Jedan potpis menja sve: Kako novi zakon o transplantaciji organa budi nadu za više od hiljadu ljudi u Srbiji

Мислим да, када би се вршила уплата донорима- за три црвене, многи би пристали!

Је л' ово има некакве везе са дискриминацијом?

Потписао бих , у замену за еутаназију или грам цијанида! Смучио ми се живот а неког бих потписом усрећио!

Transplatacija nije rešenje. Onaj ko primi organ mora da pije imunosupresive, često i do kraja svog života. Imuno supresivi sprečavaju da organizam odbaci novi organ, jer ga organizam posmatra kao strano telo. Imunosupresivi (kao što im i ime kaže) smanjuju dejstvo imnuog sistema, pa je osoba u stalnom riziku od raznih bolesti. Nuspojave imunosupresiva mogu biti povišen krvni pritisak, tremor, mučnina, dijabetes, osteoporoza... Dakle, onaj ko dobije nov organ ne živi punim plućima, kako piše u tekstu. Takođe, pominje se kako se "ugasio" život donora, što nije tačno. Organi ne mogu da se uzmu od mrtve osobe, već mora od žive. Stvar je u tome što se takva osoba mora prvo proglasiti moždano mrtva. Problem može da nastane u određivanju da li je neko moždano mrtav ili ne. Ako neki lekar može da ukrade dete u porodilištvu, drugi može i da nekoga proglasi moždanu smrt, da bi se uzeli organi. Evo, u tekstu piše da je od 16 osoba uzeto 67 organa. Znači da je, u proseku, uzeto po 4 zdrava organa od svake osobe. Koliko su ti ljudi bili bolesni, kad su mogla po 4 organa da se uzmu? Kao što rekoh, rešenje nije transplatacija. već prevencija. Treba ljude, pre svega decu, učiti da se zdravo hrane, da se bave sportom, da usvajaju zdrave navike, pa će onda biti manje bolesnih ljudi i manje potrebe za transplatacijama.