Tragedija na bazenu potresla Srbiju! Trener upozorava: "Dete nestane u sekundi, OVA GREŠKA je fatalna"
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Milica
Moja prijateljica je spasila malo dete od godinu ipo, dete ušlo u more jeste da je plićak ali je krenulo dublje, za to vreme je otac buljio u telefon. Nije se čak ni zahvalio nego nas je stalno izbegavao.
534
Žena je na bazen dovela sedmoro dece. Utopio se sin prijateljice. Da li je odgovorno doći na bazen sa tolikom decom sam? Ko ima sedmoro očiju?
Muhedin
Velik tragedija zaista. Iskreno saoučešće porodici i žal zbog nastradalog mladog života. Na žalost, ljudi nisu svjesni ogromne moći i snage vode, kao ni opasnosti koje ona nosi ukoliko smo neoprezni i samo za trenutak se opustimo i ne pazimo na naše bližnje, pogotovo na one koji su neplivači. Bio sam nedavno, sa suprugom i najmlađim sinom, na ljetovanju u Crnoj Gori, u Ulcinju. I supruga i sin su neplivači. Bio je drugi dan našeg odmora. Sve super, srećni što smo na odmoru, skupa, na moru. Ja i supruga smo ušli u vodu. Supruga je ostala u plićaku a ja sam otpilivao desetak metara dalje od nje. Sami Bog mi je došapnuo da se okrenem i kada sam to učinio vidio sam suprugu kako se davi. Pokušao sam dotrčati do nje ali mi se to učinilo sporo pa sam otplivao do nje. Na mjestu davljenja (ne mnogo daleko od obale) jake morske struje vukle su suprugu desno, u pravcu Ade Bojane, i u dubinu. Dno se nije moglo dotaći. Nikoga u blizini da pozovem u pomoć. "Udaraj nogama i daj mi ruku", rekao sam joj dok sam drugom rukom pokušavao odvesti nas na sigurno. Struja je povukla i mene i za trenutak sam pomislio da je sve gotovo i da je tu kraj. Iako sam dobar plivač teško je bilo boriti se sa snagom morske struje. Tri pokušaja i onda očajnički u zadnjem pokušaju izvukao je na sigurno. Od sigurne smrti samo metar - dva. Tek kad smo stigli na obalu postajemo svjesniji šta je se sve moglo desiti i da nas je od strave dijelio samo trenutak. I za kraj - NIKAD i NIKAD ne skidajte oko sa svojih.