Nemaju bankomat, kafanu, a ni tehnički, ali imaju OVO: Evo zašto su ovo selo u Srbiji nazvali "Mala Moskva"

S večitom željom da bude zasebna opština, Kumane je pak deo novobečejske, smešteno na putu ka Zrenjaninu, na uzvišenju do kog obližnja Tisa više ne može da stigne i preti.

Prepoznatljivo po nekadašnjim vetrenjačama (kojih više nema), hrabrim meštanima i Spomeniku prirode Stari hrast lužnjak (do kog je skoro nemoguće doći kolima), u Kumanu danas prespava oko 2.500 duša. One se mahom sreću u samom centru sela, na raskrsnici dve ulice koje su ponele imena velikana – Narodnog heroja Ljubice Odadžić i Maršala Tita, oko spomenika palim borcima Drugog svetskog rata poznatog kao Dragutin, iza kog se uzdižu crkva Svetih Apostola Mihaila i Gavrila i nekadašnji Zadružni dom, današnji Dom kulture, dok se ispred njega nalazi osmoletka „Stančić Milan – Uča” i park.

Preporučujemo

- Mogu da kažem da je najlepše to što smo mirno naselje koje, na sreću, nema velikih problema – kaže sekretar Mesne zajednice Kumane Goran Stančić.

- Ipak, naše mesto nema sve što nam je potrebno. Recimo, nemamo banku ni bankomat, nemamo tehnički pregled za vozila, a sad nema domaćinstva bez dva auta, pritom gde su traktori i kamioni. Ostalo nam je da asfaltiramo tri ulice i da rekonstruišemo binu u Domu kulture, u sali koja je, mogu slobodno da kažem, jedna od najlepših. Takođe, osim poslastičarnice, u selu nemamo ni jednu kafanu.

Istina je da za sve „krupnije” potrebe meštani moraju da idu za Novi Bečej, eventualno i Zrenjanin, ali da se u Kumanu može pristojno živeti – i te kako može!

- Imamo gas, gradsku vodu koja je tehnički ispravna, iako ima i miris i ukus, tako da imamo i eko česmu. Kod nas je još uvek zastupljen sistem septičkih jama, ali budući da smo na visini i nismo podvodni, nemamo ni problem sa izlivanjima – dodaje naš sagovornik.

U Kumanu ima brojnih nevladinih organizacija koje se međusobno podržavaju i realizuju razne manifestacije, među kojima je najpoznatija ona u čast Lazi Telečkom, dok je seoska slava, koja se obeležava 1. juna, najmasovnija.

Meštani ovog banatskog sela mahom se bave poljoprivredom, što ratarenjem klasičnih žitarica, što stočarstvom u okviru kog su najzastupljenije svinjarstvo i ovčarstvo.

- Imamo dosta ljudi koji su otišli na studije i nisu se vratili, ali i onih koji su se odselili u inostranstvo. Međutim, ako bismo svi razmišljali u tom pravcu da je najlakše otići, šta će onda ostati od naše zemlje? Treba ostati ovde i pokušati napraviti nešto bolje – naglašava Stančić.

Osim plodne ravnice, Kumane je okruženo i pašnjacima ali i lovištem koje je bogato srnećom divljači, zecom i fazanom. Doduše, kao i predatorima!

- Šakali i lisice nam ponekad ulaze u selo, čak i jazavci, a problem je što nemaš kako da rešiš taj problem – kaže sekretar, dodajući da su im od ozbiljnijih problema i psi lutalice za koje takođe ne postoji adekvatno rešenje.

Na ponos sela valja istaknuti Udruženje žena Kumana koje su se pre 25 godina okupile s ciljem da neguju stare zanate, ali i da se okupljaju i druže. Drugo ime ove organizacije je „Nadine žene”, po predsednici Nadi Marinkov koja ih sve drži na okupu.

- U Domu kulture trenutno imamo dve prostorije, od kojih je jedna etno soba u kojoj se nalaze predmeti koje smo skupljale po selu – priča nam naša sagovornica. – Bavimo se ručnim radovima, dakle sve od štrikanja, heklanja, šivenja, veza, dekupaža, a dobre smo i u kulinastvu.

Da nisu ne bi pokrenule Gibančica fest koji će se ove godine održati po treći put i to 30. maja.

- Zovemo druga udruženja koja donose svoje radove, biramo najlepši štand i organizujemo takmičenje za najbolje gibančice – kaže predsednica Nada. – Imamo 30 članica i uglavnom su sve aktivne. Svaka žena nam je za nešto sposobna. Znači nam što imamo ovaj prostor i priliku gde da izađemo i da se družimo.

Osim šarenih kuvarica, starih predmeta i slika, prostorije Udruženja žena Kumana krase i brojni pehari kao dokaz da su ove Banaćanke ne samo vredne, već i izuzetno sposobne i spretne.

Premda se Kumane prvi put spominje 1660. godine u Pećkom katastigu, kao čisto srpsko mesto sa 17 domaćinstava. Međutim, današnje selo nalazi se četiri kilometara istočnije od prvobitnog, a "prebačeno" je na uzvišenje kako mu izlivanje Tise ne bi pretilo, te je na današnjoj lokaciji od 1801. godine.

Ubrzo potom, 1820. je počela da se zida i nova crkva Svetog Arhangela Mihaila i Gavrila, posvećena istim svecima kao i ona koja se nalazila u prvobitnom Starom selu. Ime je pak dobilo po nomadsko-turkijskom plemenu Kumani koje je u 11. veku stiglo i do Panonske nizije.

Kada je reč o istoriji Kumana u proteklih stotinak godina, o njoj nam je govorio bibliotekar u penziji, inače hodajuća enciklopedija, Živica Radin, poznat pod alijasom Sima Sipa.

- Prvi socijal-demokratski pokret u selu osnovan je još krajem 19. veka, a kada je 1919. godine u Vukovaru bio osnivački kongres Socijalističke radničke partije Jugoslavije, od 19 delegata iz cele tadašnje Jugoslavije, čak trojica su bili iz Kumana. Kako je u svakoj kući bilo komunista, a 333 je stradalo tokom rata, Kumane je dobilo nadimak Mala Moskva – veli Radin, napominjući da je u njihovom ataru, nakon kapitulacije 12. aprila 1941. godine, osnovan i prvi partizanski odred u državi, kada je zakletvu položilo 23 partizana iz sela, koji su kasnije svi ubijeni.

Imena i fotografije mnogih stradalih Kumančana tokom Prvog i Drugog svetskog rata danas se nalaze u spomen sobi u prizemlju i na prvom spratu Zadružnog doma, odnosno danas Doma kulture, u centru sela, a o kojoj vodi računa opštinska organizacija Srpskih ratnih veterana, inače sa sedištem u Kumanu.

- Iako se vodi da je svaki osmi Kumančanin žrtva fašizma, pravi broj stradalih se nikada neće znati, jer mi računamo i one članove porodice koji su preminuli od tuge za stradalima, kao i oni koji su usled postraumatskog sresnog poremećaja izgubili živote – napominje potpredsednik pomenute organizacije Vujica Gološin.

– Ranije se više sve to poštovalo i obeležavalo, ali se mi trudimo da i dalje čuvamo tradiciju sećanja na pale žrtve fašizma između 1941. i 1945. godine. Po selu imamo spomen ploče na kućama u kojima su rođeni narodni heroji i meštani koji su doprineli borbi.

I u samom selu nalaze se brojne biste heroja, doduše obezglavljenih, za šta se postarala „bronzana mafija” pre 15-ak godina.

Kad već spominjemo značajne ličnosti, valja napomenuti da je jedan od istaknutijih Laza Telečki (1841-1873), glumac i reditelj u čiju čast se u Kumanu održava manifestacija „Dani Laze Telečkog”; pototm je tu i prva srpska estradna zvezda Jakov Nemešev (1796-1849), violinista i narodni pevač; od narodnih heroja u Kumanu su rođeni Ljubica Odadžić (1913-1942) i Jovan Veselinov „Žarko” (1906-1982).

(Telegraf.rs/Dnevnik)