Tražili rimsko blago kod Lajkovca, ostavili LOM! Vandali PREORALI arheološko nalazište, istraga u toku (SLIKE)

Na arheološkom nalazištu iz kasnoantičkog perioda, "Anište", u blizini Lajkovca, nedavno se dogodio vandalski incident u kome su delovi ovog lokaliteta trajno uništeni.

Ovo predstavlja strašan čin zbog činjenice da ovo nalazište predstavlja istorijsku zbirku od neprocenjive vrednosti. Pošto još uvek nije u potpunosti istraženo, nije isključeno da su neka od materijalnih svedočanstava rimskog prisustva na ovim prostorima zauvek izgubljena.

Ono što je dodatno poražavajuće jeste i činjenica da su vandali koristili nekakav težak predmet kojim su oštetili ostatke kamenih struktura, što dovodi do pretpostavke da u pitanju nije bio samo pokušaj pljačke već i čista obest.

Prema izveštaju kog je sastavio arheolog Radivoje Arsić, iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture "Valjevo", vandali su oštetili zid na kome je prethodno rađena konzervacija, tačnije sedišta, koja su raskomadali.

- Najveća oštećenja uočena su u prostoriji 1 Objekta 2 (balneum), na delu koji je prethodnih godina konzerviran i rekonstruisan. Konstatovano je da su sva rekonstruisana i konzervirana sedišta uz jugoistočni zid prostorije nasilno uništena. Sedišta su teškim predmetom razbijena u veći broj fragmenata, odvojena od podne podloge i zida i bačena po prostoriji. Način oštećenja nedvosmisleno ukazuje da nije reč o prirodnom urušavanju već o namernom vandalskom činu - naveo je arheolog Radić.

Naša ekipa je bila na licu mesta, gde smo takođe zatekli veliki broj rupa na manje istraženom delu ovog arheološkog nalazišta, što na prvi pogled dovodi do pretpostavke da su počinioci ovog dela tražili nešto, najverovatnije novčiće iz rimskog i srednjovekovnog perioda i druge artefakte od vrednosti.

- U prostoriji 12, koja nije konzervirana, uočen je veći broj nepravilno iskopanih rupa prečnika približno 0,30 do 1,00 m, dubine 30–40 cm. Pored toga, oštećena je i kaldrmisana staza kojom se pristupalo Objektu 1. Način izvođenja iskopavanja, raspored rupa i njihove dimenzije ukazuju na osnovanu sumnju da je lokalitet bio predmet neovlašćenog pretraživanja upotrebom detektora metala, pri čemu su izvršena prekopavanja arheoloških slojeva bez odobrenja nadležne ustanove - dalje piše u izveštaju.

U izveštaju je Radić podsetio da je pričinjena direktna šteta ovom lokalitetu, te da ovo predstavlja nenadoknadiv gubitak naučnih podataka.

Policijska istraga je u toku.

O lokalitetu

Lokalitet "Anište" predstavlja jedan od najbolje očuvanih ostataka rimskog poljoprivrednog imanja koje potiče iz trećeg ili četvrtog veka nove ere.

Ovaj kompleks, koji se prostire na površini od oko 60 hektara, nije običan ruralni posed ili vila rustika već složen upravno-ekonomski centar sa izraženim vojno-logističkim aspektima.

Arheološko nalazište se nalazi u selu Ćelije, opština Lajkovac, na oko jedan kilometar južno od ušća reke Ljig u Kolubaru, na mestu gde šumadijsko pobrđe prelazi u kolubarsku ravnicu. Nalazište je smešteno na desnoj obali reke Ljig, a može se pouzdano tumačiti da je nekada služilo kao kompleks žitnica (horrea).

Položaj žitnica u odnosu na stambeni kompleks, kao i njihove dimenzije, upućuju na to da je lokalitet funkcionisao kao veća proizvodno-distributivna celina, najverovatnije uključena u širi sistem snabdevanja, koji je u kasnoantičkom periodu mogao biti povezan sa državnim mehanizmima prikupljanja i distribucije žitarica (annona militaris).

Istraživanjem na ovom lokalitetu pronađeni su mnogi predmeti za ličnu upotrebu poput nakita, kopči za kaiš, vojnih mamuza i ostalih predmeta koji su imali vojnu ili poljoprivrednu upotrebu.

Takođe, pronađen je veliki broj novčića, što iz rimskog, tako i iz srednjovekovnog perioda, kada je lokacija bila ponovo naseljena. Pronađeni novčići su kovani u ime Konstantina Velikog, Krispa, Helene, Konstansa, Konstancija, Konstantina Gala, Julijana II i Jovijana i datuju se u period od 324. do 364. godine.

Srednjovekovni novčići na sebi nose simbole Stefana Lazarevića, Žigmunda Luksemburškog i Đurđa Brankovića.

Takođe, pronađeni predmeti iz rimskog perioda pokazuju uticaj varvarskog kulturnog kruga sa kojim su Rimljani dolazili u kontakt.

Kompleks je sporadično korišćen do 18. veka kada je konačno napušten.

(Telegraf.rs)