Evropska nedelja imunizacije: Vakcine godišnje spasu četiri miliona života

„Za svaku generaciju – vakcina deluje" – pod tim sloganom obeležava se Evropska nedelja imunizacije. Imunizacija je jedna od najuspešnijih javnozdravstvenih inicijativa. Procenjuje se da se imunizacijom sačuva četiri miliona života godišnje, a da su vakcine spasile više od 150 miliona života u poslednjih 50 godina. Tim povodom gošća Dnevnika je bila prof. dr Verica Jovanović, direktorka Instituta „Milan Jovanović Batut“.

Prve vakcine primamo već po rođenju, a tokom života imunizacija ostaje jedan od ključnih mehanizama zaštite i pojedinca i zajednice. Prof. dr Verica Jovanović podseća da se sa imunizacijom počinje odmah po rođenju, kada novorođenčad u porodilištu prima vakcinu protiv tuberkuloze. To je, kako objašnjava, samo početak kalendara koji obuhvata zaštitu od ukupno jedanaest zaraznih bolesti.

„Vakcine su te koje sprečavaju da dete oboli, ali i da ublaže kliničku sliku ukoliko do infekcije ipak dođe, što je posebno važno kod dece i osetljivih grupa. Da ne dođe do teških komplikacija, pa i smrtnih ishoda ukoliko nema zaštite“, ističe direktorka Instituta „Batut".

Kolektivni imunitet kao ključ zaštite

Pored individualne zaštite, značaj vakcinacije ogleda se i u stvaranju kolektivnog imuniteta. Da bi se on postigao, neophodno je da obuhvat vakcinacijom bude najmanje 95 odsto u ciljnoj populaciji.

Upravo taj prag, kako objašnjava gošća Dnevnika, omogućava da se spreči širenje zaraznih bolesti i pojava epidemija, ali i da deca bezbedno borave u kolektivima – u vrtićima i školama.

„Redovnom vakcinacijom postižemo bezbednu sredinu u kojoj deca mogu da idu u predškolske ustanove i škole, a da zajednica bude zaštićena od epidemija“, naglašava Jovanovićeva.

Ona ukazuje da je upravo zahvaljujući dugogodišnjoj imunizaciji u Srbiji došlo do iskorenjivanja velikih boginja i dečje paralize, kao i eliminacije difterije i tetanusa kod novorođenčadi.

Da li je nekada bilo jednostavnije

Iako mnogi pamte vreme kada su se vakcine primale u školama, dr Jovanović smatra da ni današnji sistem nije komplikovan, već da je prilagođen savremenim zdravstvenim standardima.

Imunizacija se danas sprovodi u domovima zdravlja, gde izabrani pedijatri prate zdravstveno stanje deteta i određuju trenutak za vakcinaciju u skladu sa kalendarom. Roditelji dovode dete kada je zdravo, a vakcinacija se obavlja u kontrolisanim uslovima.

Istovremeno, dodaje da je svaka inicijativa koja bi približila vakcinaciju deci – uključujući i mogućnost da se ona organizuje na mestima gde deca borave – vredna razmatranja, uz poštovanje zakona i medicinskih standarda.

Najveći izazov – odlaganje vakcinacije

Iako su vakcine dostupne i besplatne, najveći problem predstavlja odlaganje, posebno kada je reč o prvoj dozi MMR vakcine, koja štiti od malih boginja, zauški i rubeole.

Ta doza treba da se primi čim dete navrši godinu dana, ali se u praksi često pomera, što može dovesti do rizika od obolevanja.

„Roditelji često odlažu vakcinaciju u drugoj godini života, ali potpuno neopravdano“, upozorava prof. Jovanović.

Podaci pokazuju da je obuhvat vakcinacijom pred polazak u školu oko 91 odsto, što je ispod željenog nivoa. Zbog toga se radi na tome da se taj procenat poveća i dostigne prag neophodan za kolektivnu zaštitu.

Naglašava da u Srbiji nema nestašice vakcina, da su sve dostupne u domovima zdravlja i da je njihov kvalitet pod strogom kontrolom nadležnih institucija.

Kada je reč o malim boginjama, u tekućoj godini u Srbiji nije zabeležen nijedan slučaj, osim jednog uvezenog. Međutim, situacija iz prethodnih godina i iskustva iz Evrope pokazuju koliko je važno održati visok obuhvat vakcinacijom.

Tokom 2023. godine u Srbiji je registrovano 210 slučajeva malih boginja, dok je u Evropskoj uniji, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, bilo više od 34.000 slučajeva.

To, kako ukazuje profesorka, pokazuje da se bolesti mogu brzo vratiti ukoliko se vakcinacija zanemari, posebno u uslovima povećane mobilnosti stanovništva.

HPV vakcina – zaštita od raka

Pored obaveznih, značajno mesto imaju i preporučene vakcine, među kojima je i vakcina protiv humanog papiloma virusa (HPV).

Ona je besplatna za dečake i devojčice uzrasta od devet do 19 godina, a nedavno je omogućena i za starije uzraste – do 45. godine.

„To je vakcina koja sprečava nastanak malignih bolesti i predstavlja jedan od najznačajnijih alata savremene medicine u borbi protiv raka. Dakle, odrasli od 27. do 45. godine, i muškarci i žene, mogu se o trošku države vakcinisati u domovima zdravlja, ali prethodno treba da postoji izveštaj specijaliste ginekologa ili lekara opšte prakse, urologa, ili dermatologa, koji će propisati indikaciju i tada se vakcinacija obavlja u tri doze – u razmaku od nula, dva i šest meseci", objašnjava prof. dr Verica Jovanović. – a do sada je u Srbiji utrošeno oko 156.000 doza.

Do sada je utrošeno negde oko 156.000 doza HPV vakcine, a razmatra se mogućnost da ova vakcina u budućnosti postane deo obaveznog programa imunizacije, što bi dodatno doprinelo prevenciji malignih oboljenja.

Kontinuitet kao preduslov zdravlja

Na kraju, dr Jovanović naglašava da je najvažnije održati kontinuitet u imunizaciji i pridržavati se kalendara vakcinacije.

Redovna i blagovremena vakcinacija, uz visok obuhvat, ostaje najsigurniji način da se spreče zarazne bolesti i obezbedi zdravo odrastanje novih generacija.

„Samo treba otići kod pedijatra kada je dete zdravo i obaviti vakcinaciju“, poručuje prof. dr Verica Jovanović, ukazujući da su uslovi obezbeđeni, a odluka na roditeljima.

(Telegraf.rs/RTS)