U ove vode NIKAKO ne ulazite! Srbiju zadesila 2 tragična utapanja: Evo gde su virovi NEMILOSRDNI

Tragične vesti stigle su nam juče iz Stalaća kod Kruševca, a gde su se, kao se saznaje, u Južnoj Moravi utopila dva petnaestogodišnjaka, dok su nam ubrzo nakon toga stigle još jedne stravične vesti o utapanju devojčice kod Velike Plane. Iako toplo vreme mami ljude da se rashlade u vodi, u ovom tekstu izdvojićemo koja su to najopasnija mesta za plivanje u Srbiji i gde se godišnje dogodi najveći broj utapanja, odnosno, koja i te kako treba izbegavati.

Najveći broj utapanja događa se, naime, na neuređenim mestima gde nema spasilaca, a rečna korita su nepredvidiva zbog eksploatacije šljunka ili prirodnih struja.

Preporučujemo

Kada je reč o Dunavu, najkritičniji je Gornji špic Ade Huje, Bela stena kod Pančeva i neuređeni delovi Velikog ratnog ostrva, a koji spadaju među najrizičnije tačke. Dunav je moćna, brza reka sa naglim promenama dubine i jakim podvodnim strujama koje lako mogu da povuku i iskusne plivače.

I divlje plaže duž Save kriju opasnost u vidu naglih "odrona" rečnog dna. Mesta gde se vadi šljunak, poput pojedinih delova oko Šapca, stvaraju podvodne kratere gde dubina u jednom koraku skače sa polmetra na pet metara.

Zapadna, Južna i Velika Morava važe za možda najnepredvidivije u Srbiji. Morava konstatno menja svoj tok, pomera sprudove i stvara opasne virove, naročito oko mostova i krivina.

Kritično ume da bude i na Drini. Zbog rada hidroelektrana, nivo i brzina Drine mogu se drastično promeniti u roku od samo nekoliko minuta. Hladna voda i izuzetno brzi brzaci čine divlje plaže na Drini ekstremno rizičnim.

Lokacije poput šljunkara u okolini Zrenjanina, Pančeva ili divljih delova Srebrnog jezera privlače kupače, ali njihova dna često kriju potopljene mašine, oštro korenje, gustu travu i nagle prelaze u ekstremne dubine gde je voda i do 15 stepeni hladnija nego na površini.

Mnogi plivači precenjuju svoju snagu jer ne razumeju kako rečni vir funkcioniše. Vir nije "levak koji guta ljude" u naučnofantastičnom smislu, već specifično hidrodinamičko kretanje vode.

Kada brza rečna struja naiđe na podvodnu prepreku poput stene, stuba mosta ili potopljenog stabla, ili pak na naglu promenu u dubini usled kratera nastalih vađenjem šljunka, voda počinje kružno da se kreće. Ovo specifično kružno kretanje stvara snažnu vertikalnu struju koja kupače nezaustavljivo vuče ka rečnom dnu.

Upravo zbog toga su virovi kobni za plivače, a prvi faktor stradanja je efekat iznenađenja koji izaziva trenutnu paniku. Kada osoba odjednom izgubi kontrolu i počne da propada pod vodu, strah blokira racionalno razmišljanje. Plivač tada počinje instinktivno, ali uzaludno da se bori protiv moćne struje, čime ekstremno brzo gubi snagu i dragoceni kiseonik. Dodatnu opasnost predstavlja i temperaturni šok, jer virovi konstantno podižu ledenu vodu sa dna reke. Nagli prelazak iz tople površinske vode u hladnu podvodnu struju može izazvati trenutne grčeve mišića ili refleksno udisanje vode, poznatije kao hidrokucioni šok.

Zvanična statistika Ministarstva unutrašnjih poslova i Sektora za vanredne situacije tokom prethodnih godina jasno ukazuje na tragične obrasce. Preko devedeset odsto svih utapanja u Srbiji dogodi se na neuređenim kupalištima i mestima gde je kupanje striktno zabranjeno. Nasuprot tome, na uređenim plažama poput beogradske Ade Ciganlije ili novosadskog Štranda, gde konstantno dežuraju obučene spasilačke službe, procenat smrtnih ishoda sveden je na sam minimum.

Kao glavni uzročnici tragedija izdvajaju se konzumacija alkohola i neprilagođeno ponašanje, poput skakanja u nepoznatu vodu ili pokušaja preplivavanja širokih rečnih tokova, što kumulativno odnosi više od polovine života. Drugi najčešći uzrok je zdravstveni šok izazvan naglim ulaskom u vodu bez prethodnog postepenog rashlađivanja tela. Analiza podataka takođe pokazuje da su najugroženija grupa mlađi muškarci, starosti između 15 i 35 godina, koji najčešće stradaju usled sklonosti ka riziku i precenjivanja sopstvenih plivačkih sposobnosti.

Stručnjaci za spasavanje na vodi naglašavaju da je borba protiv vira plivanjem uzvodno ili direktno ka površini unapred izgubljena bitka. Ključ preživljavanja leži u naizgled zastrašujućem koraku – potrebno je skupiti vazduh, opustiti telo i pustiti da vas vir povuče ka dnu. Pri samom dnu snaga vira drastično slabi, pa tek kada osetite da vas struja više ne vuče snažno nadole, treba zaplivati horizontalno u stranu. Plivanjem paralelno sa dnom izlazi se iz kružnog toka vira, nakon čega se plivač bezbedno može uputiti ka površini vode.

Podsetimo, prema nezvaničnim informacijama, dečaci koji su se utopili juče u Južnoj Moravi proveli su popodne na reci, pecajući ispod Starog železničkog mosta. Pretpostavlja se da je do tragedije došlo kada je tinejdžere iznenada povukao jak rečni vir, iz kojeg, nažalost, nisu uspeli da se iskoprcaju.

Na mesto nesreće odmah su upućene ekipe hitne pomoći i policije. Policijska istraga je u toku i ona bi trebalo da utvrdi sve tačne okolnosti i uzroke ove velike tragedije koja je zavila u crno čitav kruševački kraj.

(Telegraf.rs)