"Moj svet je bio mali" Na današnji dan je rođen čuveni deda Đole: "Kažu da je sreća samo drugo ime za Boga"

Na današnji dan rođen je Đorđe Mihailović, čovek čije je ime zauvek upisano u kolektivno pamćenje srpskog naroda kao simbol časti, istrajnosti i dubokog poštovanja prema precima. Njegov život bio je neraskidivo vezan za Zejtinlik, mesto tišine, bola i ponosa, gde počivaju srpski vojnici stradali tokom Prvog svetskog rata.

Đorđe Mihailović rođen je 1928. godine u Solunu, u porodici koja je svoju sudbinu vezala za čuvanje uspomene na poginule ratnike. Njegov deda, Savo Mihailović, bio je prvi čuvar ovog svetog mesta, a kasnije je tu dužnost preuzeo Đorđev otac, Đuro Mihailović. Tako je čuvanje groblja postalo više od posla – postalo je porodična misija i zavet koji se ne prekida.

Preporučujemo

Život Đorđa Mihailovića obeležila je tiha, ali uzvišena služba. Decenijama je, gotovo svakodnevno, dočekivao posetioce iz Srbije i celog sveta, vodeći ih kroz redove belih krstova i pričajući potresne priče o srpskim vojnicima koji su dali živote za slobodu. Njegov prepoznatljiv glas, vojnička uniforma i dostojanstven stav činili su da svaka njegova reč odzvanja posebno snažno. Govorio je sa emocijom, ali i sa ponosom, podsećajući na žrtvu i hrabrost onih koji su ostali daleko od svoje otadžbine.

Foto: Mateja Beljan

Zejtinlik nije samo groblje – to je mesto istorije i identiteta. Ovde su sahranjeni posmrtni ostaci više od 7.000 srpskih vojnika, dok se u kosturnici čuvaju kosti hiljada drugih, donete sa raznih frontova. Upravo zahvaljujući Đorđu Mihailoviću, priče tih ljudi nisu pale u zaborav. On je bio živa veza između prošlosti i sadašnjosti, čovek koji je generacijama prenosio sećanje na heroje.

– Nisam puno toga u životu želeo, moj svet je bio mali i sveden na ovo ovde. Kažu da je sreća samo drugo ime za Boga, pa neka me on za tu želju i pogleda – govorio je svojevremeno Đorđe.

Za svoj rad i posvećenost dobio je brojna priznanja, među kojima se izdvaja Orden srpske zastave, kao i druga odlikovanja Republike Srbije i Republike Srpske. Njegova uloga prevazilazila je granice obične dužnosti – bio je čuvar istorije, ali i svojevrsni ambasador srpskog naroda u Grčkoj.

Preminuo je 2023. godine, ostavivši za sobom neizbrisiv trag. Njegovu misiju nastavio je njegov sin, Đorđe Mihailović mlađi, čime je tradicija duga više od jednog veka nastavljena.

Priča o Đorđu Mihailoviću nije samo priča o jednom čoveku – to je priča o zavetu, o pamćenju i o poštovanju prema onima koji su dali najviše što su imali. U vremenu koje često zaboravlja, on je podsećao. U tišini groblja, njegov glas bio je glas istorije koja i dalje živi.

(Telegraf.rs)