Nada za hiljade pacijenata u Srbiji: Stiže 10 "pametnih" lekova koji produžavaju život

"Zdravstveni sistem Srbije pravi veliki iskorak u borbi protiv najtežih bolesti. Gostujući u emisiji "Uranak" na televiziji K1, direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), Sanja Radojević Škodrić, najavila je dolazak deset novih inovativnih lekova koji će drastično promeniti tok lečenja za pacijente sa različitim tipovima maligniteta.

Potpisivanje ugovora sa kompanijom AstraZeneca: Šta to znači za pacijente?

Preporučujemo

"Potpisivanje ugovora sa kompanijom AstraZeneca donosi dodatne inovativne lekove za indikacije kao što su kancer pluća, jajnika, dojke, jetre, bešike i žučnih puteva. Moram napomenuti da je i do sada postojala inovativna terapija za većinu malignih bolesti, poput karcinoma pluća, ali ne za svaki tip i svaki stadijum. Ovo su najsavremeniji lekovi među inovativnim terapijama, a s obzirom na to da smo svesni revolucije u zdravstvu, njihov značaj je utoliko veći jer se primenjuju kod konkretnih stanja", istakla je Škodrić.

"Pametna" terapija: Od nekoliko meseci do decenija života

Poseban akcenat stavljen je na karcinom dojke i jajnika, gde se uvode terapije koje direktno ciljaju uzročnike bolesti. Prema rečima direktorke, dosadašnji rezultati studija su neverovatni kada je u pitanju produžetak životnog veka.

"Za karcinom dojke smo imali inovativnu terapiju za većinu tipova, ali ova poslednja, koja će sada biti dostupna, jeste "pametna" terapija. Studije su pokazale da ona neverovatno produžava životni vek. Ranije se sa klasičnom hemioterapijom živelo nekoliko meseci, sa imunoterapijom se taj period produžio na nekoliko godina ili čak decenija, ali ova pametna terapija drastično menja situaciju. Ona je dostupna pacijentkinjama koje su HER2 pozitivne ili negativne, a genetska istraživanja precizno određuju ko će dobiti lek kako bi on imao maksimalan efekat. Takođe, kod karcinoma jajnika prvi put uvodimo ciljanu terapiju koja uništava bolesne ćelije nastale usled specifične mutacije gena, što predstavlja izuzetno preciznu medicinu", objasnila je ona.

Prvi put inovativna terapija za žučne puteve i jetru

Osim najčešćih dijagnoza, pomak je napravljen i kod bolesti koje do sada nisu imale modernu terapijsku opciju.

"Do sada karcinom žučnih puteva nije imao inovativnu terapiju ni za jedan tip, a sada će je pacijenti dobiti prvi put. Takođe, kod karcinoma jetre do sada se nije primenjivala kombinovana imunoterapija, a sada će pacijenti imati i tu mogućnost, koja značajno doprinosi kvalitetu i dužini života", rekla je Radojević Škodrić.

Razlika između hemioterapije i imunoterapije

"Najsavremenija imunoterapija, bez obzira na to da li pričamo o imunološkoj ili ciljanoj terapiji, za razliku od klasične terapije, isključivo uništava bolesne ćelije. Klasična hemioterapija uništava bolesne ćelije, ali, nažalost, i zdrave ćelije, i zbog toga se pacijenti loše osećaju. Druga razlika je u tome što se kod hemioterapije, kada prestane da se daje, ne dešava više ništa, već, nažalost, u zavisnosti od toga o kom se tumoru radi, dolazi ponovo do stvaranja ćelija, i to je ono čega se pacijenti najviše plaše kada odlaze na kontrolu. Kod inovativnih terapija, sposobnost organizma se zadržava i dalje. One "teraju" organizam i nakon njihovog primanja da se bori sa bolešću" - kazala je i nastavila:

"Iz toga proizilazi glavna razlika, a to je kvalitet života. Pacijenti odlaze u bolnicu ređe, na bolovanje odlaze retko i kratko se na njima zadržavaju. Nema neželjenih efekata kao što su mučnina, povraćanje i opadanje kose, a njihovo opšte stanje je dobro. Ti ljudi su uglavnom radno sposobni. Ukoliko se na vreme uvede imunoterapija i ona pokaže da deluje na određenu mutaciju, ima veliku efikasnost. Ti pacijenti tada imaju hroničnu bolest", objasnila je Škodrić.

Osim uvođenja novih lekova na listu o trošku države, direktorka RFZO-a, Sanja Radojević Škodrić, istakla je važnost još jednog segmenta lečenja - kliničkih studija.

"Pre registracije nekog leka sprovode se kliničke studije unutar kojih mnogi pacijenti mogu ostvariti benefite. To se ne odnosi samo na pacijente sa malignim oboljenjima, već tu spadaju i pacijenti sa retkim bolestima, kao i drugim stanjima koja zahtevaju inovativne terapije. Važno je napomenuti da inovativne terapije ne postoje samo za malignitete, nego i za razne autoimune, virusne i retke bolesti. Unutar tih studija, pacijenti mogu dobiti terapiju pre nego što se ona nađe na listi Fonda, odnosno o trošku države. Međutim, studije se sprovode zasebno i one nemaju nikakve veze sa listom lekova. Takođe, važno je naglasiti da je ključna razlika između studija i lekova o trošku države upravo registracija. Lek ne mora uvek biti registrovan za studiju, ali kada se stavlja na listu, on mora biti registrovan" - kazala je i dodaje:

"Izuzetak su retke bolesti, jer su za njih rezervisani najinovativniji lekovi. Takav je princip u Evropi - da se ne čeka uvek registracija. Zbog potrebe za što bržim uvođenjem leka, i mi smo uveli pravilo da za retke bolesti registracija nije neophodna, dok je za sve druge bolesti ona potrebna, ali ti procesi registracije idu dosta dobro", objasnila je Škodrić.

Budžet za retke bolesti povećan 78 puta

Statistika pokazuje neverovatan napredak u brizi o pacijentima koji su ranije bili na margini sistema.

"Uvek uvodimo nove terapije, ali i nove pacijente. Strogo vodimo računa da se uvode i novi pacijenti. Retke bolesti otkrivaju se zahvaljujući skriningu koji je država uvela za spinalnu mišićnu atrofiju i cističnu fibrozu za svu novorođenu decu. Budžet za retke bolesti uveden je prvi put 2012. godine i iznosio je 130 miliona dinara, dok u 2026. godini iznosi 10,2 milijarde dinara. Budžet je povećan 78 puta u poslednjih 14 godina. Trenutno lečimo 930 pacijenata od retkih bolesti, dok ih je 2012. bilo svega osmoro. Tada su se lečile samo dve retke bolesti, a sada lečimo ukupno 40", kazala je Sanja Radojević Škodrić i dodaje:

"Poslednje bolesti koje su uvedene na listu su "deca leptiri". Zatim, tu je ahondroplazija - deca koja imaju problem niskog rasta, ali kod njih to nije jedini problem, već su prisutne i poteškoće sa svim unutrašnjim organima, kao i mišićna distrofija. Komisije redovno zasedaju i radimo na tome, kako se broj pacijenata povećava, tako se povećava i uvođenju novih bolesti na listu", dodaje Škodrić.

(Telegraf.rs)