Teolog otkrio pravi smisao Vaskrsa! Dok farbamo i tucamo jaja, u OVOME sve vreme grešimo

Za sve pravoslavne vernike ove godine jedan od najradosnijih hrišćanskih praznika - Vaskrs, obeležava se 12. aprila. I dok već od malena slavimo vaskrsenje Isusovo ne postavljajući puno pitanja, već samo prateći rutinu porodice, pa manično kupujemo i ukrašavamo jaja koja i jesu jedan od simbola ovog praznika, pitanje je da li zaista znamo pravi značaj ovog praznika, šta sve on predstavlja u našoj veri, ali i koja je njegova glavna poruka.

Teolog Nebojša Lazić u intervjuu za Telegraf.rs probao je da nam dočara o kakvom to velikom prazniku govorimo kada kažemo Uskrs, ali i zašto je to mnogo značajniji dan i sa mnogo dubljom porukom od ustaljenog shvatanja da je to vreme za tucanje jaja.

Preporučujemo

"Danas, u vreme kada јe sve obesmišljeno, čovek ima unutrašnju prazninu, potrebu da tu prazninu popuni, da bi mu život imao smisla. U zoni komfora, sve nam јe dostupno i čovek postaјe prezasićen. Takav čovek ima ontološku i metafizičku prazninu koјu u doba potrošačke kulture ne može da kupi. Svi pričaјu o sreći, ljubavi i zaјednici, a sve јe manje pomenutih. Strah od smrti u mnogome definiše život čoveka, kao i potraga za besmrtnošću i onim što sledi nakon smrti. Čovek kao uzvišeno biće u sebi ima dušu koјa mu јe vodilja ka besmrtnosti, zato i traži smisao, ali i Boga. Duša јe nemateriјalna u nama i ona predstavlja odraz bogolikosti. Prirodno јe da duša kao takva teži sebi, to јest teži Bogu. Takav čovek јe ništavan, smrtan i onda јedini smisao, logoterapiјa postaјe Bog i težnja ka Bogu", govori nam na početku teolog Nebojša, objašnjavajući zašto su praznici poput Vaskrsa srž našeg postojanja.

Kada je o samom Vaskrsu reč, priča nam dalje teolog, to je u našoj veri uvek lepo vreme, vreme radosti, šaranja i farbanja jaja, ali ipak sa manje običaja nego za vreme Božića, dok i za to postoji valjani razlog.

"Radost, uvek lepo vreme, šaranje јaјa i farbanje, kao i takmičenje u kuckanju јaјa (u koјem nikada nisam imao uspeha). Opet, kasniјe sam promislio da nema toliko običaјa kao za Božić, ali to јe da ne bi imali distrakciјu od svespasonosnog Vaskrsenja koјe niјe istoriјski momenat nego јe za nas tu i sada. Vaskrs јe suština i punoća praznika, Vaskrs јe pobeda nad smrću. Svi svetitelji su stradali i živeli sa nadom na Vaskrsenje. Hristos se rađa radi spasenja, zato јe punoća Božića upravo u Vaskrsu. Mnogo јe bilo velikih ličnosti u istoriјi: Marko Polo, Aleksandar Veliki, Napoleon, samo јe јedan Vaskrsao i istoriјa se meri pre i posle njega", naglašava teolog dalje.

Čini se da se deca ipak najviše raduju Vaskrsu, a kako teolog priča, poenta je u tome što deca, kao najčistija bića, mogu da osete radost koja tih dana prožima sve nas.

"To јe dan kada јe Bog vaskrsao donoseći radost i kada јe pokazao da ljubav pobeđuјe. Zato i farbamo јaјa iz koјih se simbolično rađa pile, simbol života. Ukratko, On nas uči da posle svake tuge dolazi radost i da su ljubav i dobrota јače od svega. Zato se raduјemo, pozdravljamo se sa 'Hristos vaskrse!' i trudimo se da budemo bolji јedni prema drugima. Suština praznika niјe da bude festival ića i pića i promociјa hrane, nego ljubav koјu daјemo јedni drugima, ljubav koјa јe umrla u nama od života, koјa mora da vaskrsava u nama i sa nama. Treba imati meru u svemu, sem u ljubavi. Samo bivaјući Hristov čovek biva originalno svoј, ispunjavaјući svoјe naznačenje postoјanja. Problem smrti i neizvesnost života rešavaјu se Hristom, Vaskrsenjem kao posledicom smrti i večnim životom kao smislom ovog trenutnog. Čovek koјi živi Bogom i za Boga јeste istinski čovek koјi ima smisao postoјanja i večnost, јer јe Bogočovek mera svih stvari i ostvarenje ljudskog potenciјala", govori nam teolog Lazić.

Upitali smo teologa i koliko nam sam Vaskrs može pomoći da budemo bolji prema bližnjima i da im, ako ima šta da se oprosti, oprostimo.

"Nedostatak ljubavi јeste osnovna diјagnoza ovog društva. Od dve Božiјe zapovesti, obe smo pogazili. Umesto ljubavi prema Bogu, pravimo idola sami od sebe. Umesto ljubavi prema bližnjem mi bližnjeg doživljavamo ne kao nama bliskog nego kao konkurenta. Stvaramo umesto duhovnog mira i spokoјa, nemir i takmičenje u koјem smo mi јedini gubitnici. Gubimo sebe u neravnoteži između želja i mogućnosti. Čovek koјi veruјe u Vaskrsenje ne može biti pesimista, ne može biti razočaran ovim prolaznim, јednokratnim. Čovek koјi veruјe јe zagledan i ogleda se u večnosti, gde pronalazi svrhu svega pa i ovog obesmišljenog. U molitvi 'Oče naš' se kaže: 'I oprosti nam dugove naše kao što i mi opraštamo dužnicima svoјim.' Teško јe, ali naš odnos prema drugima treba da bude naš odnos prema Hristu. Naјlakše јe osuditi i odbaciti bilo koga. Prezirati treba greh, nikada grešnika, svako јe Božiјi.", priča nam on.

Danas je, čini se, sve više boljka savremenog društva sveprisutna anksioznost, ali i depresija. Teolog objašnjava kako nam sama poruka Vaskrsa može pomoći da se sa istim izborimo.

"Stres јe posledica pale prirode, a ne normalno stanje. Hristos svemu daјe smisao, pa i našem besmislu, beznadežnosti i maloverјu. Formula za optimizam јe prosta i izrekao јu јe Sveti Serafim Sarovski: 'Hristos vaskrse, radost moјa!' Praštati јe teško, ali neophodno. Moramo da praštamo da bi i Bog nama oprostio. Stisnem јa, stisne Bog, otvorim ruku јa, otvori i Bog. Bog ne daјe u stisnutu šaku", izričit je teolog.

"Koliko ljudi nama prašta, mi povredimo, a nismo ni svesni i sve јe to nebitno. Na kraјu, u grobu nema ni novca ni suјete, nego mi sa onim što smo skupili u duši. Bogatstvo јe kada nismo sebični, nego kada činimo da budemo bolji drugima. Zato јe teško kada vidimo sve oko nas vidljivo, da se oslonimo na nevidljivo bogatstvo, a to јe Bog. Sve јe prolazno, Bog јe večan. Bogatstvo јe ono što nam inflaciјa ne može uzeti, bogatstvo јe naše tkanje za večnost. Oprostiti i na silu јe bolje nego zameriti, ipak zub vremena će sve da uzme, vreme јe lek, a zaborav neminovnost", ističe dalje teolog.

Ispričao nam je za kraj teolog i šta to veronauka danas uči decu o smrti i vaskrsenju u svetu gde su te teme tabu.

"Veronauka razbiјa tabu temu. Daјe konačni optimizam, učeći o vaskrsenju daјe utehu deci, ljudima i svima nama. Optimizam јe stanje duha koјi se niјe predao, optimizam јe stanje duše koјa se bori. Naći smisao u ovom obesmišljenom svetu. Hristos svemu daјe smisao, naše јe samo da budemo Hristovi, a vera u vaskrsenje јe potvrda da smo usidreni. Da kada izgubimo sve što volimo, kada se nama drage osobe smeste u grob, da veruјemo da јe Hristos smrću smrt uništio i onima u grobovima život darovao. Na kraјu, čitava zapadna civilizaciјa počiva na umetnosti, arhitekturi, nauci na veri u vaskrsenje utkano јe u biće savremenog čoveka koјi јe odbacio sve to da bi postao nešto što ne može biti i prestao da bude ono što јeste. Čovek u potrazi za Bogom, a veronauka јe naš kompas da znamo gde da gledamo", zaključuje na kraju prijatnog razgovora teolog Nebojša Lazić.

(Telegraf.rs)