Da li vam se diže kosa na glavi? Klinci jurišaju motorima, ali ova izjava jednog tate razbija sve predrasude

Dok su "opasni momci" grmeli motorima na Zlatiboru, uočili smo i jednu devojku, Anu, koja ima samo 16 godina. Čak osam maloletnih tinejdžera i jedan dečak od 11 godina bili su deo ove gromoglasne skupine koja se otisnula u "off road" avanturu i oprobala se na poligonu Žikice Bjelića, organizatora Hard Enduro trke "Zlatibor Lomovi".

Deca i motori – da li vam takva kombinacija "podiže kosu na glavi"? Pa, ima onih roditelja koji na to ne gledaju tako – oni su svoju decu pustili da uživaju u sportu koji su zavoleli, uče ih da se ponašaju odgovorno i, što je najvažnije, veruju im.

"Verujem im" - to je ta reč koja menja sve! Kada svoje dete naučite odgovornosti i kada mu verujete ma čime da se bave, duša će vam biti mirna.

Život ulice zaista nosi više opasnosti od sticanja veštine upravljanja motorom. Ali, kao roditelj, negde u sebi morate da prelomite da prihvatite rizik koji ovaj sport, ipak, nosi.

"Ja sam voleo motore, ali moji roditelji nisu bili u mogućnosti da mi to obezbede. Kad su moja deca, Ana i Nemanja, porasli, njima sam kupio motore. Jer, kad sam ja propustio to, da bar njima bude dobro. Nema straha, verujem im", ispričao nam je tata Ane (16) i Nemanje (13), Đurić iz Bajine Bašte.

Mama se, kažu, privikla – "Morala je", s osmehom pričaju članovi ove moto porodice.

"Imamo devetoro dece mlađe od 18 godina, imamo šest starijih maloletnika i troje ispod 16 godina. Oni vežbaju, treniraju, bore se, vole, rade to iz ljubavi. Moraju i otac i majka da potpišu saglasnost za odricanje odgovornosti, jer ovaj sport sa sobom nosi povrede. Obično mama samo dođe, potpiše i ode, a ćale voli što i to deca rade", priča nam Žikica Bjelić, koji je, inače, od 1. do 3. maja na Zlatiboru okupio 120 motociklista i svi su bili kao jedna velika porodica.

Intervjuisali smo i Vuka Timotijevića, najmlađeg takmičara iz Kragujevca, koji ima samo 11 godina. I on potiče iz – "moto porodice".

"Neko se plaši, neko uopšte nema straha. Ja ne znam da li je nešto do mene ili sam ja zapravo jedini koji malo nije normalan. Meni od samog početka to nije bilo ništa strašno, ja sam od samog početka isto osećao kao i sad", ispričao nam je Vuk.

"Padao sam, naravno, svaki dan bar po 10 puta", dodao nam je.

Žikica Bjelić objasnio nam je da nije sve tako strašno kao što izgleda. Motori su veliki i snažni, treba umeti rukovati njima i imati snage da se izvučete iz nezgodnih situacija. Međutim, prilikom uspona brzine nisu tako velike.

"To nije sport, ne daj Bože, s najgorim mogućim ishodom, nije toliko strašno, jer su to velike gudure i brzine su na njima do 40–50 kilometara na sat. Slomi se rukica, nogica, to zaraste, ide se dalje uz Božju pomoć", priča nam Žikica.

A na stazu dolaze i neki novi klinci. Jedan mališan sa kacigom vozio je svoj motor-igračku, uz pomoć starijih, preko celog ovog truckavog poligona.

Da klinci mogu i te kako da pariraju odraslima primer je Vuk, koji je sa samo 11 godina osvojio treće mesto u Hobli klasi, rame uz rame sa seniorima.

(Telegraf.rs)