Stres: Kako prepoznati da vam je zdravlje u opasnosti? Ovo su simptomi koje NE SMETE da ignorišete

Može se reći da je stres umnogome postao neizostavni pratilac u svakodnevnom životu, ali iako u suštini predstavlja prirodnu reakciju organizma na izazovne ili preteće situacije, on ostavlja trag na zdravlje, a jedna podela čini suštinsku razliku oko daljih potencijalnih posledica koje sa sobom nosi.

Od velike je važnosti razlikovati da li je u pitanju kratkotrajni ili dugotrajni stres. Dok kratkotrajni ima snažan, ali i prolazni efekat i čak može i pomoći čoveku da efikasnije reaguje, kada traje dugo ili se često ponavlja (hronični stres), može negativno uticati na fizičko i mentalno zdravlje.

Preporučujemo

Simptomi stresa

Prema preporukama Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", stres se može ispoljiti kroz emocionalne, fizičke, kao i promene u ponašanju. Neophodno je napomenuti da nijedan od ovih simptoma sam po sebi nije dokaz da je osoba pod stresom, jer mogu biti povezani i sa drugim zdravstvenim stanjima, stoga se moraju posmatrati u celini.

Ipak, ukoliko su izraženi, dugo traju ili ometaju svakodnevni život, neophodno je konsultovati se sa lekarom koji će jasnije moći da utvrdi da li je u pitanju reakcija na stres ili postoji neki drugi problem.

Kada su u pitanju emocionalni simptomi, oni se ogledaju kroz niz faktora među kojima su osećaj straha, zabrinutosti ili napetosti, tuga ili bezvoljnost, razdražljivost i bes, osećaj bespomoćnosti ili frustracije, kao i osećaj preplavljenosti obavezama.

Među fizičkim simptomima izdvajaju se glavobolja, bolovi u mišićima i telu, stomačne tegobe (bol u stomaku, mučnina ili drugi problemi sa varenjem), poremećaji spavanja (teško uspavljivanje, često buđenje ili noćne more), promene apetita (pojačan ili smanjen apetit), izražen umor i manjak energije, kao i pogoršanje postojećih hroničnih bolesti.

Kada je reč o promenama u ponašanju one se ogledaju kroz poteškoće sa koncentracijom i donošenjem odluka, smanjenim interesovanjem za uobičajene aktivnosti, povlačenjem iz društvenih kontakata, traženjem alternativa, pa i nezdravih navika kao vid "odbrane od stresa".

Hronični stres

Dugotrajni ili hronični stres predstavlja stanje u kojem je osoba duže vreme ili neprekidno izložena stresnim situacijama, zbog čega organizam ostaje u stanju pojačane napetosti i ne uspeva da se u potpunosti oporavi.

Za razliku od kratkotrajnog stresa, koji može imati zaštitnu ulogu, dugotrajan stres može negativno uticati na fizičko i mentalno zdravlje.

Imajući to u vidu, neophodno je napomenuti da se takav vid stresa itekako ocrtava na celokupno psihičko, ali i telesno stanje osobe, pa sa sobom nosi brojne posledice od kojih mnoge mogu biti i izuzetno opasne, čak i neispravljive.

Kako stres utiče na zdravlje?

Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" navodi da dugotrajan ili intenzivan stres može izazvati ili pogoršati različite zdravstvene tegobe.

Neke od onih na koje direktno utiče su:

• Glavobolja
• Bolovi u telu
• Stomačne tegobe
• Poremećaji spavanja
• Poteškoće sa koncentracijom i donošenjem odluka
• Promene apetita (pojačan ili smanjen apetit)
• Osećaj straha, zabrinutosti, tuge ili besa
• Povećana upotreba duvana, alkohola ili drugih psihoaktivnih supstanci kao način suočavanja sa stresom
• Pogoršanje postojećih hroničnih bolesti

Dakle, stres se može ispoljiti kroz niz emocionalnih reakcija ili promena u ponašanju, ali i sa problemima sa snom i koncentracijom, pa sve do fizičkih manifestacija u vidu fizičkih nelagoda i bola.

Negativan uticaj stresa na celokupan organizam

Deluje kao da stres može loše uticati na svaki deo sistema osobe, ali neke posledice mogu biti jasnije prikazane od drugih. Na primer, endokrinolog doc.dr Jelica Bjekić Macut u podcastu "Zdravo sa Ivanom", pojasnila je da dugotrajni stres može da dovede do transformacije štitne žlezde što vremenom dovodi do destrukcije žlezde, odnsono oštećenja ćelija koje prave hormone i da najčešće dođe do njene smanjene funkcije.

Tu su donekle jasniji simptomi koji mogu pokazati da se neki problem dogodio. Kako je navela dr Macut, oboleli osećaju prvo lupanje srca, knedle u grlu, budu im vlažni dlanovi, ruke im se nekada tresu, umorni su, malaksali, a žene primećuju i pojačano opadanje kose. Potvrda da se zaista dogodila promena u funkcionisanju štitne žlezde, utvrđuje se kroz dijagnostiku i to se danas lako otkriva, a najčešće kroz proveru hormona i antitela.

Astma je još jedno od stanja za koje se stres sve više prepoznaje kao značajan faktor koji može pogoršati simptome. Stres aktivira "bori se ili beži" odgovor tela, što znači da organizam proizvodi hormone poput adrenalina i kortizola. Ovi hormoni mogu izazvati fiziološke promene, uključujući povećanje broja otkucaja srca, ubrzano disanje i napetost u mišićima. Kod astmatičara, stres može dodatno izazvati sužavanje disajnih puteva, što dovodi do pogoršanja simptoma. Više o tome pročitajte u odvojenoj vesti.

Takođe, stres može jako uticati i na srce jer ako imate ubrzani puls i to traje duže vreme, kako je u podcastu "Zdravo sa Ivanom" objasnila kardiolog dr Milena Pandrc sa Vojnomedicinske akademije (VMA) u Beogradu, takva situacija nikako nije dobra za kardiovaskularni sistem. Naime, stres može biti okidač kada su kardiovaskularna oboljenja u pitanju.

Dodatno, brojna istraživanja pokazuju da dugotrajni stres može biti značajan faktor u razvoju srčanih bolesti. Povišeni krvni pritisak, ubrzan rad srca i povećana proizvodnja upalnih molekula povezani su sa većim rizikom od ateroskleroze. Ovo stanje može dovesti do infarkta miokarda, angine pektoris i drugih ozbiljnih kardiovaskularnih problema.

Primeri su brojni koji pokazuju na koji način i u kolikoj meri izloženost, a naročito dugotrajna izloženost stresu može imati nesagledive posledice na organizam, pa i ne iznenađuje što upravo to bude jedno od prvih pitanja mnogih lekara prilikom postavljanja dijagnoze.

Kako ublažiti posledice stresa?

Kako stres postaje nekako sveprisutan, neophodno je pronaći načine za borbu protiv njega, naročito jer isto apeluje i sve veći broj lekara i stručnjaka.

Primera radi, "Batut" preporučuje nekoliko mera koje mogu pomoći u očuvanju mentalnog i fizičkog zdravlja među kojima su:

• Razgovor sa članovima porodice, prijateljima ili stručnim licem
• Održavanje redovne dnevne rutine
• Dovoljno sna i odmora
• Redovna fizička aktivnost
• Uravnotežena ishrana
• Ograničavanje izloženosti uznemirujućim informacijama kada one dodatno povećavaju stres
• Izbegavanje alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci kao načina suočavanja sa stresom

U današnje vreme jedan od najčešćih podstrekivača stresa mnogima čine posao i radno okruženje zbog čega se i često može čuti da je "od stresa teško pobeći".

Upravo zbog te sveprisutnosti, stres na poslu je bio i jedna od tema podcasta "Zdravo sa Ivanom" kada je Danica Marinković, psihoterapeut i HR stručnjak potanko pojasnila koliki zapravo uticaj svesno ili nesvesno dajemo radu, a samim tim i stresu koji ga prati, ali i kako možemo sprečiti da uzme maha i da nam naruši zdravlje.

Koji su mehanizmi odbrane od toksične atmosfere, kako zadržati fokus i ostati produktivan, kako jasno komunicirati, možete pogledati u video snimku iznad ili pročitati u odvojenoj vesti.

Kada je potrebno potražiti stručnu pomoć?

Prema preporukama Instituta za javno zdravlje Srbije, ukoliko osećaj napetosti, straha ili tuge traje duže vreme, ometa svakodnevno funkcionisanje, rad, školovanje ili odnose sa drugima ili ako se simptomi pogoršavaju, potrebno je obratiti se izabranom lekaru ili stručnjaku za mentalno zdravlje radi procene i odgovarajuće pomoći.

Valja napomenuti i da ako stres itekako ume da oteža svakodnevni život, pa i da doprinese pogoršanju postojećih ili hroničnih zdravstvenih stanja, on nije zvanično kategorisan kao bolest i ne posmatra se na takav način.

Ipak, to nikako ne umanjuje stepen opasnosti koji nosi sa sobom i nikako ga ne treba olako posmatrati.

Detaljnije o stresu možete saznati i u našem podcastu "Zdravo sa Ivanom", autorke Ivane Anđelković koja je i o ovoj temi razgovarala sa najvećim specijalistima Srbije. Sve o zdravlju možete saznati u našem podcastu - Više od 100 epizoda podcasta "Zdravo sa Ivanom" posvećenih zdravlju, prevenciji i savremenoj medicini.

(Telegraf.rs)