"Od Svetog Ilije, sunce sve milije" Slavimo sveca koji ne prašta, a lako možete napraviti OVU VELIKU GREŠKU

Sveti prorok Ilija, poznat kao Ilija Gromovnik, zauzima posebno mesto u srpskoj pravoslavnoj tradiciji. Njegov praznik, Ilindan, obeležava se 2. avgusta i u narodu je povezan sa prirodnim pojavama poput gromova, vetrova i oluja.

Poštovan u pravoslavlju, Sveti Ilija se slavi kao strog i nepokolebljiv propovednik etičkih vrednosti na kojima je zasnovana hrišćanska vera. Starozavetni je prorok, prisutan i u Starom i u Novom zavetu, koji je propovedao Božju volju i nagoveštavao dolazak Isusa Hrista. Veruje se da Sveti Ilija nije umro već da se živ, plamenim kočijama, vazneo na nebo pa se ta scena slika na prazničkim ilindanskim ikonama. Smatra se najsilovitijim među ognjenim svecima, pa se svetkuje s ogromnim strahopoštovanjem.

Preporučujemo

Sveti Ilija Gromovnik pada u najsušnije i najtoplije doba godine, a običaj je da se na njegov praznik ne radi u polju, da se ne bi navukao gnev svetitelja. Ukoliko danas grmi, propašće sav rod oraha i lešnika.

Od davnina se čuva izreka "Od Svetoga Ilije, sunce sve milije", jer se veruje da vrućine jenjavaju. Nakon ovog dana, prema verovanju, više se ne treba kupati u rekama.

Veruje se da je na današnji dan dobro uzeti med radi zdravlja. Nekada je bio običaj da majke mažu decu medom da bi cele godine bila zdrava. Narod veruje da je med koji se izvadi na Ilindan lekovit.

Na ovaj dan, mnoge porodice pripremaju pečenog petla kao deo svečane trpeze.

Priprema pečenog petla za Ilindan ima duboko simbolično značenje. U prošlosti se verovalo da je ovaj čin svojevrsna žrtva Svetom Iliji, pokušaj da se umilostive sile koje mogu da ugroze useve i domove. Petao se prvo prinosio kao žrtva, a potom služio kao deo gozbe, čime se, prema verovanju, prizivala zaštita i blagostanje.

U nekim delovima Srbije, običaj pečenja petla bio je posebno prisutan tokom godina obeleženih sušom, gradom ili drugim nedaćama. Verovalo se da petao tada simbolično "izmiruje" dom sa nebeskim silama. Etnološki, petao u srpskoj tradiciji ima duboku simboliku - on je znak svetlosti, jutra, novog dana i zaštite od zlih sila. Njegovo kukurikanje označava dolazak svetla i rasterivanje tame, pa se smatralo da time štiti kuću i ukućane.

Jedno od najdublje ukorenjenih verovanja jeste da petao na Ilindan predstavlja samog domaćina kuće, posebno najstarijeg člana porodice. Smatralo se da, ukoliko se za praznik ne pripremi pečeni petao, domaćin možda neće dočekati sledeći Ilindan. Tako je petao postajao simbol životne snage, mudrosti i dugovečnosti.

U porodicama koje slave Svetog Iliju kao krsnu slavu, priprema trpeze zavisi od dana u nedelji na koji praznik padne. Ukoliko Ilindan nije u sredu ili petak, danima kada se po pravilu posti, pečeni petao je obavezan deo slave. Ako praznik padne na postan dan, običaj se izostavlja u skladu sa pravilima posta.

U savremenom dobu, ovaj običaj se ne praktikuje u svakoj pravoslavnoj kući, ali njegovo značenje i dalje živi kroz narodna verovanja i porodične predaje. Mnogi i danas 2. avgusta izbegavaju teže poslove, ne peru veš, niti ulaze u njive, verujući u staru izreku: "Sveti Ilija ne prašta".

(Telegraf.rs)