Linč ili nešto drugo? Poslednji slučajevi vešanja na jugu SAD neodoljivo podsećaju na mračna vremena!

Smrt Afroamerikanke iz Misisipija, čije je telo pronađeno obešeno o drvo, probudila je uznemirujuća sećanja na mračnu istoriju linčovanja širom juga SAD, piše AP.

Telo 29-godišnje Tasije Forćun pronađeno je 3. avgusta iza napuštene kuće u Džeksonu, glavnom gradu te savezne države. Džarkes Ratlif (51), koji je takođe Afroamerikanac, u ponedeljak se izjasnio da nije kriv za ubistvo. Policija i tužilaštvo nisu naveli mogući motiv i kažu da se očekuju nova hapšenja.

Bez obzira na okolnosti ovog slučaja, za mnoge Afroamerikance prizor užeta i omče priziva nasleđe linčovanja i nasilja nad Afroamerikancima u SAD i sa sobom nosi dubok bol i traumu.

"Afroamerikanci ovde dole, 2026. godine, osećaju i proživljavaju neke od istih stvari koje smo osećali 1956. i 1966. godine, a to ne bi smelo da se dešava", rekao je aktivista iz Džeksona Bred Frenklin o smrti Forćunove.

"Ali pošto je ovo Misisipi i zbog rasističke istorije naše države, naša koža je mnogo očvrsla kako bismo se sa tim nosili."

Forćunina majka, Kristi Spajvi, rekla je za AP da ne veruje da je rasa imala bilo kakve veze sa smrću njene ćerke. Spajvi je belkinja. Rekla je da je Forćunin otac Afroamerikanac.

"Mislim da je ovo nešto veoma, veoma lično", rekla je Spajvi, insistirajući da je u slučaj umešana osoba koja je poznavala Forćun.

Nedavni slučajevi izazvali sumnje, kao i privatne obdukcije

Tokom protekle dve godine, oko pola tuceta Afroamerikanki i Afroamerikanaca pronađeno je obešeno širom juga SAD. Policija je u nekim od tih slučajeva brzo zaključila da je reč o samoubistvima, što je često izazivalo istorijski utemeljene sumnje kada istražitelji pruže malo dokaza koji isključuju mogućnost krivičnog dela.

"Kažem, neka dokazi pokažu", rekao je Šon Džo, profesor socijalnog rada na Univerzitetu Vašington u Sent Luisu i nacionalno priznati stručnjak za suicidalno ponašanje među Afroamerikancima. "Ali ako... dođete do definicije ili zaključka da je reč o samoubistvu, morate da pokažete neke dokaze za to."

Spajvi kaže da je sigurna da njena ćerka ne bi sebi oduzela život.

"Apsolutno ne. Čak i da je mogla da se popne na to drvo, ne, ne, nikada, baš nikada ne bi to uradila", rekla je Spajvi.

U Roanok Rapidsu u Severnoj Karolini, policija istražuje smrt 38-godišnjeg Demetriusa Judžina Fleminga 21. avgusta. Šef policije Lorens Vigins rekao je u utorak da njegova služba čeka izveštaje medicinskog veštaka.

U februaru je policija okruga Kob u Džordžiji pronašla telo 21-godišnjeg Kajla Basinge u parku. Iako su istražitelji rekli da nije bilo naznaka krivičnog dela, smrt Basinge "navela je mnoge da pomisle na dane ropstva i ere zakona Džima Kroua", rekla je predsednica komisije okruga Kob Liza Kjupid.

Smrt 21-godišnjeg Afroamerikanca Treja Rida na Univerzitetu Delta Stejt u Misisipiju u septembru 2025. proglašena je samoubistvom, kao i smrt 39-godišnjeg Denorisa Ričardsona u septembru 2024. u ruralnom okrugu Kolbert u Alabami.

Ričardsonova supruga Li rekla je da ne veruje da je on izvršio samoubistvo i, kao što se događalo i u drugim slučajevima, obavljena je privatna obdukcija, koja je pokazala da je njegova smrt bila u skladu sa vešanjem, prema navodima medija.

Li Ričardson rekla je za ABC News da, uprkos hroničnoj astmi i drugim problemima sa disanjem koji su kod njenog supruga izazivali napade anksioznosti, "to jednostavno nije način na koji bi on uopšte razmišljao da napusti ovaj svet".

Grupa dokumentovala hiljade linčovanja u SAD

Više od 4.400 linčovanja dogodilo se u SAD između perioda Rekonstrukcije i Drugog svetskog rata, prema podacima Inicijative za jednaku pravdu sa sedištem u Alabami. Linčovanje 14-godišnjeg Emita Tila u Misisipiju 1955. godine, nakon optužbi da je flertovao sa belkinjom, pomoglo je da se pokrene pokret za građanska prava.

"To su bila javna dela, namerno javna, kako bi se izazvao teror, ne samo među pojedincima i njihovim porodicama, već u čitavoj zajednici", rekao je Karlos Hil, profesor afričkih i afroameričkih studija na Univerzitetu Oklahoma i autor knjige "Beyond The Rope: The Impact of Lynching on Black Culture and Memory".

Gotovo 60 članova Kongresa potpisalo je u septembru pismo kojim se od Ministarstva pravde zahteva da istraži smrti Afroamerikanaca usled vešanja i primeni Emita Tilov Zakon protiv linčovanja iz 2022. godine, kojim je linčovanje postalo federalno krivično delo iz mržnje.

"U ovom trenutku kada su rasizam prema Afroamerikancima i osnažena bela supremacija u porastu, ne možemo samo da stojimo po strani dok čudni plodovi tela Afroamerikanaca vise sa drveća širom zemlje", rekla je američka kongresmenka Ajana Presli u saopštenju.

Ministarstvo pravde potvrdilo je da je primilo pismo, ali nije odgovorilo, prema kancelariji Presli, demokratske predstavnice iz Masačusetsa i glavne autorke pisma.

"Znam u kakvoj sam koži"

Trent Tompson (58) iz Florensa u Alabami kaže da su nedavna vešanja i smrti Afroamerikanaca doveli do razgovora u afroameričkoj zajednici o smrti Nolana Ksavijera Velsa ovog leta.

Vels (18), koji je bio Afroamerikanac, krenuo je sa prijateljima na izlet brodom 4. jula do jednog ostrva nedaleko od obale Misisipija u Meksičkom zalivu, ali se nije vratio sa njima. Njegovo telo pronađeno je dva dana kasnije. Pažnja usmerena na istragu pojačana je zbog istorije rasističkog nasilja u toj državi i nepoverenja prema policiji, što je, prema Tompsonovim rečima, izazvalo sumnju u afroameričkoj zajednici prema mnogim slučajevima koji uključuju smrt Afroamerikanaca.

"Znam u kakvoj sam koži", zaključio je.

(Telegraf.rs)