SIGURNA POSKUPLJENJA i kilometarske ESS kolone! Seničić otkriva detalje: Evo šta će se dešavati na leto

Od danas, 10. aprila, države članice Evropske unije u potpunosti uvode sistem ulaska i izlaska (EES), čime se zvanično prelazi na isključivo digitalnu evidenciju prelazaka spoljnih granica Šengenskog prostora.

Dok prvi putnici koji kreću na putovanja povodom predstojećih uskršnjih praznika već formiraju dugačke kolone na graničnim prelazima, postaje jasno da će ova sezona biti jedna od najizazovnijih za srpske turiste.  Prizori sa granica, gde se na biometrijsku proveru čeka znatno duže nego ranije, samo su uvertira u ono što nas očekuje tokom vrelih letnjih meseci.

Preporučujemo

Reč je o jedinstvenom evropskom sistemu koji će zameniti dosadašnje ručno pečatiranje pasoša i omogućiti preciznije praćenje kretanja državljana trećih zemalja, ali ta tehnološka modernizacija sa sobom nosi i ozbiljne zastoje.

Primena napredne tehnologije znači da pečati u pasošima definitivno odlaze u prošlost, jer EES beleži i čuva podatke o datumu, vremenu i mestu ulaska i izlaska putnika koji dolaze van Evropske unije. Sistem se odnosi na kratkotrajni boravak do 90 dana u periodu od 180 dana, a osim osnovnih podataka iz pasoša, prikupljaće i biometrijske podatke, poput fotografije lica i otisaka prstiju.

Evropska komisija ipak priznaje da je uvođenje ovako velikog sistema složen zadatak, što se već vidi po kilometarskim zastojima. Portparol Evropske komisije za unutrašnja pitanja, Markus Lamert, istakao je da važeća regulativa EES već predviđa određene fleksibilnosti za države članice kako bi se izbegao potpuni kolaps.

- To znači da će od 10. aprila 2026. sve države članice Evropske unije morati u potpunosti da primenjuju EES na svim svojim graničnim prelazima i da registruju sve državljane trećih zemalja koji prelaze spoljne granice EU - naveo je Lamert.

On je objasnio da će države članice i dalje imati mogućnost da, ukoliko je to neophodno, delimično suspenduju primenu EES-a na dodatni period od 90 dana, uz opciju produženja za još 60 dana, kako bi se obuhvatio letnji period pojačanog putničkog saobraćaja.

​Dok se na drumovima vodi bitka sa digitalnom administracijom, novčanike putnika dodatno pritiskaju globalna dešavanja.

Ratni sukobi na Bliskom istoku i prateće fluktuacije cena nafte unose ozbiljan nemir na turističko tržište, a gorivo koje postepeno poskupljuje direktno se preliva na cenu aranžmana. Turističke agencije će, usled ovih poskupljenja, najverovatnije tražiti doplatu od srpskih turista koji su već uplatili svoje odmore, dok oni koji još uvek čekaju sa rezervacijom mogu očekivati da cene na leto dodatno skoče.

Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija (YUTA), potvrđuje da će turistička sezona pred nama biti jedna od najnepredvidivijih u poslednjih nekoliko godina.

- Biće sigurno poskupljenja aranžmana, do 8 posto može da poskupi ono što je uplaćeno ranije, dok oni koji tek planiraju da uplate mogu svakako da očekuju veće cene - ističe Seničić.

Glavni razlog za ovakvu neizvesnost leži u ceni avio-goriva koja se definiše neposredno pred sam let, što agencije dovodi u nezavidan položaj. Seničić objašnjava ovaj mehanizam koji često zbunjuje putnike:

- Kada se potpisuje ugovor sa avio-kompanijom oni daju predikciju, a potom tri do tri i po nedelje pred put dostavljaju agenciji definitivnu cenu goriva.

On dodaje da se to potom "lomi preko leđa putnika, jer je tako svuda u svetu, pa i kod nas".

​Pored finansijskih udara, logistički problemi na aerodromima dostižu kritičnu tačku. Na terminalima gde je EES sistem već aktivan, putnici su se suočili sa ozbiljnim problemima koji direktno utiču na kvalitet putovanja.

Izveštaj Međunarodnog saveta aerodroma Evrope (ACI Europe) pokazao je da je uvođenje biometrijskog sistema dovelo do povećanja vremena čekanja i do 70 odsto, a u nekim situacijama putnici ostaju zarobljeni u redovima i do tri sata.

Generalni direktor ACI Europe, Olivije Jankovec, upozorio je da će dalja primena sistema neizbežno dovesti do znatno većih zagušenja, ističući da takva situacija mogla bi da rezultira i "ozbiljnim bezbednosnim rizicima".

​Zakon o zaštiti potrošača u Srbiji postavlja jasne granice kada je reč o dodatnim troškovima koje agencije mogu ispostaviti putnicima pred put. Agencija može da traži više novca samo ako je ta mogućnost navedena u ugovoru i ako vas o tome obavesti najkasnije 20 dana pre početka putovanja.

Ovde na snagu stupa ključno "pravilo 8 procenata". Ako je doplata manja od ovog iznosa u odnosu na ukupnu cenu, putnik je dužan da je plati. Međutim, ako je veća od tog procenta, niste u obavezi da na promenu pristanete.

- Ako je povećanje preko 8% ljudi mogu da otkažu putovanje i dobijaju novac nazad u roku od 15 dana, a često i ranije - objasnio je Seničić.

Iako zakon predviđa i mogućnost pojeftinjenja aranžmana ukoliko troškovi goriva padnu, realnost na terenu je potpuno drugačija. Seničić navodi da se u njegovoj karijeri dugoj 15 godina smanjenje cene desilo svega "2 puta i cene su se smanjile za do 5 evra".

Dok se doplate za autobuski prevoz smatraju fiksnijim i obično su "do 10 evra skuplje", kod avio-prevoza te razlike mogu drastično varirati u rasponu "od 20, 30 do 90 evra".

Između novih pravila na granicama koja produžavaju putovanje za nekoliko sati i ekonomskih pritisaka koji povećavaju cenu svakog kilometra, srpski turisti će ovog leta morati da budu naoružani i strpljenjem i dodatnim budžetom ukoliko žele da uživaju u tradicionalnom letovanju.

(Telegraf.rs)