Lazara hteli da izbace iz kuće zbog ljubimice Anđe! Liči na dlakavi krompir, a iako je voli, OVO ni on ne sme

Lazar Stanković (24) iz Niša ispunio je sebi rođendansku želju i nedavno se počastio, na veliku "radost" svojih roditelja, otrovnom tarantulom, kojoj je nadenuo ime Anđa. Kako je mladić sa nesvakidašnjim kućnim ljubimcem kazao za Telegraf.rs, pauk, zbog kog se većina ljudi naježi na samu pomisao, njemu predstavlja veliku ljubav i ne želi sa njom da stane, već planira da u narednom periodu nabavi i ništa manje opasnu škorpiju.

Anđa nije, priča nam na početku razgovora Lazar, prvi pauk kog je udomio. Pre godinu dana uzeo je svoju prvu tarantulu, koja je nažalost ubrzo uginula, pa je mladi Nišlija za svoj rođendan ove godine ponovo bio rešen da neobična životinjica bude deo njegovog doma, kada mu je i zapala za oko Anđa, koja je, kako nam priča, bila agresivnija od ostalih i odmah ga time oduševila, pa je morao baš nju da uzme.

"Kada mi je uginuo prvi pauk, tad sam se razočarao i rekao 'neću više'. I sad mi je skoro bio rođendan i nešto sve razmišljam i rekoh sebi: 'hoću da se počastim' i eto, uzeo sam jednu malo veću jedinku koja sigurno sad neće da ugine. Ima 15 centimetara u rasponu, ume da naraste do 20-22 centimetara. Inače, ona već sada ima 4 godine", priča nam Lazar.

Objasnio nam je Lazar kako je opasnog pauka nabavio, ali i zašto čak i on, iako je jako voli, ne sme da je drži u ruci, a kamo li pomazi.

"Može da se pronađu ljudi koji ih uzgajaju i koji ih prodaju. Od ove vrste koju sam ja uzimao, kad sam birao bilo je pet-šest u ponudi koje su se meni svidele. I hranili smo ih taj dan, pa me je kupila njena reakcija zato što je baš bila predatorska, agresivna, napala je cvrčka. A ove sve ostale bile su onako lagane, ništa, bukvalno kao pas - dođe, pogleda, ponjuška, uzme i ode. A ova je skočila na cvrčka. To me je kupilo kod nje. Malo je agresivnije vrste ova što sam ja uzeo", priča nam Lazar, pa dodaje i zašto su mu tokom nabavke kazali da Anđu nikako ne uzima u ruke.

"Ne bi trebalo da se drži po rukama, bilo kakvo rukovanje, to je za nju... Ona sigurno bi napala. Ma da, nikakav problem mi nije, znam da ne smem da je diram. Maltene, to je krompir, dlakavi krompir sa osam nogu, tako se ponaša. Triput se pomeri dnevno i to je to. Ovu tarantulu baš što sam ja uzeo, tu vrstu i ovi profesionalni ljudi što je čuvaju izbegavaju da je uzimaju po rukama jer je dosta agresivna", objasnio nam je.

Pošto je maženje Anđe očigledno nemoguća misija, upitali smo Lazara kako održava terarijum u kom se pauk nalazi.

"Terarijum se retko čisti, možda dvaput godišnje se menja i tada se radi generalno čišćenje. Ovako, izmet zgleda kao kreč i bude bukvalno bela tačkica, to se uhvati pincetom i izbaci se samo. Kad se umaže staklo iznutra probam da ga obrišem, stavim na pincetu, imam dugačku pincetu, stavim malo toalet papira i nakvasim ga. Ako vidim da je nervozna i da napada pincetu, onda neću, onda drugi put, jer isto imaju i oni kao mi raspoloženja. A ako je okej, onda uzmem, prebrišem samo malo staklo iznutra i gotovo", priča nam već uvežban mladić svoju rutinu.

Kako nam je još kazao Lazar, Anđe već ima četiri godine, ali pred njom je svakako dugačak život.

"Četiri godine ima. U proseku zavisi od vrste, ali između 20 i 30 godina žive ženke. A mužjaci znatno manje, do 5 godina. Ovo je vrsta taarantule 'nhandu tripepi'. Ima oko 15 centimetara raspon nogu. trebalo bi još da raste 20-22 centimetara", govori Lazar dalje.

Iako je Lazar zaljubljenik u svog opasnog, krznenog prijatelja, njegovi roditelji sa kojima živi u Nišu nimalo ne dele istu ljubav sa svojim sinom, pa su čak, priča nam Lazar kroz smeh, hteli u početku da ga izbace iz kuće kada im je rekao šta planira da uradi, odnosno, koga želi da udomi.

"Ja živim trenutno sa majkom i sa ocem i oni su rekli da će da me isteraju iz kuće ako je donesem. Nije da se plaše, majka samo strahuje da ne izađe iz terarijuma, ali ne, ne može da izađe iz terarijuma, i svakako ako bi izašla ona, ako bi pala dole, ona bi umrla, uginula bi", objašnjava nam on.

Pauk je u Lazarevoj spavaćoj sobi gde može, kako nam dalje priča, da mu se na miru divi i uživa u njemu gledajući ga.

"Tarantula je u mojoj sobi, tamo gde spavam. Svakako ne bih ni želeo da bude u dnevnoj sobi, jer najviše vremena provodim u svojoj sobi, pa želim da mi bude na oku. S obzirom na to da je prerasla trenutni prostor, uskoro planiram da promenim terarijum i već osmišljavam njegov novi izgled. Kada napravim novi, stari će ostati prazan, pa planiram da u njega uselim ili još jednu tarantulu ili škorpiju. Privlači me sve što je tako neobično i interesantno. Moji roditelji me više ništa i ne pitaju", ističe on.

Reakcije ljudi su, priča nam dalje Lazar, različite - neko pogleda i oduševi se, dok drugi ne žele ni da vide tarantulu Anđu.

"Razumem one koji se plaše, ali ona nikako ne može da izađe, a zapravo se više plaši nas nego mi nje. Hrani se insektima: cvrčcima, crvićima i bubašvabama koje kupujem u pet-šopovima. Hrana ne bi trebalo da se hvata u prirodi zbog pesticida kojima se prska, jer su tarantule veoma osetljive na njih i to bi moglo da ih ubije", približio nam je situaciju.

Objasnio nam je Lazar i koliko je opasna po život ljudi njegova voljena Anđa.

"Ona nije opasna za ljude. Tarantule jesu otrovne, ali je taj otrov na nivou uboda pčele ili ose. Imaju vrlo malu količinu otrova koju štede, pa ako bi i napale čoveka, verovatno bi ga, iako imaju velike zube, samo "suvo" bocnule, odnosno bez ubrizgavanja otrova. Međutim, one imaju i drugi odbrambeni mehanizam jer su veoma dlakave. Na abdomenu imaju iritantne dlačice koje, kada se osete ugroženo, počnu da odbacuju tako što se češu zadnjim nogama. Te dlačice se rašire po vazduhu i mogu da naprave problem čoveku ako ih udahne ili ako mu uđu u oko, jer su veoma iritantne i izazivaju alergijske reakcije. Osim toga, nisu opasne", detaljno nam pojašnjava Nišlija.

Kako nam na kraju govori, oduvek je voleo neobične životinje, ali iz jednog razloga ne pomišlja da u dom donese zmiju.

"Ipak, zmiju ne bih mogao da čuvam jer se ona hrani živom hranom, odnosno malim miševima. Bilo bi mi žao da joj dam živog miša i ne bih mogao to da gledam. Razmišljao sam i o zmiji, ali oko nje ima i više obaveza, a pre svega, ne bih mogao da je hranim na taj način", priča na kraju Lazar za Telegraf.rs.

(Telegraf.rs)