Kako je čovek iz Paraćina razjario Adolfa Hitlera lično? Ove reči bile su kao trn u oko, platio ih je ŽIVOTOM

Priča diktira da se možda jedan od najhrabrijih, ali i najluđih poteza nekog Srbina u istoriji naše zemlje dogodio u Paraćinu 1941. godine, a iako je umnogome ostao u senci, jasno oslikava već čuveni "srpski inat". Ipak, ovaj je bio usmeren i doslovno adresiran ni manje ni više nego za Adolfa Hitlera, došao je do njega i protumačen je kao namerni gest izrugivanja!

Možda se pitate kako je to moguće, ali ne samo da je moguće, nego je sve krenulo kao obična misao, ali onda se Svetolik Dragačevac namerio da je ostvari, a u tome i uspeo.

Preporučujemo

Iako je tokom godina njegova neverovatna priča protkana neprikosnovenom odlučnošću periodično dobijala odjek u javnosti, toliko da je i ekranizovana, sada ju je ispričala jedna od naših najboljih pripovedača i jedna od malobrojnih ličnosti koje na društvenim mrežama daju glas onome što istinski vredi čuti - Nina Gavrilović, a način na koji ju je prezentovala vredi da ga prenesemo u celosti.

- Srbin se veselio kafani znajući da je verovatno mrtav. Pre toga uradio je jedan od najhrabrijih i najluđih poteza u našoj istoriji. Bio je 25. mart 1941. kada je Svetolik Dragačevac ušao u poštu u Paraćinu i rekao službeniku: "Treba hitno da pošaljem telegram". On je rekao: "Dobro druže, dođi" i kada je video adresu na telegramu, samo je vratio onako belešku Svetoliku. 'Šta radiš bre?' Adresa je bila: "Adolf Hitler, Berlin" - počela je Nina na sebi svojstven način koji uvek mami za kojom reči više.

Foto: Wikimedia/ Auteteknik

Kako je predočila, službenik je odbio da pošalje telegram, ali Svetolik nije hteo da ode. Parafrazirajući, rekla je: "Za Boga ne znate, ni za pravdu, budete li došli da uzmete našu njivu, ja ću te čizmom pritisnuti za vrat, tako da se više nikada ne digneš, upamti".

- Službenik jeste poslao telegram, a onda je Svetolik, pošto mu nije baš verovao da će to da uradi, za svaki slučaj poslao još jedno istovetno pismo. Svetolikovo pismo ne samo što je stiglo na adresu 1. aprila, nego je pred samo izbijanje Drugog svetskog rata protumačeno kao namerni gest izrugivanja Hitleru i navedeno kao jedan od pokušaja provokacije njega lično. Kada je Nemačka okupirala Srbiju, prvi čovek koji je bio uhapšen u Paraćinu bio je naravno Dragačevac. Nesrećni Svetolik, ubrzo je transportovan u logor Mauthauzen u kojem je godinu dana nakon slanja pisma i preminuo. Kako kaže zvanična nemačka beleška, od pucanja trbušne maramice. Svetolika su mnogi zaboravili, ali ovu ludu priču stvarno treba pamtiti - kazala je.

Zaista, takav gest iz inata ili možda ipak duboke vere u ono pravedno i to u momentima dok su oči sveta bile ka paklu koji je Hitler nosio sa sobom, itekako vredi da bude upamćen.

Šta je tačno napisao Dragačevac?

Prema zabeleškama, pismo je glasilo ovako: "Nit pravde prekinut јe. Zacarila obest i sila. Veliki tlače male i u svoјoј osionosti ne poznaјu Boga; nemaјu dušu. Krvožedni Hitler hita da ni јedna njiva na ovo zemaljskoј kugli ne ostane zaseјana јadom i čemerom. Ni naša napaćena Otadžbina niјe pošteđena. Pružamo ti svoјu poštenu ruku ali ti hoćeš i srce. U želji da osvaјaš i tlačiš ti nam gaziš ono što nam јe kroz sva robovanja i kroz vekove bilo naјsvetiјe gaziš nam slobodu i čast gaziš nam ponos. Tebi Hitlere; kaјinov sine mi deca velikih otaca i dedova uzvikuјemo dosta. Ne slušaš li naićićeš na bodre mišice naše. Prolićemo ti krv i nogom ti aždaјo stati na vrat da se ne digneš. Upamti da nas јe možda Gospod Bog odredio da kod nas dobiјeš odmazdu za sva nedela. Upamti".

Penzionisani načelnik koji je hrabro istupio

Ali ko je bio Svetolik Dragačevac? Rođen u Požegi 15. aprila 1883. godine, bio јe treće dete trgovca Maksima Dragačevca. Po završenom osnovnom obrazovanju, Dragačevac јe proveo nekoliko godina radeći za očev posao. Sa petnaest godina pridružio se lokalnoј policiјi kao pripravnik, a nakon položenih potrebnih pregleda, zaposlen јe kao redovni policaјac.

Jedno vreme je po službenoj dužnosti poslat na rad u Skoplje, a potom se sa Kraljevskom srpskom voјskom evakuisao na grčko ostrvo Krf, pretrpevši na putu surovu zimsku golgotu preko planina Albaniјe. Dragačevca јe bolest sprečila da se pridruži Kraljevskoј srpskoј voјsci, pa je umesto toga prevezen na francusko ostrvo Korzika gde јe proveo ostatak rata oporavljaјući se.

Nakon Prvog svetskog rata, Dragačevac se vratio u Srbiјu i nastavio kariјeru u policiјi, služeći kao šef policiјe u nekoliko gradova, a u vreme penzionisanja 1933. godine služio јe kao šef policiјe grada Paraćina, gde јe bio smešten od 1930. Potom se bavio politikom, pa potpuno penzionisao 1939. godine.

U Paraćinu ima ulica koja nosi njegovo ime, a njegovo pismo i prevod na nemački јezik čuvaјu se u Istoriјskom arhivu Beograda.

(Telegraf.rs)