljivo, satima, danima, radila je sa njom, učeći je da se sama obuče, da postavi sto, da skloni za sobom.

"Vrlo je samostalna, svakodnevno vežba i učenica je Škole za osnovno i srednje obrazovanje “Carica Jelena", a nastavu ima kod kuće.

Njena devojčica, kako priča Ljiljana, obožava muziku, ali ne voli galamu i gužvu.

"Za Novu godinu nas je podigla sve na noge. Pustili smo muziku, igrali i smejali se. Bili smo iscrpljeni. Bog mi je dao drugu šansu i ne želim da je propustim i stvarno gledam gledam da smo srećne" kaže Ljiljana Ranđelović.

I srećne su. Srećne u svojoj borbi, u svojim malim ritualima i u ljubavi koja je davno prerasla sve papire i protokole.

Ova devojčica nije samo dete na hraniteljstvu – ona je srce te kuće.

Broj hraniteljskih porodica u porastu, ali nedovoljno

Pre skoro 15 godina u Nišu je osnovan Centar za porodični smeštaj i usvojenje koji je ustanova socijalne zaštite koja se bavi zaštitom dece bez roditeljskog staranja kroz razvoj hraniteljstva. Osnovan je sa ciljem da pokriva pet upravnih okruga juga Srbije: Nišavski, Pirotski, Jablanički, Pčinjski i Toplički.

Naša misija je da svakom detetu obezbedimo sigurno i podsticajno porodično okruženje za rast i razvoj. Na teritoriji koju Centar trenutno pokriva, u hraniteljskim porodicama smešteno je 605 dece u okviru 386 porodica. Hraniteljstvo je privremeni oblik zaštite koji omogućava deci da odrastaju u porodičnom okruženju onda kada to nije moguće u njihovoj biološkoj porodici. Cilj je da dete dobije stabilnost, podršku i uslove za zdrav razvoj, uz planiranje njegove budućnosti. bilo da je to povratak u biološku porodicu, osamostaljivanje ili drugi vid trajnije zaštite – kažu iz Centra.

Broj hraniteljskih porodica u poslednjih pet godina beleži postepen rast, što je pozitivan trend.

Ipak, taj rast još uvek ne prati u potpunosti potrebe sistema. Potražnja za hraniteljstvom je stalna, pa ohrabrujemo zainteresovane građane da se prijave. Svi koji žele da postanu hranitelji prvi korak prave obraćanjem nadležnom centru za socijalni rad u mestu stanovanja, gde dobijaju sve informacije i započinju proces prijave i procene – pojašnjavaju iz Centra.

Smeštaj naviše čekaju deca od 7 do 9 godina

Najčešće stižu zahtevi za smeštaj dece nižeg osnovnoškolskog uzrasta (7–9 godina), kažu iz Centra za porodični smeštaj i usvojenje, a hranitelj može biti osoba koja ima lične, porodične i zdravstvene kapacitete da brine o detetu.

- To mogu biti bračni parovi, vanbračni partneri, samci ili starije osobe. Nije presudna struktura porodice, već njena sposobnost da obezbedi stabilno, sigurno i podsticajno okruženje za dete. Pri tome se vodi računa i o adekvatnoj razlici u godinama između hranitelja i deteta – dodaju iz Centra.

Zainteresovani građani se prijavljuju u Centru za socijalni rad, gde prolaze postupak procene u skladu sa Pravilnikom o hraniteljstvu.

Pored zakonski propisanih eliminacionih faktora, poput lišavanja roditeljskog prava ili osuđivanosti za krivična dela, tokom procene razmatra se i širi kontekst porodičnog funkcionisanja. To uključuje vaspitne stilove, životne navike, materijalne i stambene uslove, odnos prema obrazovanju, kao i kvalitet partnerskih i porodičnih odnosa potencijalnih hranitelja. U pojedinim slučajevima upravo ovi faktori mogu biti presudni, jer je osnovni princip u postupku procene najbolji interes deteta – ističu.

Obuka za hranitelje traje između dva i tri meseca i realizuje se kroz 11 radionica u trajanju od 2 do 3 sata.

"Grupu obično čini oko dvadesetak polaznika, a obuku vode dva edukatora. Program podrazumeva interaktivni oblik učenja kroz zadatke, vežbe i razmenu iskustava. Životna iskustva dece za koju se primenjuje hraniteljstvo najčešće su obeležena nepovoljnim faktorima: zanemarivanjem, zlostavljanjem, napuštanjem od strane roditelja ili odrastanjem u instituciji od ranog uzrasta. Ova iskustva mogu dovesti do specifičnih zastoja u razvoju, naročito u emocionalnoj i socijalnoj sferi, odnosno do disharmoničnog razvoja. Zbog toga su hraniteljima potrebna specifična znanja i veštine kako bi adekvatno prepoznali i odgovorili na potrebe deteta. Polazeći od razlike između roditeljstva i hraniteljstva, obuka razvija ključne kompetencije neophodne za uspešno obavljanje hraniteljske uloge" navode iz Centra.

Kompetencije obuhvataju znanja i veštine za: obezbeđivanje sigurnog okruženja i zaštitu deteta od zanemarivanja i zlostavljanja, zadovoljavanje razvojnih potreba deteta radi optimalnog razvoja njegovih potencijala, očuvanje identiteta deteta kroz podržavanje veza sa biološkom porodicom i važnim osobama, pružanje podrške detetu u prevazilaaženju separacije i gubitaka i prihvatanje podeljene odgovornosti i razvijanje saradnje sa roditeljima i stručnim radnicima centra za socijalni rad.

Naknada za hranitelje 36.395,77 dinara

Mesečna naknada za izdržavanje korisnika je 55.336 dinara, dok naknada za rad hranitelja iznosi 36.395,77 dinara.

Ukoliko je na smeštaju dvoje ili više dece, naknada za rad iznosi 22.397,40 dinara po detetu. Dete na smeštaju dobija i mesečna sredstva za lične potrebe u iznosu od 8.512 dinara – kažu u Centru.

Često se čuju komentari da neko postane hranitelj zbog para, ali te predrasude rastužuju i ljute Ljiljanu Ranđelović koja je deo detinjstva provela u hraniteljskoj porodici.

Tako jako ružno mišljenje. Uvek kažu da je neko uzeo dete zbog para. Ja i da nema para, ja se ne bih odrekla moje devojčice – kaže Ljiljana Ranđelović.

Ističe da deca ne napuštaju biološke porodice zbog nemaštine.

"Raspravljam se stalno sa ljudima. Nikad nisam čula da je neko od nekog siromašnog oduzeto dete. Nikad. Uzimaju se deca ako ima zlostavljanja i zanemarivanja deteta" dodaje Ljiljana.

Deca na hraniteljstvu imaju pokrivene troškove za ekskurzije i maturske večeri, a trošenje novca nadgleda staratelj deteta iz Centra za socijalni rad.

Ono što ne može da se plati ili da razume onaj koji nije prošao hraniteljstvo jeste napuštanje hraniteljske porodice da li zbog vraćanja u biološku porodicu, usvojenja ili odrastanja.

"Hraniteljstvo je privremeni oblik zaštite i hranitelji su toga svesni od početka, već tokom pripreme i obuke. Upoznaju se sa mogućnošću da dete može ostati kratko, ali i do osamostaljivanja. Iako se tokom zajedničkog života prirodno razvija bliskost, hranitelji u ovaj proces ulaze pripremljeni za mogućnost separacije. U tom periodu stručna podrška ima poseban značaj. Savetnik za hraniteljstvo intenzivira podršku kada se približava odlazak deteta, kroz savetodavni rad i kontinuiranu komunikaciju sa porodicom. Cilj je da se proces povratka u biološku porodicu, usvojenja ili osamostaljivanja sprovede na stabilan i podržavajući način, kako za dete, tako i za hranitelje" kažu iz Centra.

"Pronaći hranitelje za decu sa smetnjama u razvoju može biti izazovno"

Nije retka situacija da deci sa smetnjama u razvoju potreban hraniteljski dom.

"Pronaći hranitelje za decu sa smetnjama u razvoju može biti izazovno zbog specifičnih potreba koje ova deca imaju. U tim slučajevima primenjuje se hraniteljstvo uz intenzivnu i dodatnu podršku, namenjeno deci i mladima sa smetnjama u razvoju, izraženim zdravstvenim teškoćama ili poremećajima ponašanja. Plan podrške definiše sadržaj i trajanje pomoći za dete i hraniteljsku porodicu, a savetnici za hraniteljstvo pružaju adekvatnu stručnu podršku, tako da hranitelji nikada nisu sami u tom procesu" kažu u Centru.

Postoji i urgentno hraniteljstvo koje podrazumeva hitno zbrinjavanje deteta u situacijama kada je neophodno njegovo trenutno izmeštanje iz nebezbednog okruženja, odnosno kada su ugroženi njegova bezbednost, zdravlje ili razvoj.

"Ovaj vid hraniteljstva je kratkoročan i ima za cilj da detetu obezbedi sigurnost i stabilnost u prvim danima nakon izdvajanja iz porodice, dok se ne izvrši procena i ne donese odluka o daljem obliku zaštite. Urgentni smeštaj traje najduže do 60 dana, tokom kojih sistem socijalne zaštite sagledava okolnosti i planira trajnije rešenje. Iako je ovaj oblik zaštite od izuzetnog značaja u kriznim situacijama, ovakvih hraniteljskih porodica nikada nema dovoljno ni u Nišu, ni u ostalim delovima juga Srbije" ističu iz Centra.

U svetu koji često premerava i računa, ova porodica je podsetila da nije najvažnije ono što piše u krštenici ili administraciji, najbitnija je ljubav koja leči, grli i pruža dom.

(Telegraf.rs/Južne vesti/Ljubica Jocić)