Bogoljub Karić: Borba za XXI vek - Amerika, Kina i geopolitička sudbina Rusije

Novi globalni poredak između ekonomske moći, vojne sile i strateške ravnoteže

„Velike sile grade istoriju svojom moći, ali stabilnost sveta uvek su čuvale ravnoteže između njih.“

Preporučujemo

Svet na velikoj geopolitičkoj prekretnici

Svet se danas nalazi na istorijskoj prekretnici koja će u velikoj meri odrediti političku i ekonomsku strukturu XXI veka. Sukobi koje posmatramo širom planete – od Ukrajine do Bliskog istoka, od Indo-pacifičkog regiona do pojedinih delova Južne Amerike – ne mogu se više posmatrati samo kao lokalni ili regionalni konflikti.

Oni su deo mnogo šire geopolitičke dinamike u kojoj velike sile nastoje da očuvaju ili prošire svoj uticaj.

Savremeni globalni sukobi sve manje su izolovani regionalni konflikti, a sve više deo šire borbe za ekonomsku i geopolitičku ravnotežu sveta.

U središtu tog nadmetanja nalaze se dve najveće sile savremenog sveta – Sjedinjene Američke Države i Kina.

Ekonomska revolucija Kine

U poslednje tri decenije Kina je svetu predstavila drugačiji model globalnog uticaja. Umesto vojne ekspanzije, njen pristup zasniva se na ekonomiji, trgovini i infrastrukturnom razvoju.

Kroz projekat „Pojas i put“, poznat kao novi Put svile, Kina je povezala mnoge države u Aziji, Africi i Evropi.

Kina je pokazala da globalni uticaj može biti izgrađen kroz ekonomiju i razvoj, bez direktne vojne konfrontacije.

Strategija Amerike i logika globalne moći

Sjedinjene Američke Države su nakon Drugog svetskog rata izgradile globalni sistem koji kombinuje ekonomsku snagu, finansijsku dominaciju dolara i vojnu infrastrukturu širom sveta.

Američki strateg Henry Kissinger naglašavao je da stabilan međunarodni poredak može postojati samo ako postoji ravnoteža moći između velikih sila.

Slično razmišljanje imao je i Zbigniew Brzezinski, koji je Evroaziju opisao kao centralnu geopolitičku „šahovsku tablu“ sveta.

Evropa između ekonomske snage i strateške uloge

Evropska unija predstavlja jednu od najvećih ekonomskih sila sveta.

Ruski filozof Alexander Dugin govori o mogućem nastanku multipolarnog sveta u kojem više velikih civilizacijskih centara deli globalnu moć.

Proširenje kao znak evropske snage

Proces proširenja Evropske unije dobija danas novi geopolitički značaj.

Evropa neće ojačati zatvaranjem, već proširenjem – jer evropska ideja nikada nije bila ideja granica, već ideja zajedničkog suživota i razvoja.

Iran i globalni energetski front

Iran predstavlja jednu od ključnih strateških tačaka između Bliskog istoka, Centralne Azije i Mediterana. Pojas i Put Kine i Irana direktno ugrožava ekonomske interese SAD.

Mnogi savremeni sukobi nisu samo regionalni konflikti, već deo šire globalne borbe za kontrolu ekonomskih koridora, energije i strateških prostora.

Geopolitički izazov Rusije

Produženi rat u Ukrajini otvorio je pitanje dugoročne geopolitičke pozicije Rusije. Nemoć Rusije da brzo završi rat sa Ukrajinom vodi je u veliki rizik.

Postoji mogućnost da se uloga Rusije postepeno transformiše iz globalne vojne i ekonomske sile u snažnog regionalnog aktera evroazijskog prostora.

BRICS i granice ekonomske moći

Savez BRICS predstavlja pokušaj stvaranja novog ekonomskog pola u svetu.

Istorija geopolitike pokazuje da ekonomska moć i vojna zaštita retko mogu postojati odvojeno.

Srbija kao most između Istoka i Zapada

Srbija je kroz istoriju bila prostor susreta civilizacija između Istoka i Zapada.

Srbija je vekovima bila most između Istoka i Zapada. Srbija je jedina evropska država koja nije uvela sankcije Rusiji. Što je kandiduje kao regionalno iskrenog, moćnog partnera za četiri velika saveznika. Politika Srbije, četiri stuba: Evropa, Amerika, Rusija i Kina predstavlja za Srbiju kao centralnu državu na Balkanu ekonomski i nacionalnu bezbednost.

U svetu koji ponovo traži ravnotežu između velikih sila, upravo takvi mostovi mogu postati temelj stabilnosti i saradnje.

Vizija sveta do 2050.

Do sredine XXI veka, već do 2050. godine, svet će verovatno biti oblikovan novom ravnotežom između nekoliko velikih centara moći.

Ako se sadašnji trendovi nastave, globalni poredak mogao bi se sve više kretati oko odnosa između dve dominantne sile – Sjedinjenih Američkih Država i Kine.

Evropska unija i Rusija u tom slučaju mogle bi igrati ulogu snažnih regionalnih centara moći.

„Velike sile grade istoriju svojom moći, ali stabilnost sveta uvek su čuvale ravnoteže između njih.“

Bogoljub Karić

(Telegraf.rs/PR)