Potpuno zdrava devojka nakon virusa postala srčani bolesnik, upozorava dr Igor Živković sa Instituta "Dedinje"

Kada virus uđe u telo on napada ne samo pluća, već sve organe. Ono što smo naučili u doba kovida je da ljudi u punoj snazi padaju, i ne uspevaju da se izbore sa infekcijom. Ipak, postoji jedno opasnije stanje, a to je kada se virus ne izleči do kraja i "napadne" srce. Kardiohirurg sa Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje", dr Igor Živković u podcastu "Zdravo sa Ivanom" otkriva kako je moguće da neko "iz pune snage" dobije srčanu slabost, koji simptomi su alarm da se javite lekaru, i koliko je prihvatljivo da puls raste tokom izlaganja fizičkom naporu.

Preporučujemo

- Imali smo slučaj kada je devojka od normalnog punog zdravlja nakon virusne infekcije dobila srčanu slabost i srce je oslabilo na 20 odsto. Bio je to jak miokarditis, jaka upala srčanog mišića, jer prosto virusne infekcije zahtevaju da se odleže a mi ih obično ignorišemo. Treba odmoriti organizam i ući u neko normalno stanje i tek onda se izlagati naporu. Virus može da napadne svaki organ, kod nje je bila jaka zapaljenska reakcija. Znači dolazi do jakog zapaljenja srčanog mišića i taj srčani mišić počne da pati. Da li će on reagovati poremećajima srčanog ritma ili jakim padom svoje srčane snage, odnosno smanjenjem njegove pumpne funkcije, to je sad diskutabilno i mnogi ljudi su imali ozbiljne terapijske zahvate da bi se prosto izbavili iz takvog stanja, upozorio je dr Živković u podcastu "Zdravo sa Ivanom".

Fizički napor, srce i ubrzani puls

Tokom vežvanja srce pumpa punom parom, a puls na našim pametnim satovima pokazuje vrednosti 150, 160... Koliko je dozvoljeno da puls raste tokom vežbanja, lekar objašnjava da je sve individualno, te da bi svako trebalo da zna svoje granice.

- Kada govorimo o nekom fizičkom naporu, da bi srce obezbedilo dovoljnu količinu krvi za organizam, vi aktivirate mišiće koje vežbate, srce mora da ispumpa dovoljnu količinu krvi u organizam. Međutim, do nekog nivoa srce fiziološki povećava tu frekvencu, ali ako pređe ta frekvenca, te vrednosti, 160, 170, 180, srce kreće da krati period, onaj period u kome miruje. Taj  period u kome kratko miruje, što mi zovemo dijastola, u tom periodu se srčani mišić hrani, jer se on ne hrani u toku njegove kontrakcije. Pritisak u srčanom mišiću je jako veliki zbog kontrakcije i u tom trenutku gotovo da nema prokrvljenja srčanog mišića. Znači ono se ishranjuje u momentu kad se relaksira i puni krvlju za ponovnu kontrakciju, objasnio je lekar u podcastu "Zdravo sa Ivanom" i dodao, da u tom trenutku kada frekvencija pređe određenu granicu, ona će skratiti dijastolu, odnosno skratiće ishranu srčanog mišića.

Foto-kolaž: Telegrafrs

- U tom trenutku mi ulazimo u jednu crvenu zonu, odnosno patološki prelazak frekvencije, to nije dobro za srčani mišić. Svi kažu da je fizička aktivnost jako korisna i jeste korisna, samo treba odabrati ono što vama prija, vašem srcu i ne prelaziti neke granice koje vas mogu uvesti u rizik, kaže dr Živković.

Buđenje između 3 i 4 časova ujutru

Mnogo je onih koji imaju problem sa spavanjem, odnosno sa nespavanjem. To je sa jedne strane momenat kada skače kortizol, a srce počinje da radi ubrzano. U podcastu "Zdravo sa Ivanom", dr Živković otkriva zašto se ovo dešava.

- U tom trenutku kada smo u stanju spavanja, odnosno u mirovanju, trebalo bi da preovlađuje jedan deo nervnog sistema koji se zove parasimpatikus, to je kočničar našeg organizma, naspram simpatičkog dela koji nas stimuliše na akciju. Parasimpatički sistem utiče na kardiovaskularni sistem tako što smanjuje frekvencu srca, smanjuje njegovu snagu, sve suprotno od simpatikusa. Sa jedne strane može biti problem sa srcem, ali može biti i posledica psihičke prenapregnutosti, objasnio je dr Živković.

Najnoviju epizodu podcasta "Zdravo sa Ivanom" možete pogledati u videu sa početka teksta.

(Telegraf.rs)