Jedan potpis menja sve: Kako novi zakon o transplantaciji organa budi nadu za više od hiljadu ljudi u Srbiji

Vlada Srbije usvojila je izmene Zakona o transplantaciji tkiva i organa, koje donose ključnu novinu – uvođenje dva registra, jednog za donore i drugog za one koji to ne žele. Ova promena budi nadu za pacijente koji trenutno u Srbiji čekaju na novi organ, a njih je na republičkoj listi čekanja trenutno 1.228. Taj broj se menja na dnevnom nivou.

Za mnoge u Srbiji koji čekaju na organe poput bubrega, pluća ili rožnjače, transplantacija predstavlja jedini način za spasavanje ili produžetak života. Iako je nedavno izvedena prva transplantacija pluća, u Srbiji još uvek ne postoji redovan program za presađivanje ovog organa.

Preporučujemo

Uprkos tome što je humanost našeg naroda nebrojeno puta dokazana, Srbija se i dalje suočava sa nedovoljnim brojem davalaca organa. Izmene zakona, koje uskoro ulaze u skupštinsku proceduru, imaju za cilj da to promene, stavljajući fokus na jasno izraženu volju pojedinca i sistemsku podršku.

Najveća promena koju donosi novi zakon jeste uvođenje dva registra - registra lica koja žele da daruju organe i registra onih koji to ne žele. Kako objašnjava dr Ružica Jovanović, direktorka Uprave za biomedicinu, građani će svoju volju moći da izraze na dva načina.

- Čovek će za života moći da se opredeli da li hoće da bude donor organa ili ne. To može da se uradi kod svog izabranog lekara, gde se potpisuje izjava o pristanku ili nepristanku. Ista procedura biće moguća i u prostorijama Uprave za biomedicinu - navela je dr Jovanović.

Ova odluka neće biti konačna. Svako ko se predomisli moći će da potpiše izjavu o opozivu prethodne odluke. U slučaju da se osoba za života nije upisala ni u jedan od registara, kao i do sada, za saglasnost će se pitati porodica.

Ukoliko je neko upisan u registar davalaca, njegova volja bi trebalo da bude ispoštovana, mada ostaje da se vidi kako će se zakon primenjivati u praksi.

Koliko je važan samo jedan potpis ili jedno "da", najbolje pokazuje nedavni uspeh srpske medicine. Početkom godine, tim stručnjaka Univerzitetskog kliničkog centra Srbije (UKCS) izveo je prvu transplantaciju pluća. Pacijent star 42 godine, koji je bolovao od teške plućne bolesti, dobio je šansu za novi život.

- Ovde je jedan potpis promenio mnogo toga. Omogućio je da počnemo sa programom i omogućio jednom pacijentu novi život. Zahvaljujući tom potpisu, mi sada planiramo njegov otpust sa klinike i povratak porodici - istakla je prof. dr Maja Ercegovac, direktorka Klinike za grudnu hirurgiju UKCS.

Snagu te odluke već deset godina živi i Mladen Todić iz Udruženja "Zajedno za novi život", kome je transplantirana jetra.

- Ovo je jubilarna deseta godina kako živim novi život punim plućima. Da nije bilo tog potpisa, ja danas ne bih bio živ. Jedna porodica je ostala na okupu, a moja ćerka Nina je ostala sa tatom - kaže Todić, čija je priča postala simbol nade za sve koji čekaju.

Ohrabrujući podaci stižu i sa drugih klinika. U prva četiri meseca ove godine urađeno je 67 transplantacija zahvaljujući organima 16 donora. Ipak, 13 porodica je odbilo da da saglasnost, što pokazuje da je edukacija i dalje neophodna.

Prof. dr Svetozar Putnik, direktor Klinike za kardiohirurgiju UKCS, navodi da je ove godine urađeno devet transplantacija srca, što je značajno smanjilo listu čekanja.

- Sa ovako povećanim brojem donora, mi možemo da zbrinemo najugroženije pacijente. Lista čekanja se kod nas smanjila na nekih trideset bolesnika - rekao je prof. Putnik.

Zdravstveni sistem Srbije ima kapacitet da odgovori na veći broj donora.

- U našoj zemlji imamo četrnaest timova za transplantaciju. To znači da imamo kapacitet za otprilike tri donora dnevno. Poređenja radi, Španija, koja je najbolja na svetu, ima devet donora dnevno. Ova procedura jedina u medicini zavisi podjednako od sistema i od humanosti građana - objasnila je dr Jovanović.

Stručnjaci su saglasni da, iako je zakon važan korak napred, on sam po sebi ne može da stvori humanost. Novi zakon je, prema rečima profesora Putnika, "signal da smo kao društvo sazreli", ali ključni resurs ostaje čovek.

Mladen Todić dodaje da nijedan zakon ne može naterati porodicu da potpiše saglasnost. Zato je, kaže, najvažnije razgovarati.

- Ako neko gleda ovo, neka posle razgovara na tu temu sa svojom porodicom. To je jako važno. Statistički, dvadeset puta je veća šansa da nam zatreba organ, nego da budemo u prilici da ga doniramo - poručuje Todić.

Njegova poruka nosi posebnu težinu kada se zna priča o njegovom donoru.

- Moj donor je, gledajući neku sličnu emisiju, rekao svojoj porodici da bi dao svoje organe. Kada se njegov život ugasio, oni su se setili toga i rekli "da"mom životu. Umesto tačke, stavili su zarez na moj život.

(Telegraf.rs/RTS)