Šta se ovo desilo na Petrovaradinu? Stotine ljudi trčale po katakombama, fantomi ih presretali u tunelima!

Dunja je pala. Krvari. Iza nje, u potpunoj tami podzemnog tunela, čuje se strašan vrisak. Fantomi iskaču iz tajnih skrovišta u potpunoj tami 243 godine starih katakombi Petrovaradinske tvrđave, uterujući primalni strah u kosti svakog od 800 ljudi koji su se usudili da tu zalutaju u noći 4. aprila gospodnje 2026. godine.

Dok reporter Telegrafa trči zajedno sa njima kroz jednu od vojnih galerija izgrađenih 1783. godine, snažan muški glas ga vraća u realnost:

- Oćeš svetiljku?

Jer reporter Telegrafa je jedini u katakombe išao bez svetla fiksiranog na glavu, koje je bilo uslov da učestvujete u Drugoj noćnoj OCR trci Invictus Challenge, verovatno nečem najzanimljivijem što se desilo tog dana u Srbiji. A bogami i šire.

- Svim devojkama poručujem da nemaju strah, da se upuste u novu avanturu, da se oslobode - rekla nam je Dunja, jedna od najhrabrijih učesnica trke, koja je na jednoj nizbrdici doživela povredu noge, ali je trku ipak završila.

"Šest kilometara kroz najmističnije delove tvrđave čekaju sve koji smeju da zakorače u mrak. Trka vodi kroz katakombe i podzemne tunele, preko starih bedema. Svaki metar nosi deo istorije, ali i prepreku koja proverava snagu, spretnost i mentalnu izdržljivost", piše u najavi koju su organizatori okačili na svoj sajt.

I zaista, sve što piše je istina, i ovo za istoriju, i ovo za spretnost, i za mentalnu izdržljivost. Šest kilometara gore-dole, uz žestoke uspone, po Tvrđavi na kojoj se održavao Exit, ali i po mrklom mraku katakombi, a jedini saveznik vam je svetalce na glavi, koje vam služi da se ne biste sapleli na kaldrmi, udarili glavom o zid u tunelu, ili naleteli na nekog od 800 takmičara koji su učestvovali u trci.

- Trka je bila dobra, znam sve prepreke, ali nije to poenta... Meni je bila cela poenta trke da dižem moral, pevao sam... - kaže nam Mateja, jedan od najmlađih učesnika trke.

Ali to nije sve, 6 km trčanja po mraku i katakombe su samo početak: svaki od 800 ludaka koji su se našli na Tvrđavi u subotu morao je da prođe kroz pakao od prepreka napravljenih da savladaju i najsnažnije telo, i najuporniji duh. Od točkića koje morate da okrećete da biste prešli na drugu stranu platforme, preko jednog pokušaja koji imate da nabacite gumu na gredu, preko strašnog "Eliminatora", kako se zove najomraženija prepreka na stazi, pa sve do džinovske drvene piramide na koju onako umorni morate da naskočite i da se spustite na drugu stranu, u jednom komadu.

- Na stazi je oko 30 veštačkih i prirodnih prepreka. Takmičari će se kretati kroz podzemlje oko kilometar, a podeljeni su u kategorije, od takmičara pa sve do fan kategorije, gde su rekreativci. Svako od takmičara na cilju dobija medalju - rekla nam je beskrajno simpatična Marija iz tima organizatora, koji su dali sve od sebe da naprave ovaj spektakl.

Na kraju, svi su pobedili. 800 ljudi je počelo trku, 800 je završilo, i svako od njih je, osim medalje, kući poneo zaista nezaboravno iskustvo. Bilo je padova, valjanja po blatu, lutanja po Tvrđavi, svađe sa organizatorima koji su vas terali da radite "burpije" ako ne pređete prepreku, ali, verujte, ovu noć će svi zapamtiti zauvek. Bez preterivanja. I topla preporuka: dođite sledeće godine, kao takmičar ili posmatrač, obavezno, ovo je stvarno iskustvo koje oplemenjuje dušu i vraća nas onome što bismo trebali biti.

Katakombe

Najveća atrakcija Petrovaradinske tvrđave su podzemne vojne galerije, za koje su vezane mnogobrojne legende prenošene sa kolena na koleno, piše na sajtu Turističke organizacije Novog Sada. Tamo su, pričalo se šapatom, tajni hodnik ispod Dunava, stotine kilometara tunela, crkva u dubokom podzemlju sa blagom Marije Terezije.

A istina je ovo, i nije nimalo neverovatnija: Podzemne vojne galerije ili katakombe, su četvorospratni komunikacijsko-odradbeni sistem u obliku lavirinta, dug 16 km. Izgradnju su završili inženjeri Habsburške monarhije 1783. godine. U hodnicima su puškarnice sa ventilacionim kanalima, garaže u kojima je skladištena municija... Na hodnike se nastavljaju prostorije različitih namena koje su koristile brigade stacionirane na tvrđavi. U hodnicima su i bočni tuneli koji vode do podzemnih minskih polja, deo sistema koji je bio jedan od najvećih u Evropi. Zbog njene sigurnosti, u Petrovaradinskoj tvrđavi se nekad čuvalo zlato i srebro Habsburške monarhije.

(Telegraf.rs)