Tajne Vojvođanskog tla: Od mira do HORORA - pet somborskih udara koji su RUŠILI KULE i budili grad

Iako Vojvodina važi za mirnu ravnicu, istorijske arhive i seizmološki aparati čuvaju svedočanstva o pet dramatičnih trenutaka kada se zemlja pod Somborom i okolinom silovito zatresla.

Zamislite ravnicu koja se, bez ikakvog upozorenja, pretvara u pobesnelo more. Kuće od naboja se ruše kao kule od karata, crkvena zvona sama zvone, a vekovima stari kašteli pucaju po šavovima. Ovo nije scenario apokaliptičnog filma, već rekonstrukcija seizmičke istorije Sombora i zapadne Bačke od 15. veka do danas. Dokazi pokazuju da je tlo ispod ove "mirne" ravnice itekako živo. Istražili smo do najsitnijih detalja pet ključnih zemljotresa koji su obeležili ovaj region, vraćajući se stotinama godina unazad.

Preporučujemo

1. Srednjovekovna katastrofa (1443): Pad kaštela Cobor

Prvi i verovatno najrazorniji zemljotres u poznatoj istoriji ovog kraja dogodio se u davnom 15. veku. Iako tadašnjim hroničarima termin "Rihterova skala" nije bio poznat, njihovi opisi užasa su grafički jasni.

Epicentar: Severni delovi tadašnje Ugarske (današnja Slovačka). Međutim, seizmički talasi su bili toliko moćni da su opustošili i Bačku. Savremene analize procenjuju da je u samom epicentru jačina bila IX stepeni Merkalijeve skale, što odgovara razornim potresima.

Detalji užasa u Somboru: Tadašnje naselje zvalo se Coborsentmihalj. Prema izvorima, potres je "napravio veliku štetu". Najteže je stradao stari kaštel vlastelinske porodice Cobor, koji je srušen do temelja. Zajedno sa njim stradala je i crkva Sv. Mihaila, kao i brojne "trošne kmetovske kuće". Ovo je bio udar koji je bukvalno preoblikovao ranu arhitekturu regiona.

2. Barokno podrhtavanje (Jun 1738)

Drugi zabeleženi udar dogodio se u vreme kada se Sombor polako oporavljao od otomanske vlasti i počeo da poprima barokni izgled.

Šteta: Detaljni opisi štete za ovaj konkretni potres su oskudni u poređenju sa 1443. godinom, ali samo njegovo beleženje u istorijskim zapisima ukazuje da je bio dovoljno jak da izazove paniku među stanovništvom i verovatno manja konstrukciona oštećenja na zgradama od naboja koje su tada dominirale.

3. Letnji strah (1924)

Preskačemo skoro dva veka relativnog mira do 1920-ih, kada je seizmologija već počela da koristi instrumente.

Epicentar: Bežani Tašmajdan u Beogradu registrovao je "jači potres" sa epicentrom tačno između Sombora i Bezdana.

Detalji: Potres se osetio sve do Subotice. Usledila je serija manjih potresa iste noći (u 19:10, 19:38 i 23:11). Iako materijalne štete nije bilo, "Politika" je prenela uznemirenost građana koji su, nenavikli na takva podrhtavanja, istrčali na ulice.

4. "Zastrašujuća" grmljavina (1964): Prolećni šok

Nakon Drugog svetskog rata, Sombor je ponovo bio na meti, ovog puta u rano proleće.

Jačina: Republički seizmološki zavod registrovao je intenzitet od oko IV stepena Merkalijeve skale u samom Somboru.

Detalji: Udar je trajao svega nekoliko sekundi, ali je bio praćen potmulom grmljavinom, što je posebno prestravilo meštane. "Somborske novine" su 17. aprila na naslovnoj strani izvestile da je podrhtavanje tla bilo "zastrašujuće" za stanovnike koji nisu navikli na seizmičku aktivnost.

5. Najnoviji alarm (2026): Oštećenja kod Bezdana

Poslednji, peti udar u ovom nizu, dogodio se nedavno, dokazujući da opasnost nije samo stvar prošlosti.

Jačina: Potres je bio magnitude 4.1-4.2 stepena po Rihteru. Intenzitet u epicentru procenjen je na VI stepeni Merkalijeve skale.

Epicentar: Reon Bezdana, u blizini Bačkog Monoštora, na dubini od oko 13 kilometara.

Ovo je bio najjači potres osetan u Somboru u poslednjih pola veka. Stanovnici su opisivali osećaj kao da "zgrada hoće da se sruši". Najteže je stradalo selo Monoštor, gde je prijavljeno oštećenje nekoliko kuća, a oštećena je i katolička crkva. Srećom, povređenih nije bilo.

Iako Vojvodina nije Japan ili Čile, istorija Sombora jasno pokazuje da "ravnica" ne znači "apsolutna sigurnost". Ovih pet udara, od pada srednjovekovnog kaštela 1443. do oštećenja crkve u Monoštoru 2026. godine, svedoče o tome da se seizmički talasi povremeno probijaju kroz panonsko dno. Somborski bedemi su možda stari, ali tlo ispod njih je mlađe i nemirnije nego što mislimo.

(Telegraf.rs)