Na najvećoj "bleji" u Srbiji baš se dobro jelo: Otkrivamo tajnu slasnog gulaša na mađarski način

Dok su ponosni stočari pokazivali svoje ovce na izložbi u Senti, a oni najveštiji se takmičili u striganju vune, na vašarištu u ovom gradiću u nedelju je vrvelo od ljudi! Svako je sebi našao zgodno mesto, lep hlad i spremio kotlić. Krčkao se ovčji gulaš!

Tradicija ovog kraja je da se ovčije meso makar jednom nedeljno nađe na meniju, a kada se spremi na mađarski način, tanjir biste omazali hlebom.

Oni koji nisu došli s porodicom, prijateljima i udruženjima da spremaju gulaš, odnosno perkelt (na mađarskom nismo uspeli to da izgovorimo!), stali su u dugi red i kupili svoju porciju.

"Treba da bude meso dobro, začin i gotovo. Ako hoćeš da ti se iskuva lepo, tri sata, tri i po sata moraš da ga spremaš", pričao nam je Pap Peter, vrsni majstor iz Sente.

Začini su, zapravo, i najveća tajna. Ako volite malo pikantnije, morate doći u Sentu, Mol, Zimonić, Obornjaču...

"Neću da vam kažem, jedno 50-60 pehara imam kući. Prošle godine u Molu prvo mesto sam osvojio među 54 kuvara. Mi jedemo malo više sa začinom, kod nas može malo i ljuto da bude, malo više bibera i tako. To je navika Mađara", kazao je Peter.

Detaljan opis ove kulinarske tajne dao nam je Koso Šandor iz Mužlje. Za one koji ne znaju, to je pomalo izdvojeni deo Zrenjanina, nekada zasebno selo.

"Treba ovčetine, crni luk, malo belog luka, biber, so, dodaje se još kim, malo paradajz-sosa, malo crnog vina. Crni luk ide obično 200 grama na kilogram mesa, to je suština. Začini daju ukus, ali ne treba preterati da biste osetili i ukus mesa, ovčetine", otkrio nam je Šandor.

Njegov komšija dodaje još nešto, veoma važno, zbog čega se i koristi reč "perkelt".

"Pre nego što se stavi u kotlić, meso se malo zapeče", ispričao nam je.

(Telegraf.rs)