Karcinom želuca: Simptomi, faktori rizika, kako se otkriva i leči - OVI signali mogu ukazivati na bolest

Karcinom želuca (rak želuca) spada u četvrti najčešći kancer u svetu, a nastaje kada ćelije sluzokože želuca počnu nekontrolisano da se umnožavaju. Počinje nespecifično i to je razlog zbog čega pacijenti najčešće dolaze kada je bolest već uznapredovala te je od neprikosnovene važnosti da se obrati pažnja na pojavu potencijalnih simptoma, kao i za preventivne preglede.

U najvećem broju slučajeva (više od 90 odsto) reč je o adenokarcinomu, koji nastaje iz žlezdanih ćelija sluznice želuca. Bolest se češće otkriva kod osoba starijih od 60 godina.

Preporučujemo

Najčešći simptomi karcinoma želuca

Rak želuca nema tipične simptome, u ranoj fazi bolest često ne izaziva karakteristične tegobe ili su simptomi veoma blagi. Kako bolest napreduje, mogu se javiti:

• Dugotrajna nelagodnost ili bol u gornjem delu stomaka
• Gubitak apetita
• Osećaj sitosti posle male količine hrane
• Neobjašnjiv gubitak telesne težine
• Malokrvnost (anemija), umor i slabost
• Mučnina i povraćanje
• Gorušica ili uporne smetnje sa varenjem
• Otežano gutanje (ako je tumor u gornjem delu želuca)
• Krv u stolici ili crna stolica

Ipak, neophodno je naglasiti da ovi simptomi nisu specifični samo za rak želuca i mogu biti posledica mnogo češćih i bezazlenijih oboljenja digestivnog sistema. Međutim, ukoliko osoba primeti nekoliko njih istovremeno, takođe ako traju duže ili se pogoršavaju, potrebno je javiti se izabranom lekaru ili gastroenterologu radi daljeg ispitivanja.

Pukovnik prof. dr Nebojša Manojlović, načelnik Klinike za gastroenterologiju i hepatologiju na Vojnomedicinskoj akademiji, u podcastu "Zdravo sa Ivanom", autorke i urednice Ivane Anđelković, objasnio je koji su simptomu karcinoma želuca, te je objasno da tada dolazi do bola u gornjem delu trbuha, mučnine, povraćanja, značajnog gubitka težine.

Takođe, i potpukovnik dr Saša Perić gostujući u podcastu "Zdravo sa Ivanom" i tom prilikom je govorio o ovoj podmukloj bolesti. On je naglasio da se ne može reći da postoje tipični simptomi koji ukazuju na kancer želuca, ali da se može kazati da sve počinje osećajem nelagodnosti.

Gostovanje dr Saše Perića u podcastu Zdravo sa Ivanom možete pogledati OVDE.

Važno je napomenuti i da se prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), ovaj oblik raka rangira se među vodećim uzrocima smrtnosti.

Rizik od oboljevanja od karcinoma želuca

Iako sam uzrok nastanka karcinoma želuca nije u potpunosti razjašnjen, najveći broj slučajeva nastaje zbog dugoročnog iritacija i upale sluzokože želuca, što može biti uzrokovano hroničnim infekcijama bakterijom Helicobacter pylori, koja oštećuje sluzokožu i povećava rizik od maligniteta.

Takođe, genetska predispozicija igra značajnu ulogu. Ukoliko porodična anamneza beleži stanja koja se mogu povezati sa karcinomom, od neprikosnovene je važnosti povećati oprez oko pojave potencijalnih simptoma, ali i to jasno naglasiti izabranom lekaru.

Na osnovu podataka, postoje određeni faktori koji pojačavaju rizik, a neki od njih su:

• Godine, naročito starije osobe od 60
• Pol jer je utvrđeno da muškarci obolevaju češće nego žene
• Pušenje
• Nezdrava ishrana koja istovremeno beleži mali unos svežeg voća i povrća
• Porodična istorija raka želuca, posebno ako je bolest dijagnostikovana kod bliskog srodnika
• Određeni nasledni genetski sindromi
• Pacijenti sa hroničnim oboljenjima želuca
• Gojaznost

Važno je naglasiti da prisustvo faktora rizika ne znači da će neko sigurno oboleti, rak želuca se može javiti i kod ljudi koji nemaju nijedan od poznatih faktora rizika. Upravo zato su pravovremeni pregledi i rano prepoznavanje simptoma od velikog značaja.

Važnost skrininga karcinoma želuca

S obzirom na to da rak želuca počinje nespecifično, od izuzetne je važnosti da se vodi računa ukoliko se manifestuje bilo kakav vid nelagode koji izazove dodatni nemir i zbog toga je važno preventivno reagovati i konsultovati se sa specijalistom.

Kako ističe specijalista interne medicine, subspecijalista gastroenterohepatologije i onkologije, prof. dr Nebojša Manojlović, skrininzi su potrebni i važni, ali podseća da se radi o asimptomatskim slučajevima, kada ljudi u određenoj životnoj dobi, sa nekom porodičnom istorijom, bez simptoma dolaze na pregled.

Ishrana je važna za zdravlje svakog pojedinca, ali se često nameće pitanje da li neke namirnice izazivaju određenu vrstu karcinoma. Pitanje je kompleksno, a savet je da određene namirnice treba izbegavati ili pak konzumirati ih umereno ili ponekad.

Konkretno za karcinom želuca, valja izbeći ishranu koja je bogata soli ili prerađevina, pušenje, a među faktore rizika neophodno je svrstati i hronični gastritis, naročito ukoliko su se razvile izvesne komplikacije.

Lečenje karcinoma želuca

Lečenje raka želuca zavisi od nekoliko faktora među kojima su stadijum bolesti, veličina i položaja tumora, opšte zdravstveno stanje osobe i toga da li se rak proširio. Plan lečenja određuje multidisciplinarni tim lekara, u kojem učestvuju hirurg, onkolog, gastroenterolog, radiolog i patolog.

Hirurško lečenje umnogome je osnovni vid terapije kada je tumor ograničen na želudac i kancer može u potpunosti da se ukloni. U zavisnosti od same lokacije, ali i proširenosti tumora, uklanja se deo želuca (parcijalna gastrektomija) ili ceo želudac (totalna gastrektomija), zajedno sa okolnim limfnim čvorovima. Nakon uklanjanja celog želuca, jednjak se spaja sa tankim crevom kako bi hrana mogla normalno da prolazi. Pacijenti nakon toga moraju da promene način ishrane i često jedu manje, a češće obroke.

Hemoterapija može biti jedan od načina borbe sa tumorom, a može se primeniti pre operacije (neoadjuvantna terapija), kako bi se kancer smanjio i lakše odstranio, posle operacije (adjuvantna terapija), radi smanjenja rizika od povratka bolesti, kao i kao glavni oblik lečenja kada operacija nije moguća ili se bolest proširila na druge organe.

Kod pojedinih pacijenata, nakon analiza tumora, mogu se primeniti ciljana terapija ili imunoterapija. Ove terapije nisu namenjene svim obolelima, već samo onima čiji tumor ima određene biološke karakteristike (na primer, povećanu ekspresiju HER2 proteina ili druge molekularne osobine).

Radioterapija se kod raka želuca koristi ređe nego kod nekih drugih malignih bolesti. Može biti deo kombinovanog lečenja uz hemoterapiju ili se primenjuje radi ublažavanja simptoma kod uznapredovale bolesti, poput bola ili krvarenja.

Palijativno lečenje se primenjuje kada potpuno izlečenje nije moguće. Cilj lečenja je produženje života i očuvanje njegovog kvaliteta. To podrazumeva kontrolu simptoma, ublažavanje bolova, rešavanje problema sa ishranom i pružanje psihološke i nutritivne podrške.

Kolike su šanse za izlečenjem?

Šanse za izlečenjem najviše zavise od toga u kojoj fazi je bolest otkrivena. Kada se rak želuca dijagnostikuje u ranom stadijumu i tumor može u potpunosti da se ukloni operacijom, šanse su značajno veće.

Međutim, bolest često u početku ne izaziva jasne simptome, pa se kod mnogih otkriva tek u uznapredovaloj fazi, kada je lečenje složenije. Zbog toga lekari naglašavaju da se osobe koje imaju uporne tegobe preventivno i na vreme jave lekaru, kako bi se po potrebi uradila gastroskopija i druge dijagnostičke pretrage.

Detaljnije o raku želuca možete saznati i u našem podcastu "Zdravo sa Ivanom", autorke Ivane Anđelković koja je o ovoj temi razgovarala sa najvećim specijalistima Srbije. Sve o zdravlju možete saznati u našem podcastu - Više od 100 epizoda podcasta "Zdravo sa Ivanom" posvećenih zdravlju, prevenciji i savremenoj medicini.

(Telegraf.rs)