Transplatacija: Kada nema više pomoći, rešenje je novi ORGAN! Kada se pojavi donor svi su na nogama

Transplatacija - nekome jedini način očuvanja života, a svima mogućnost da učine možda najveći akt dobra znan čoveku, još je umnogome svojevrsni tabu u našoj zemlji iako je sam značaj doslovno nemerljiv s obzirom na činjenicu da za pojedine predstavlja jedini spas.

Program transplantacije u Srbiji organizuje i koordinira Uprava za biomedicinu Ministarstva zdravlja Republike Srbije koja vodi jedinstvene registre davalaca organa, republičke liste čekanja za transplantaciju i koordiniše postupak darivanja i presađivanja organa. Program je uređen zakonima koji regulišu transplantaciju organa, ćelija i tkiva, kao i podzakonskim aktima Ministarstva zdravlja.

Transplantacija predstavlja način lečenja pacijenata sa terminalnim otkazivanjem pojedinih organa, kada druge terapijske mogućnosti više nisu dovoljne.

U Srbiji se obavljaju transplantacije:

• Bubrega
• Jetre
• Srca
• Rožnjače
• Kao i transplantacije matičnih ćelija hematopoeze (koštane srži)

Ipak, neophodno je napomenuti da su hirurzi Klinike za grudnu hirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije aprila ove godine napravili istorijski poduhvat za našu zemlju uspešno obavivši prvu transplantaciju pluća. Operacija je obavljena uz tim Medicinskog univerziteta u Beču, počela je oko 18 časova, završena je u ranim jutarnjim časovima, a četrdesetdvogodišnji pacijent se dobro oporavlja. Više o tome pročitajte u odvojenoj vesti.

Kako funkcioniše program transplatacije?

Kada lekar proceni da je transplantacija najbolji način lečenja, pacijent prolazi detaljnu medicinsku obradu. Ukoliko ispunjava medicinske kriterijume, upisuje se na Republičku listu čekanja, koju vodi Uprava za biomedicinu.

Važno je reći da se dalji plan ne obavlja po redosledu prijavljivanja, već prema strogo utvrđenim medicinskim kriterijumima.

Neki od njih su:

• Hitnost zdravstvenog stanja
• Podudarnost davaoca i primaoca
• Stanje organa
• Vreme provedeno na listi čekanja
• Medicinski faktori koji utiču na uspešnost transplantacije

Na osnovu podataka Uprave za biomedicinu Ministarstva zdravlja, predstavljenim povodom Nacionalnog dana donora 2026. godine od početka ove godine transplantacija je obavljena 71 osobi, registrovano je 17 preminulih donora organa u prvih pet meseci godine, a 1.228 ljudi trenutno se nalazi na listama čekanja.

Iako je broj transplantacija poslednjih godina u porastu, nedovoljan broj potencijalnih donora i dalje je najveći izazov za razvoj transplantacionog programa.

Transplantacija i donori 

Iako je jasna činjenica da jedan donor može omogućiti presađivanje više organa i spasiti ili značajno produžiti život većem broju ljudi, nejasan je podatak zbog čega je svojevrsni jaz između broja onih koji su se odlučili na takav korak i broja građana koji bi to mogli da učine, ali nisu.

Sama uspešnost transplantacionog programa u velikoj meri zavisi od broja porodica koje daju saglasnost za darivanje organa nakon potvrđene moždane smrti potencijalnog donora. Upravo zbog toga Ministarstvo zdravlja i Uprava za biomedicinu kontinuirano sprovode i kampanje kojima se građani podstiču da razgovaraju sa članovima porodice o svojoj želji da budu donori.

Zbog brojnih nedoumica koje građani Srbije često pominju oko ove teme, neophodno je napomenuti i da se u Srbiji organi za transplantaciju mogu uzeti isključivo nakon što je kod osobe pouzdano utvrđena moždana smrt, dakle u skladu sa zakonom i strogo propisanim medicinskim procedurama.

Prof.dr Svetozar Putnik, direktor Klinike za kardiohirurgiju Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije, koji je prvi u Srbiji transplantirao srce maloletnoj osobi, u emisiji "Zdravo sa Ivanom" govorio je o ovoj temi. Jedan poziv je dovoljan da minimum 12 ljudi odmah krene ka bolnici.

Postupak oko donorstva i transplantacija

• Prvo je neophodno utvrđivanje moždane smrti koju potvrđuje komisija lekara koja nije uključena u transplantacioni tim. Dijagnoza se postavlja prema jasno propisanim medicinskim kriterijumima i predstavlja nepovratan prestanak svih funkcija mozga. To nije isto što i koma.
• Nakon potvrđene moždane smrti, procenjuje se da li su organi pogodni za presađivanje. Istovremeno se proverava da li postoji zakonska prepreka za donorstvo.
• Nakon toga obično sledi razgovor sa porodicom. Iako Zakon o presađivanju ljudskih organa predviđa sistem pretpostavljene saglasnosti (odnosno da se punoletna osoba smatra potencijalnim donorom ako se za života nije tome protivila), u praksi zdravstvene ustanove u Srbiji razgovaraju sa članovima porodice i nastoje da dobiju njihovu saglasnost pre uzimanja organa. Zbog toga je veoma važno da osoba koja želi da bude donor o tome razgovara sa svojim najbližima.
• Ukoliko su ispunjeni svi medicinski i zakonski uslovi, Uprava za biomedicinu određuje primaoce organa sa republičke liste čekanja prema medicinskim kriterijumima, kao što su podudarnost tkiva, hitnost slučaja i zdravstveno stanje pacijenta.

Da li je potrebna donorska kartica?

Donorska kartica nije zakonski uslov da bi neko bio donor. Njena svrha je da izrazi ličnu želju osobe da nakon smrti donira organe i da podstakne razgovor sa porodicom o toj odluci.

Ministarstvo zdravlja i Uprava za biomedicinu godinama naglašavaju da je upravo razgovor sa članovima porodice jedan od najvažnijih koraka. U praksi se i pored zakonskih odredbi stav porodice uzima u obzir, pa prethodno izražena želja preminule osobe može olakšati donošenje odluke u najtežim trenucima.

Ove informacije zasnovane su na važećem Zakonu o presađivanju ljudskih organa Republike Srbije i smernicama Uprave za biomedicinu Ministarstva zdravlja Republike Srbije. Važno je razlikovati zakonski okvir od svakodnevne kliničke prakse jer zakon uređuje uslove za donorstvo, dok zdravstvene ustanove u praksi nastoje da postupak sprovedu uz punu informisanost i saradnju sa porodicom.

Transplantacija i život posle

O emocijama koje prate one koji su na listi čekanja, ali i trenutku kada stigne očekivani poziv, svojevremeno za Telegraf.rs govorili su transplantirani mladi ljudi, koji danas žive normalno svoje živote. Kroz podcast "Zdravo sa Ivanom" osim lekara, bilo je i svedočenja transplantiranih.

Ispovest Ivane Joksić, posebno je pogodila građane Srbije. Dok se borila za život čekajući novu jetru, plemenita porodica preminule devojke u najtežim momentima, rekla je "da" donoranju organa i na taj način spaseno je nekoliko života. Među njima bila je i Ivana koja je u podcastu Zdravo sa Ivanom podelila svoju priču koju možete pogledati u video snimku ispod ili pročitati na ovom linku.

Još ispovesti osoba koje su zahvaljujući programu danas žive možete pročitati ovde, a o Institutu za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" i više od tri decenije uspešnih transplatacija u toj ustanovi možete se informisati u odvojenoj vesti.

Detaljnije o transplataciji možete saznati i u našem podcastu "Zdravo sa Ivanom", autorke Ivane Anđelković koja je o ovoj temi razgovarala sa najvećim specijalistima Srbije. Sve o zdravlju možete saznati u našem podcastu - Više od 100 epizoda podcasta "Zdravo sa Ivanom" posvećenih zdravlju, prevenciji i savremenoj medicini.

(Telegraf.rs)