Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Mima
Desavale su se takve stvari i pre Jedina razlika je sto su tad roditelji razgovarali sa svojom decom a danas deci niko nista ne sme da kaze Moj kolega na poslu je isao u vrtic da vice na vaspitacicu zato sto je povisila ton na njegovo dete Sta da radi vaspitacica kad u grupi ima dete koje ne slusa i udara drugu decu....Nekad je vrtic bio i vaspitna ustanova a danas zahvaljujuci roditeljima ni skola nije vaspitna ustanova
Dragan
Mnogo dobre vaspitacice
Ksenija
Moja sestra je pre više od 50 godina zajedno sa bratom od strica izašla iz dvorišta obdaništa i otišla do svoje zgrade koja je bila preko puta. Usput je brat pao i razbio nos, pa su završili kod komšije. Posle toga su naravno dobili batine od roditelja. Obdaništa su bila otvorena i neogradjena, tako da su deca mogla da odšetaju.