Poslednja kuća u Srbiji! Od Rimljana do dvoje meštana: "Nisu samo ljudi otišli, ni životinja više nema"

Put do Uzova kod Bujanovca je krivudav, ali asfaltiran. Ipak, na oko 800 metara od poslednje kuće u selu asfalt odjednom prestaje. Odatle se može samo "ladom". U selu danas živi samo bračni par Vera i Stojadin – poslednji meštani u poslednjoj kući u Srbiji.

"Nisu samo ljudi otišli, ni životinja više nema"

Na putu do sela prolazi se pored niza vikendica, ali kako put sve više zavija ka vrhu brda, sa strana se vidi tek poneka oronula zgrada, poneki urušeni zid, i obrasli krovovi.

Preporučujemo

- Nemamo put, od asfalta ga nema. Nekada se računalo 16 kuća, sada ih u Uzovu nema uopšte, ostale su samo neke zidine, ali ljudi nema preko 10 godina već. Nekada je u ovu kuću svakodnevno dolazilo po 5-6 ljudi. Pre 1912. godine moj deda se doselio ovde, on je iz Spančevca, a baba je bila rodom iz Uzova. Bavimo se poljoprivredom, kosimo, spremamo zimnicu za stoku. Žanjemo kada dođe žetva i obrađujemo po nešto, buravimo tu i imamo vodu.  Dok smo imali ovde dao sam prognozu za komšije da za desetak godina ni vuk neće imati zbog čega da prođe i to se i ostvarilo. Prodavnica je bila gde je bio zadružni dom i bila je državna prodavnica, ona se zatvorila pre desetak godina. Sada idemo u Klenike da kupimo šta nam treba - kaže Stojadin.

- U ovom selu su živeli Rimljani, kod potoka. Starac je tamo nalazio njihove rimske pare, veličine nokta izgrižene, ali nalazio je po 20-30 komada - kaže Stojadin.

Vera kaže da je teško, ali deca dolaze da im pomognu, bave se poljoprivredom, uzgajaju povrće i kuvaju.

- Imamo i papriku i paradajz, sve što može da se ima, sve moramo da imamo. Sama mesim hleb, zeljanik, propeć. Sve moraš da radiš i da mesiš. Sada pere mašina, a ranije nismo ni vodu imali. Ja sam se mnogo mučila sa starcem, ali nikada nisam ostavila decu neoprane, neumivene i nečiste. Pomažu i deca kad dođu, uvek kažu "baba, ja ću" - kaže Vera.

(Telegraf.rs/Slobodna reč)