Ko je odlučio da Vojvodina i ostatak Srbije ne idu u isto vreme na školski raspust: Evo šta se krije iza svega

Kada se susretnu učenici srednjih i osnovnih škola iz Vojvodine sa vršnjacima iz ostatka Srbije, jako brzo dođu do zaključka da njihovi školski kalendari nisu isti, odnosno da im se raspusti razlikuju.

Ova asimetrija u školskom kalendaru nije plod slučajnosti niti administrativnog hira, već duboko ukorenjena tradicija koja odražava multikulturalni identitet severne srpske pokrajine. Glavni razlog zašto učenici u Vojvodini na zimski raspust odlaze ranije leži u uvažavanju verskih praznika različitih konfesionalnih zajednica koje ovde vekovima žive jedne pored drugih.

Preporučujemo

S obzirom na to da u pokrajini živi značajan broj građana katoličke i protestantske veroispovesti, školski kalendar je decenijama unazad projektovan tako da obuhvati oba Božića. Pragmatično rešenje bilo je pomeranje početka zimskog raspusta na period pre 25. decembra, čime se izbegava masovno izostajanje učenika i nastavnika u danima kada polovina učionice slavi, dok druga polovina treba da prati nastavu. Zbog toga, svi učenici u Vojvodini, nezavisno od etničke i verske pripadnosti, istovremeno idu na raspust.

Kada govorimo o konkretnim terminima za aktuelnu školsku godinu, razlike su najočiglednije upravo zimi. Učenici u Vojvodini na zimski raspust tradicionalno odlaze već oko 23. decembra, a u školske klupe se vraćaju sredinom januara, obično oko 9. u mesecu. Sa druge strane, njihovi vršnjaci u centralnoj Srbiji i Beogradu nastavu pohađaju sve do samog kraja decembra, i raspust traje do sredine ili druge polovine januara.

Prolećni raspust takođe prati sličnu logiku prilagođavanja. Dok se u ostatku Srbije on planira isključivo oko pravoslavnog Vaskrsa, u Vojvodini se kalendar planira u cilju obuhvatanja Uskrsa po gregorijanskom crkvenom kalendaru, što ponekad rezultira ranijim odlaskom na pauzu ili dužim prekidom nastave u aprilu. Iako se letnji raspust za sve završava 1. septembra, vojvođanski đaci školsku godinu završavaju nekoliko dana ranije u junu, kako bi se nadoknadio raniji početak rada u drugom polugodištu.

Školski kalendar u Vojvodini nije oduvek bio formalno odvojen od ostatka države, ali je njegova specifičnost rasla paralelno sa razvojem autonomnih nadležnosti pokrajine i promenama društveno-političkih sistema. Da bismo razumeli kako smo došli do dva školska kalendara u jednoj državi, neophodno je vratiti se u 20. vek.

U periodu neposredno nakon Drugog svetskog rata, u tadašnjoj socijalističkoj Jugoslaviji, prosveta je bila strogo centralizovana. Kalendar je bio jedinstven, a verski praznici nisu bili deo zvaničnog školskog programa. Međutim, u Vojvodini je život na terenu diktirao drugačija pravila. Zbog velikog broja mađarskog, slovačkog, hrvatskog i rumunskog stanovništva, učionice su krajem decembra ostajale poluprazne. Nastavnici su bili primorani da u tim periodima ne obrađuju novo gradivo, što je stvaralo prazan hod.

Prekretnica nastupa sa Ustavom iz 1974. godine, koji je Vojvodini dao široku autonomiju, uključujući i pravo da samostalno uređuje prosvetu i kulturu. Upravo u tom periodu, sedamdesetih godina prošlog veka, pokrajinski organi vlasti formalizuju praksu ranijeg zimskog raspusta. Tada se prvi put na papiru pojavljuje kalendar koji je prilagođen demografskoj slici severa, jer je bilo lakše pomeriti nastavu za sve nego tolerisati masovne izostanke iz verskih razloga.

Početkom 2000-ih, sa jačanjem decentralizacije, potvrđeno je pravo Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje da svake godine donosi poseban Pravilnik o školskom kalendaru.

Zanimljivo je da je kroz istoriju ovaj model postao i neka vrsta "epidemiološke prednosti". Tokom velikih epidemija gripa (poput 2009. ili kasnijih sezonskih talasa), često se dešavalo da vojvođanski đaci izbegnu pik virusa jer su već bili na raspustu, dok su beogradski đaci bivali desetkovani u klupama.

Dok se Ministarstvo prosvete Srbije stara o kalendaru za ostatak države, Pokrajinski sekretarijat u Novom Sadu objavljuje svoj kalendar, obično u maju ili junu za narednu školsku godinu.

(Telegraf.rs)