ZDRAVO SA IVANOM: Genetiku ne biramo, ali STIL ŽIVOTA određujemo sami! Ovo je PET KLJUČNIH saveta lekara

Genetiku ne možemo birati, ali stil života možemo, rečenica je koju stalno ponavljamo u podcastu "Zdravo sa Ivanom", koji se emituje svakog ponedeljka od 19 časova na portalu Telegraf. Povodom Svetskog dana zdravlja, koji se obeležava danas, 7. aprila, donosimo pet ključnih  saveta naših stručnjaka koji mogu uticati pozitivno na zdravlje, sprečiti bolesti, signalizirati problem i poboljšati kvalitet života.

Gosti podcasta, koji je na mrežama dostigao 50 miliona pregleda, dve pune godine šalju poruke o zdravlju, simptomima, signalima, ali pre svega podsećaju da su prevencija, preventiva i skrininzi važni, ali ono osnovno što treba sagledati je stil života koji vodimo.

Preventivni pregledi i brzo reagovanje na simptome

Bilo da osećate bol u grudima, probadanje, glavobolju, da imate hipertenziju, ne čekajte. Nekada minuti odlučuju, naročito ako govorimo o srčanom i moždanom udaru, aneurizmama, koje u trenutku mogu ugasiti život. Treba podsetiti da su preventivni pregledi ključ, kao i redovne godišnje kontrole.

- Bol u grudima se može javiti iz više razloga. Vrlo često smo bez kondicije, umorni, hvata nas neki virus koji prolazi kroz nas pa se ne osećamo dobro, nismo spavali... Dakle, postoji hiljadu razloga zbog kojih se mi možemo osećati loše. Neko nas je iznervirao, srce počne da lupa, sve je to očekivano. Ipak, ukoliko se ta vrsta tegoba nastavi, ukoliko se prolongira neki period, odmah se treba javiti lekaru, objasnio je u podcastu "Zdravo sa Ivanom" prof. dr Ivan Stojanović, načelnik Centra za minimalno invazivnu kardiohirurgiju Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje".

Kada su, recimo, maligne bolesti u pitanju, kod agresivnih tumora često izostanu simptomi, posebno u ranoj fazi. Nekada su potrebne godine da se bolest detektuje jer tegoba nema, te direktor Klinike za pulmologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, doc. dr Mihailo Stjepanović, apeluje da je svaki simptom dragocen jer je to impuls koji će vas odvesti lekaru.

- Konkretno, pluća su veliki organ, pa tako i bolest u inicijalnoj fazi ne daje neke specifične simptome. Od nekih simptoma koji se javljaju su kašalj, sa ili bez iskašljavanja, malaksalost, gubitak na telesnoj težini, ali ima i dramatičnijih simptoma, kao što je iskašljavanje krvi, recimo, ali tada govorimo o bolesti koja je već poodmakla. Najčešće se radi o pušačima, i tu nema dileme, ali javlja se i kod nepušača, zato i skrećemo pažnju da su i pasivni pušači u riziku, istakao je dr Stjepanović u podcastu "Zdravo sa Ivanom".

Naučite kako da reagujete na stres

Stres može biti pokretač za mnoge bolesti i stanja, ali kako je sastavni deo naše svakodnevnice, neophodno je da znamo kako da se nosimo s njim.

Prof. dr Đuro Macut, aktuelni premijer i naš čuveni endokrinolog, gostujući u podcastu "Zdravo sa Ivanom", detaljno je opisao da na stres ne treba gledati olako i pojasnio da je jedan od dobrih pokazatelja efekata stresa funkcija nadbubrežne žlezde.

- Kada ste vi u stresu i u nekakvom naponu ili nekoj nervozi dođe do porasta kortizola, to je ključan hormon za funkcionisanje celog tela. Mi imamo puno hormona koji su ključni za život, kortizol je regulator metabolizma jer mi se budimo ujutru sa kortizolom koji poraste. Znači, to je vrlo važan hormon koji u tom stresu može da bude jako visok i stalnim hroničnim izlaganjem i visokim dozama tog kortizola možete sebe promeniti i uvesti u druge bolesti. Tu imamo i kateholamine (adrenalin, noradrenalin, dopamin), to su hormoni iz srži nadbubrežne žlezde, to je jedna mala žlezda jako bitna, koja nema više od 5 cm. Tu se nalaze zone u toj žlezdi i jedan jako bitan stresni momenat je kada se oslobode ti kateholamini, i tada vam skače pritisak, koji toliko može da skoči da možete dobiti infarkt. O tome treba voditi računa, jer to nije neka priča i neka floskula da sebe ne treba izlagati stresu, zaista je tako – objasnio je u podcastu "Zdravo sa Ivanom" profesor Macut.

Budite fizički aktivni

Fizička aktivnost važna je u životu svakog pojedinca. Od malih nogu potrebno je podsticati decu da se bave sportom, da budu fizički aktivni, kako bi u odraslom dobu imali tu naviku da se kreću. Kretanje utiče na ceo organizam, apel je stručnjaka.

- Ako neko želi da bude zdrav, treba da ima normalan indeks telesne mase, da ne bude gojazan, da ne puši, da ima dobro regulisanu hipertenziju, da ima regulisan šećer i lipidni status, odnosno da ima normalne vrednosti masnoća u krvi. Ako eliminišemo ove faktore rizika, čak i ako postoji genetska predispozicija, ta verovatnoća je mnogo manja ako bi se posvetio zdravom načinu života, objasnila je u podcastu "Zdravo sa Ivanom" kardiolog Milena Pandrc sa Vojnomedicinske akademije (VMA) u Beogradu.

Ipak, kada je fizička aktivnost u pitanju, savet je i da treba voditi računa o tome gde su vaše granice. Vežba snage i izdržljivosti jeste korisna, ali za koga i u kojoj meri, pitanje je koje se nameće.

Dr Igor Živković, kardiohirurg sa Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" u podcastu "Zdravo sa Ivanom" podsetio je i na to koliko je važno poznavati sebe i svoje granice.

- Kada govorimo o nekom fizičkom naporu, da bi srce obezbedilo dovoljnu količinu krvi za organizam, vi aktivirate mišiće koje vežbate, srce mora da ispumpa dovoljnu količinu krvi u organizam. Međutim, do nekog nivoa srce fiziološki povećava tu frekvencu, ali ako pređe vrednosti, 160, 170, 180, srce kreće da krati period, onaj period u kome miruje. Taj period u kome kratko miruje, to je period kada se srčani mišić hrani. Pritisak u srčanom mišiću je jako veliki zbog kontrakcije i u tom trenutku gotovo da nema prokrvljenja srčanog mišića. Znači, ono se ishranjuje u momentu kad se relaksira i puni krvlju za ponovnu kontrakciju – objasnio je dr Živković.

Hranite se zdravo

Zdrava i izbalansirana ishrana je od ključnog značaja za svakog čoveka. Masna, začinjena, prerađena i konzervirana hrana nešto je što loše utiče na celokupni organizam. Šećeri, sokovi, slatkiši, grickalice – sve je to nešto što vam neće doneti ništa dobro i hranljivo. Kada kažemo, hranite se zdravo, tu mislimo na balans i meru, u redu je uzeti parče čokolade, ali ne svakodnevno. Gojaznost je zbog loše ishrane rasprostranjena u populaciji, a sama po sebi može odvesti u niz drugih stanja i bolesti, među kojima je i dijabetes.

Dijabetes pogađa sve generacije i poprima epidemijske razmere, o čemu je u podcastu "Zdravo sa Ivanom" govorila i doc. dr Jelica Bjekić Macut, predsednica Republičke stručne komisije za prevenciju i lečenje dijabetesa.

- U Srbiji ima preko 700.000 ljudi obolelih od šećerne bolesti, više od 400.000 je registrovano. Od toga imamo tip 1 i tip 2, naravno većina boluje od tipa 2. Znači, dobar broj pacijenata nije registrovan, a razlog je što pacijenti na početku nemaju nikakve simptome. Vrlo je bitna genetika. Ukoliko neko ima genetsku podlogu, hrani se nezdravo, nema fizičku aktivnost, e onda tu dobijamo osobu koja je ozbiljan kandidat za šećernu bolest, objasnila je dr Bjekić Macut.

Endokrinolog, prof.dr Petar Ristić sa Vojnomedicinske akademije (VMA), gostujući u podcastu "Zdravo sa Ivanom", objasnio je kako preskakanje obroka utiče na organizam i da prvi obrok ne treba da bude slatkiš.

- Ako dugo niste jeli, kasni doručak, ili ste ranije večerali pa nikako da nalazite vremena za doručak, ne smete uzeti sladak obrok. Razlog je taj da se može desiti da vam padne šećer. Kada dugo ne jedete, ne pada samo insulin, nego dolazi do smanjenja deopa glikogena u jetri - objasnio je profesor Ristić.

Imajte na umu da ništa ne može nadomestiti zdrave namirnice, te je važno ne preskakti obroke koji će biti zdravi, izbalansirani i prilagođeni.

Hidrirajte organizam

Ljudi koji svakog dana uzimaju dovoljno tečnosti u velikoj su prednosti u odnosu na one druge koji ne piju dovoljno vode, objasnio je vaskularni hirurg doc. dr Slobodan Tanasković sa Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje", koji je takođe bio gost podcasta "Zdravo sa Ivanom".

Kako je lekar istakao, bolest u hidriranom telu teško može opstati i oni koji se drže zdravih navika, uzimaju dovoljno vode, imaju fizičku aktivnost i zdravo se hrane, u velikoj su prednosti kada je zdravlje u pitanju u odnosu na sve ostale.

- Kažu da nijedna bolest ne može da opstane u hidriranom i baznom telu. Šta to znači – hidrirano i bazno? To znači da nema kiselosti. Kada govorimo o kiselosti, piće, paste, testenine, gazirana pića, slatkiši – sve ovo izaziva početnu inflamaciju i kiselost u telu, i na bazi toga počinju da se razvijaju druga obolenja. Ono što je na nama jeste da primenimo zdrave navike. Ako se hranimo nezdravo i imamo nezdrave navike, time skraćujemo životni vek – istakao je lekar.

Svetski dan zdravlja

Svetski dan zdravlja obeležava se svake godine 7. aprila širom sveta, sa ciljem da se podigne svest o najvažnijim zdravstvenim izazovima, ukaže na značaj prevencije i zdravih stilova života, podstaknu pojedinci, zajednice i institucije da zajednički rade na unapređenju zdravlja.

Ovogodišnjim Svetskim danom zdravlja, pod sloganom "Zajedno za zdravlje", ističu se dostignuća savremene nauke i značaj istraživanja za unapređenje zdravlja stanovništva, posebno kroz primenu naučnih dokaza u kreiranju intervencija i preventivnih programa zasnovanih na dokazima, navodi se na sajtu Insituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut".

Naši razgovori nisu prazne priče

Ovih pet saveta mogu vam pomoći da bolje razumete sebe, svoje potrebe i možda bolje sagledate svoje zdravstveno stanje, preispitate sebe gde grešite i šta je ono što treba menjati.

Podcast "Zdravo sa Ivanom" možete pratiti svakog ponedeljka od 19 h na portalu Telegraf.rs, a sve epizode možete pogledati na ovom LINKU, ili na našem YouTube kanalu.

(Telegraf.rs)