Najveća bleja u Srbiji juče se zbila u Senti: U centru pažnje bile su ovčice, glavni akteri njihovi "frizeri"

Na Vašarištu u Senti juče je čitav dan bila – BLEJA. U centru pažnje bile su ovčice koje su čekale da budu ošišane, a u pozadini se kuvao gulaš na svojevrsnom pikniku koji je okupio poljoprivrednike i goste iz Bačke i Banata, pa čak i Baranje.

"Ja sam čovek od 60 godina, a pedeset godina radim s ovcama. Prvi put sam se prijavio i znao sam da ću pobediti. Ja šišam samo ručno i to radim od svoje 11. godine", ispričao nam je Ljupko Ćirić, pobednik takmičenja u striganju ovaca u Senti, u kategoriji ručnog striganja.

Vašarište, lep prostor sa dosta hlada, bilo je puno ljudi. Dok je na bini trajao kulturno-umetnički program, zvezde su bile "blejači" – ovce koje su čekale "friziranje" u drvenim boksevima. Ljudi su kupovali njihovu pažnju, pružali ruke, a to je naročito bilo zanimljivo mališanima. A onda su na scenu stupili vlasnici sa svojim ekipama "frizera". Najpre su se pojavili oni sa velikim makazama, koji su se takmičili u ručnom striganju, a potom i oni sa uređajima nalik gigantskim trimerima, koji su se takmičili u disciplini mašinskog striganja.

Ovce bi ležale na zemlji, a stigači su polako skidali vunu sa njihovih tela. Nije se merilo vreme, važno je bilo koliko će kvalitetno odraditi posao i kako će rukovati s ovcama. Potrebno je bilo da ih pažljivo izvedu iz boksa, polože ih na zemlju i da ih obazrivo postave u položaj zgodan za šišanje, a da im pritom ne nanesu povrede. Desi se i to, ali tada bi takmičari bili diskvalifikovani.

Makaze su velike i njima umešno rukuju uglavnom oni koji od "malih nogu" šišaju ovce. Na takmičenju su nastupili uglavnom stariji strigači, ali su nam se pohvalili da imaju mlade naslednike, decu i unuke! Što se tiče mašinskog striganja, ono je efikasnije i brže, za velika stada to je postao standard, ali neki se ipak ne odriču tradicionalnih makaza.

Najmlađi takmičar imao je samo 13 godina. Radio je upravo makazama, zajedno sa svojim dedom koji se zove Tahir Karoj.

"Mi smo iz Trešnjevca. Ovaj posao nije jako težak. Meni jeste teško, zato što imam 70 godina. Zato radi i unuk. Ovde su mi još dva unuka, oni rade s mašinom", ispričao nam je Tahir.

Ovaj čovek može sa ponosom da kaže da imanje na salašu kod Zimonića, gde gaje 600 ovaca, neće zapusteti. Ima sina, snaju i četiri unuka koji vredno rade.

Jedina žena koja se takmičila bila je Angela Bažo, koja je došla sa suprugom Jožefom.

"Ona već 20 godina dolazi na takmičenja. Kad ošiša ovce, onda šiša i pse, imamo puline, pa i njima treba skratiti dlaku", priča nam Jožef.

Razgovarali smo i sa glavnim sudijom čije je ime Sabo Pos Ferenc.

"Ovoga puta ne merimo vreme, nego idemo na kvalitet. Prvenstveno gledamo kako iznose ovce i kako rukuju ovcama. Nije dozvoljeno da ih iseku. Ovo su skupe ovce i izuzetno dobrog kvaliteta, šteta bi bilo da ih muče kada je striganje u toku. Najstariji takmičar ima 83, a najmlađi 13 godina", ispričao nam je.

Kako kaže, ovčarstvo u Srbiji se zasigurno isplati, ako i nema velike dobiti, bićete na "pozitivnoj nuli". Potražnja za vunom je jedno vreme opala zbog razvoja industrije, ali se ponovo vraća u modu, jer ništa ne može da zameni prirodni materijal. Tako će i striganje biti sve cenjeniji zanat.

"To se uči od malena, a ima jako malo strigača. Sve više se radi mašinsko striganje, ali mislim da će ručno dosta dugo opstati kao tradicija za takmičenje. Velika stada sa preko 100 ovaca šišu se mašinski, to je brže i kvalitetnije", objasnio nam je Sabo.

(Telegraf.rs)