Kako prepoznati početak venske bolesti?

Dr Leo Savić, specijalista opšte i vaskularne hirurgije iz Opšte bolnice "Sveti Jovan" u Zrenjaninu, objašnjava kako prepoznati prve simptome hronične venske bolesti i zašto je važno reagovati na vreme.

Da li vam se dešava da kada uveče legnete posle napornog dana, umesto odmora, počinje blaga nervoza u nogama, mravinjanje, bolovi u listovima, svrab ili grčevi? Da kada pogledate svoje noge vidite da su otečene i imate osećaj težine u njima? Trenutno može da vam pomogne tuširanje hladnom vodom, ali šta je to, šta se zapravo dešava?

Preporučujemo

Ovakvi simptomi, koji se tri puta češće javljaju kod žena u odnosu na muškarce, predstavljaju početak hronične venske bolesti.

Venska slabost ili sklonost razvoju proširenih vena je u 95% slučajeva genetski prenosiva odnosno nasledna bolest, a razvije se individualno, od osobe do osobe. U osnovi nastanka ove bolesti je povećanje pritiska i usporavanje protoka krvi u venama na nogama, što dovodi do progresivnog širenja i povećanja prečnika vena. Širenjem vena dolazi do oštećenja venskih zalistaka, koji imaju vrlo bitnu ulogu u obezbeđivanju pravilnog protoka krvi. Staza ili venski zastoj, uzročnik je zapaljenskog procesa u samom krvnom sudu i upravo je taj zapaljenski proces odgovoran za dalju progresiju bolesti.

Upala vena izaziva bol i to je simptom koji označava početak hronične venske bolesti koji je poželjno na vreme prepoznati. Često se pre pojave bola na površini kože pojave sitni ispucali kapilari, koje mnogi doživljavaju kao estetski problem, a u stvari je još jedan znak venske bolesti. Otok potkolenica je simptom koji može, a i ne mora pratiti već navedene simptome. Obično se javlja tokom letnjih meseci i/ili dugotrajnijeg sedenja ili stajanja, naglašava se u popodnevnim i večernjim satima a ublažava ili nestaje ujutru. Svi ovi simptomi dovode do lošeg sna i samim tim do smanjenja kvaliteta života.

Foto: Shutterstock

Većina ljudi, danas radi u kancelarijskim uslovima, gde su noge uglavnom neaktivne ili prekrštene što dovodi do povećanog pritisaka u venskim i u limfnim sudovima. Takođe, osobe koje rade posao na kome duže stoje (frizeri, farmaceuti, trgovci...), su izložene nastanku povećanog pritiska u venskim krvnim sudovima, a samim tim i početku hronične venske bolesti. Još jedan od uzroka može biti i nošenje tesnih odevnih predmeta i visokih potpetica koje ometaju normalno proticanje krvi i povećavaju pritisak u venskim krvnim sudovima.

Možemo zaključiti da nasledni faktor, dugotrajno stajanje, hormonski disbalans, hormonska terapija, trudnoća, ženski pol, nedostatak fizičke aktivnosti, učestali periodi dužeg sedenja i stajanja kao i gojaznost predstavljaju faktore koji vode ka razvoju hronične venske bolesti. U ovakvim uslovima, savremenog načina života , čak i kod mladih osoba (prvenstveno žena) koje nemaju genetsku predispoziciju, a ni vidljive venske krvne sudove na nogama, može se govoriti o početnom stadijumu hronične venske bolesti.

Foto: Promo

Upravo ovakve simptome treba na vreme prepoznati, konsultovati se sa farmaceutom ili izabranim lekarom i po savetu započeti sa adekvatnom sistemskom terapijom na bazi diosmina i hesperidina. Sistemskom terapijom se usporava ili zaustavlja zapaljenski proces na nivou vena, što posledično dovodi do poboljšanja tonusa vena, rasterećenja venske staze i redukcije tegoba. Terapija preparatima za spoljašnju upotrebu u vidu gelova i kremova daje pozitivne rezultate, ali oni su kratkoročni i ne deluju na sam uzrok problema.

Sistemska terapija, uz povećanje dnevne fizičke aktivnosti, promena režima života i smanjenje telesne težine, može zaustaviti razvoj hronične venske bolesti u početnom stadijumu, a kod uznapredovalih stadijuma bolesti može drastično usporiti dalju progresiju i pojavu komplikacija.

(Telegraf.rs/PR)