U Prizrenu obeležen Đurđevdan, vladika Teodosije uputio važnu poruku Srbima na KiM

U Sabornom hramu Svetog velikomučenika Georgija u Prizrenu danas je svečano obeležena hramovna slava ove svetinje, kao i krsna slava mitropolita raško-prizrenskog Teodosija, uz poruke o opstanku i svedočenju vere u ovom gradu.

Obraćajući se vernicima nakon liturgije, mitropolit Teodosije istakao je težinu položaja pravoslavnih vernika u Prizrenu, ali i njihovu istrajnost.

Preporučujemo

"I mi danas svedočimo da smo Hristovi, iako nas je ovde malo i iako u ovome gradu od mnogih nismo poželjni. Ipak, opstajemo verom, nadom i ljubavlju u pomoć Božiju", poručio je Teodosije.

On je posebno naglasio značaj života i opstanka vernika u ovom gradu, ističući da su upravo oni živo svedočanstvo vere.

"I profesori, i bogoslovci, i deca koja se ovde rađaju i odrastaju, svojim životom svedoče Hrista. Kao i naši preci, i mi moramo biti spremni da, ako zatreba, žrtvom i stradanjem posvedočimo veru, istinu i pravdu", kazao je mitropolit, dodajući da se samo na taj način može zadobiti "spasenje i život večni".

Liturgija i poruke o veri

Liturgiju je služio mitropolit Teodosije, uz sasluženje episkopa moravičkog Tihona i sveštenstva Eparhije raško-prizrenske, dok su za pevnicom pojali profesori i učenici Prizrenske bogoslovije.

U besedi, episkop Tihon govorio je o stradanju i veri Svetog Georgija, naglašavajući da su i današnji vernici pozvani da ostanu postojani.

"I mi, pravoslavni hrišćani, pozvani smo da se ne odričemo krsta, već da se sjedinimo sa Hristom stradalnim i vaskrslim", poručio je vladika Tihon.

Nakon liturgije održana je litija oko hrama, a potom je presečen slavski kolač.

Đurđevdan – praznik vere i okupljanja

Đurđevdan, koji se obeležava 6. maja, posvećen je Svetom Georgiju i u narodnom verovanju označava granicu između zime i leta, ali i početak novog ciklusa u prirodi.

Sveti Georgije bio je rimski vojnik koji je za hrišćanstvo postradao u 4. veku. Smatra se simbolom pobede dobra nad zlom.

Praznik se obeležava među različitim zajednicama i verama, a prati ga niz običaja – od pletenja venaca i ukrašavanja domova zelenilom, do umivanja vodom sa lekovitim biljem.

Na Kosovu, gde se svečano proslavlja i kod Srba, kao i kod Goranaca u Gori, Đurđevdan nosi i snažnu društvenu dimenziju – okuplja ljude i vraća život u sredine pogođene iseljavanjem.

(Telegraf.rs/Kossev)