Srbi neće na odmor ispod par hiljada evra: Mreže pune fensi slika, ali sociolog otkriva MRAČNU POZADINU

Letovanje kao da je promenilo kontekst u kojem se posmatra. Dok je nekada bilo simbol rasterećenja i slobode, pa su ljudi birali varijante koje će im omogućiti realksaciju, danas se sve ređe bira ukoliko sa sobom ne nosi izimne troškove koji će potom postati dobar povod za objavljivanje fensi slika na društvenim mrežama. Sociolog Damjan Petrović objasnio je za Telegraf.rs mračnu pozadinu tog trenda u našem narodu.

Svi smo svedoci toga koliko je takvo razmišljanje uzelo maha jer se čini sveprisutnim na svim platformama od Instagrama do Fejsbuka. Nedavno je pažnju javnosti privukla i izjava jednog domaćeg biznismena koji je izneo teoriju koja je mnoge ostavila u šoku: "Ako nemaš za dva mora, nemoj ni da ideš. More košta 2.000 evra, ako nemaš 4.000 evra nemoj da ideš jer ti - nemaš".

Preporučujemo

Foto: Telegraf/AI

Ovakav narativ, koji odlazak na more definiše kao ekskluzivnu privilegiju bogatih, ogolio je novu, prilično surovu realnost i upravo o tome smo razgovarali sa sociologom Damjanom Petrovićem koji nam je predočio da je problem i veći nego što se isprva činilo.

• Sve češće se priča o budžetuma za letovanje od po nekoliko hiljada evra, da li je sve zaista toliko poskupelo ili pričamo o nekoj drugoj društvenoj promeni?

Mislim da je ovde reč o trenutnim vrednostima u društvu, ukoliko to uopšte možemo nazvati vrednostima. Dakle, reč je o modifikaciji vrednosnih orijentacija društva.

• Koliko je to uzelo maha, da li smo se izmenili kao društvo?

Mi sada živimo u društvu gde je glavna mera vrednosti društveni status, pri čemu se uspeh sve češće meri vidljivim simbolima statusa. U tom konteksu možemo reći da letovanje više ne predstavlja samo odmor već i način da se predstavi društveni položaj.

• Dakle, što je veći društveni status to smo skloniji tim "novim" vrednostima?

Svako od nas ima određeni položaj u društvu, neke dobijamo a neke gubimo tokom života. Međutim, važno je da se, bez obzira koliko imali visok položaj u društvu, uvek vodimo onim idealima i vrednostima koje smo negovali pre no što smo stekli viši položaj.

• Kolika je razlika između situacije danas i neke koja je postojala ranije?

Nekada se na letovanje išlo da bismo se lepo odmorili i uživali sa porodicim, napravili pauzu od poslovnog, pa i društvenog života, a sada glavni aspekt u tome imaju društvene mreže, na kojima možemo prikazati gde smo sve bili, koju hranu smo konzumirali, koliko smo potrošili i time prikažemo pratiocima koliko luksuzno živimo. Nekada je naglasak bio zajedništvu, a ne na prestižu, pa danas stičemo utisak da odmor nema neku vrednost ako ga ne istaknemo, odnosno "pokažemo" drugima preko mreža. Ljudi se danas mnogo više porede sa drugima nego ranije, a upravo to stvara osećaj da je "obično" letovanje manje vredno.

• Kako na ovaj fenomen gledate kroz prizmu Vaše struke? Da li je ovo samo prolazni trend ili dublji društveni problem?

Ako govorimo iz ugla sociologije, možemo reći da je sve ovo jedan proces potrošačke kulture, u kojoj se društveni status izražava preko potrošnje.

• Za kraj, da raščistimo jednu stvar - da li je problem u samom novcu i mogućnosti da sebi priuštimo skupo putovanje ili je u središtu problema nešto sasvim drugo?

Iz sociološke perspektive, problem ne leži u tome što neko ima novca za letovanje, već kada se takav stil života predstavlja kao jedini ispravan i poželjan.

• Ima li nade da se situacija promeni, kuda nas to vodi dalje?

Mislim da samo treba uspostaviti određeni balans između materijalnog i nematerijalnog. Nekada јe potrebno da preispitamo naše odluke i shodno tome delamo. Mnogi pojedinci danas cene autentičnost, što se može odnositi na vreme provedeno sa voljenim ljudima oko nas, tako da putovanja ne bi trebalo da budu skupa da bi bila kvalitetna. Kvalitetni su ljudi sa koјima provodimo trenutke na letovanju. No, uvek će postojati i određeni pojedinci u društvu koji teže da svoj status prikažu kroz potrošnju.

Dakle, može se zaključiti da promena stava u našem narodu definitivno postoji i da nije nešto što nam se samo čini da se dogodilo. Iako jasan uzročnik možda nije poznat, ostaje da se vidi kuda nas sve to nadalje vodi i kakva društvena očekivanja ćemo tek "morati" da ispunimo ubuduće ukoliko ne zastanemo i promenu možda započnemo od sebe.

(Telegraf.rs)