Ljudski vek od 200 godina! Tehnološka revolucija koja će zauvek promeniti naše živote

Veštačka inteligencija (AI) više nije futuristička ideja, jer već sada menja način na koji radimo, učimo i donosimo odluke. Prema procenama analitičara, globalno tržište AI tehnologije moglo bi da premaši 1.800 milijardi dolara do kraja decenije, dok istraživanja pokazuju da će AI u narednih deset godina uticati na više od 40% svih poslova.

Zbog toga se sve češće postavlja pitanje koje zvuči gotovo provokativno: “ko je prvi na udaru lekari, profesori ili programeri”?

Preporučujemo

Miloš Jovanović, osnivač kreativne agencije WE CAN i interaktivne AI platforme za onlajn učenje Kampster, kaže da je situacija u IT sektoru pomalo ironična, imajući u vidu da je to profesija kojaje stvorila AI tehnologiju, a među prvima oseća njene posledice.

“Samo tokom 2025. godine više od 150.000 zaposlenih u tehnološkom sektoru širom sveta ostalo je bez posla, a analitičari sve češće povezuju deo tih promena sa naglim rastom produktivnosti zahvaljujući AI alatima. Danas pojedini AI sistemi mogu da generišu i do 40% standardnog softverskog koda, što znači da jedan inženjer uz pomoć veštačke inteligencije može da uradi posao za koji je nekada bio potreban čitav tim”, objašnjava Jovanović i dodaje da to ne znači da programeri nestaju, već da AI menja ekonomiju razvoja softvera brže nego bilo koja tehnologija pre nje.

AI sistemi već analiziraju medicinske snimke, otkrivaju rane znakove bolesti i pomažu lekarima da donesu preciznije dijagnoze, međutim, Jovanović ističe da je tema koja sve više zaokuplja naučne krugove ‘longevity’, nauka o produženju ljudskog života.

“Istraživači tvrde da će kombinacija biotehnologije, genetike i veštačke inteligencije dramatično produžiti životni vek do 120, 150 pa čak i 200 godina. Drugim rečima, medicina ne ulazi samo u digitalnu eru, već možda i u eru produženog života”, kaže Jovanović.

Kada je reč o transformaciji obrazovanja, navodi da AI sistemi danas mogu da objasne gotovo svaku lekciju u sekundi i prilagode tempo učenju svakog pojedinca.

“Univerziteti već govore o promeni uloge nastavnika koji će od predavača postati mentorima koji pomažu studentima da razumeju i primene znanje u svetu u kojem informacije dolaze iz algoritama”, kaže on.

O ovim temama, kao i ulozi čoveka u svetu algoritama, vodiće se inspirativne diskusije u sklopu ovogodišnjeg Future AI Summita, koji se održava pod podnaslovom „Čovek u centru budućnosti“. Samit će okupiti međunarodne eksperti, tehnološke lideri i futuriste koji će govoriti o tome kako AI menja ekonomiju, zdravstvo, obrazovanje i tržište rada, ali i zašto u toj transformaciji čovek ostaje ključni faktor.

(Telegraf.rs)