Mesarović: Ulaganja u nove tehnologije i AI direktno će uticati na rast srpskog BDP-a

Potpredsednica vlade i ministarka privrede Adrijana Mesarović izjavila je danas da strategija "Srbija 2030" podrazumeva nova ulaganja u privredu i infrastrukturu, ali i u nove tehnologije, poput robotike i veštačke inteligencije, što će direktno uticati na rast srpskog BDP.

Ministarka privrede Adrijana Mesarović izjavila je da je u narednom periodu važno da Srbija privuče još veći broj stranih investitora, ističući da je zemlja već dobro pozicionirana na globalnoj investicionoj mapi.

Preporučujemo

Prema njenim rečima, Srbija je u poslednjih nekoliko godina uspela da se nametne kao regionalni lider u privlačenju investicija. Ipak, naglašava da je za dalji napredak neophodno kontinuirano ulaganje u nove tehnologije, obrazovanje i infrastrukturu, kako bi se odgovorilo na brze promene u svetskoj ekonomiji.

Kako je navela, Srbija mora da prati globalne trendove i sve više se okreće oblastima koje donose veću dodatnu vrednost, poput novih tehnologija. Upravo takve industrije, kako ističe, direktno utiču na rast bruto domaćeg proizvoda, ali i na povećanje plata, penzija i ukupnog životnog standarda građana.

Od radno intenzivnih ka tehnološkim investicijama

Ministarka objašnjava da se ne radi o nagloj promeni ekonomskog kursa, već o nastavku transformacije koja traje više od decenije. Nakon 2012. godine prioritet je bio privlačenje radno intenzivnih investicija kako bi se pokrenula proizvodnja i smanjila nezaposlenost.

U poslednjih nekoliko godina fokus se, međutim, sve više premešta ka kapitalno intenzivnim ulaganjima i kompanijama koje razvijaju savremene tehnologije. Poseban akcenat stavlja se na oblasti kao što su veštačka inteligencija, robotika i druge visokotehnološke industrije.

Istaknuto je i da su politička i ekonomska stabilnost među ključnim faktorima za dolazak velikih investitora, jer kompanije koje ulažu značajan kapital najčešće biraju zemlje sa dugoročno stabilnim poslovnim okruženjem.

Novi industrijski parkovi i tehnološke zone

Jedan od važnih elemenata razvojne strategije jeste izgradnja novih industrijskih zona i tehnoloških parkova širom zemlje.

Plan je da se oni razvijaju po modelu velikih svetskih industrijskih centara, gde bi na jednom mestu poslovale povezane kompanije i čitavi lanci snabdevanja. Kao primer navode se budući industrijski park u Inđija, planiran na oko 740 hektara, kao i park „Mihajlo Pupin“ u Beograd koji bi trebalo da obuhvati oko 320 hektara.

U okviru ovih kompleksa planirana je izgradnja istraživačko-razvojnih centara, ali i velikih proizvodnih pogona.

Istovremeno, nove industrijske zone planirane su i u gradovima poput Ćuprija, Leskovac i Vranje, sa ciljem da se podstakne ravnomerniji regionalni razvoj.

Prema najavama, kroz projekte koje priprema Ministarstvo privrede trebalo bi da bude izgrađeno oko 17 miliona kvadratnih metara industrijskih kapaciteta, što bi omogućilo otvaranje velikog broja novih proizvodnih pogona i radnih mesta.

Podrška domaćim preduzećima

Pored stranih investicija, država planira da nastavi snažnu podršku domaćoj privredi, posebno malim i srednjim preduzećima.

U Srbiji trenutno postoji više od 380.000 registrovanih preduzetnika, među kojima je značajan broj mladih i žena. Zbog toga su, kako se navodi, pokrenuti brojni programi namenjeni startap kompanijama, izvoznicima, starim zanatima, ženama na selu i prerađivačkoj industriji.

Država kroz te programe nudi i značajnu finansijsku podršku, bespovratna sredstva mogu pokriti između 50 i 100 odsto investicije, dok se ostatak može finansirati kroz povoljne kredite.

(Telegraf.rs)