Depresija: Simptomi, dijagnostika, lečenje! Postoje jasni signali koji alarmiraju da je potrebna stručna pomoć

Depresija, jedna od najsloženijih, ali i podmuklih bolesti sve više je prisutna u modernom društvu. Prati je niz simptoma koje ljudi mogu pripisati raznim pojavama i situacijama svakodnevnice, a upravo zbog toga i precizne dijagnoze važno je potražiti stručnu pomoć jer nelečena predstavlja jedno od najopasnijih stanja.

Većina osoba depresiju povezuje sa konstantnim osećajem lošeg raspoloženja i averzije prema aktivnostima, depresija zapravo može biti prikrivena i ozbiljnim oscilacijama zbog čega i jeste teže nekome van medicinske struke da je jasno prepozna.

Preporučujemo

Šta je depresija?

Depresivno raspoloženje je složeni fenomen. Čini ga skup neprijatnih emotivnih doživljaja i najčešće ga prate osećaj beznađa, nemoć, slabost, nesanica, ankcioznost, panika, predaja, očaj, pa i misli o suicidu, ali nijedan od simptoma ne mora biti kontinuiran. Naprotiv, depresija, i te kako ume da sakrije svoje postojanje dodatno čineći da osoba premišlja oko traženja pomoći, odlaže je ili čak bira da se ne obrati lekaru.

U prilog tome koliko je depresija široko rasprostranjena i koliko je opasna, govori i činjenica da u današnje vreme teško da postoji osoba koja nikada nije iskusila depresiju, makar kao osećanje u smislu neraspoloženja. Iako je to senzacija koja prati stanje depresivnosti, sam osećaj nije dovoljan i nije presudan da bi se klasifikovalo kao bolest.

O tome kako prepoznati depresiju, kada reagovati i kako pristupiti lečenju, u podcastu "Zdravo sa Ivanom" govorio je i prof. dr Čedo Miljević, predsednik Udruženja psihijatara Srbije.

Simptomi depresije

Kada se govori o depresiji kao bolesti, misli se na sindrom, a sindrom je skup simptoma. Na primer, jedan od alarma zbog kog je neophodno potražiti stručnu pomoć ne čini samo pojavljivanje neraspoloženja, već ukoliko nešto u čemu je osoba ranije istinski uživala više joj ne predstavlja nikakvo zadovoljstvo jer to predstavlja ekvivalent depresivnom raspoloženju.

- Onda postoje dodatni simptomi, poremećaj ishrane, poremećaj spavanja, osećaj krivice... Razne tegobe koje zapravo moraju da ispune određeni broj tih simptoma, da bismo govorili o razvoju sindroma depresije, odnosno depresiji kao bolesti - objasno je prof. dr Miljević.

To umnogome zavisi i od toga koji je intenzitet i koji je oblik depresije u pitanju, ali i oko starosnog uzrasta pojedinca zbog čega je neophodno individualno posmatrati. Problem se ogleda i u činjenici što obično za blage depresije osobe to ne prepoznaju same, već je tek sa umerenom depresijom i pogotovo teškom depresijom čovek je svestan da se nešto sa njim dešava.

Jedan od dominantnih naznaka za uzbunu je, dakle, nedostatak životne radosti ili barem smanjenje uživanja u mnogim aktivnostima u u kojima je osoba ranije uživala. Neki od češćih simptoma depresije ogledaju se kroz:

• Osetan manjak radosti
• Razni donekle iracionalni ili naprasni strahovi (od smrti, gubitka, bolesti...)
• Napadi plača
• Ankcioznost
• Usamljenost
• Intenzivna tuga
• Bezvoljnost
• Razdražljivost
• Nesanica ili osetna potreba za snom (poremećaji sna)
• Snažan osećaj umora, iscrpljenosti, manjka energije
• Izražene promene u apetitu
• Bolovi koji nemaju jasne fizičke uzroke
• Manjak seksualne ili želje za intimnosti
• Misli o samopovređivanju ili suicidu

Neophodno je još jednom napomenuti da su to samo neki od simptoma koji se češće javljaju, ali za razlučivanje osećaja depresije od depresije kao bolesti neophodno je potražiti savet i pomoć stručnog lica.

Da li imate depresiju?

Iako donekle možda jednostavno zvuči kada se napravi razlika između simptoma i sindroma, u svakodnevnom životu je ipak dosta teže razlučiti jedno od drugog zbog čega i slovi da i naizgled najmanji razlog treba biti povod konsultacija sa doktorom jer posledice nelečene depresije mogu biti ne samo izuzetno opasne, već i kobne.

Sve zavisi od samog intenziteta depresije. Kako je pojasnio i profesor Čedo Miljević u podcastu "Zdravo sa Ivanom", ukoliko se depresija ne leči, ne samo da loše utiče na funkcionisanje osobe, već i može da dovede do nekih ozbiljnih komplikacija koje s razlogom unose strah čak i lekarima - razmišljanja o samopovređivanju i suicidu.

Prema rečima stučnjaka ada osoba ima depresivno raspoloženje, odnosno neraspoloženje, a adekvatno tome je gubitak zadovoljstva u svakodnevnim životnim aspektima, odnosno situacijama koje su do tada dovodile do zadovoljstva.  Dakle, osećaj depresije je samo jedan od simptoma, ali mora ih biti više da bi se govorilo o sindromu depresije.

Depresija kao jedan od vodećih uzroka invaliditeta u svetu

Depresija zapravo predstavlja jedan od najvećih javnozdravstvenih izazova savremenog društva i među vodećim je uzrocima invaliditeta u svetu. Pogađa veliki broj ljudi, a procenjuje se da u Srbiji sa njom živi više od 250.000 osoba.

Iako je pravovremeno prepoznavanje simptoma i traženje pomoći od ključnog značaja, jednako je važno i to da se depresija leči na savremen i sveobuhvatan način, prilagođen svakom pacijentu.

Depresiju je važno prepoznati na vreme i lečenje započeti što ranije. Danas postoji više terapijskih pristupa, a u praksi se najčešće kombinuju farmakoterapija i psihoterapija.

Podrška porodice, prijatelja i zajednice ima ključnu ulogu u procesu oporavka od depresije, ali značajan doprinos u smanjenju stigme, motivisanju obolelih da potraže stručnu pomoć i pružanju podrške tokom lečenja.

Značaj okoline u prvom redu porodice je neprocenjiv. Kod dece često se javljaju epizode besa, iritabilnosti. Kod starijih osoba, opet jedno potpuno povlačenje, čak može doći do tzv. kognitivnih simptoma, odnosno da osoba ima probleme sa pamćenjem, koncentracijom, do te mere da okolina počne da razmišlja da osoba boluje od demencije, u stvari radi se o depresiji koju kod tih osoba zovemo lažnom, odnosno pseudodemencijom.

Sve o zdravlju, prevenciji i lečenju bolesti, možete saznati od najboljih stručnjaka kroz podcast "Zdravo sa Ivanom", koji se emituje ponedeljkom od 19 časova na portalu Telegraf.rs, autorke i uredniceIvane Anđelković - Više od 100 epizoda podcasta "Zdravo sa Ivanom" posvećenih zdravlju, prevenciji i savremenoj medicini.

SOS brojevi za pomoć

Ukoliko smatrate da vam je potrebna podrška ili pomoć ili poznajete nekoga za koga to mislite, u Srbiji postoji SOS telefon koji radi 24 sata, a na koji se javljaju stručnjaci za sprečavanje suicida - lekari Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević". Dovoljno je da pozovete 0800/309-309, opcija 1, a svi pozivi su anonimni i besplatni.

Služba urgentne psihijatrije prima pacijente 24 sata bez zakazivanja, bez knjižice i bez plaćanja, a Centar za mentalno zdravlje od 9 do 18 prima takođe bez zakazivanja.

Ako vam je potrebna pomoć, svakog dana možete pozvati i volontere Centra "Srce" od 14 do 23 časa na broj telefona 0800-300-303 ili im pisati putem četa na sajtu www.centarsrce.org. Volonteri razgovaraju s ljudima koji su usamljeni, uznemireni, povređeni, tužni, očajni, nesigurni.

(Telegraf.rs)