KINESKINJA GREŠKOM DOŠLA U SRBIJU, SAD MENJA VERU I UZIMA NAŠE IME! Kupila pogrešnu kartu, ovo nije očekivala

Niko ne planira da promeni život zbog pogrešno kupljene avionske karte, ali Džorijen je upravo tako završila u Beogradu. Kineskinja poznata kao Jori Yeoh, došla je u Srbiju na mesec dana, bez velikih očekivanja i sa idejom da samo protutnji kroz Evropu. Nekoliko godina kasnije, ova mlada Kineskinja živi na Vračaru, opušteno naručuje domaću kafu, uči srpski i sa uzbuđenjem sprema papire i haljinu za pravoslavno krštenje.

Razlog zbog kog je odlučila da spakuje život iz Amerike i pusti korenje na Balkanu ne leži u jeftinijem životu ili dobrim restoranima, već u jednoj devojci koja je trebalo da joj bude samo prolazna poznanica, a postala joj je najbolja prijateljica i buduća kuma.

Priča o ovom prijateljstvu počinje sasvim obično, u nekom od beogradskih kafića, preko zajedničkog prijatelja. Džorijen, koja je pre Srbije živela u Kini, Bostonu i na Havajima, navikla je na američki stil druženja, ljubazno, površno i sa jasnim distancama. Međutim, sa ovom beogradskom devojkom stvari su od prvog minuta krenule u potpuno drugom pravcu.

- Upoznale smo se preko zajedničkog prijatelja na početku. I od našeg prvog susreta imale smo mnogo toga da pričamo. I onda, mislim da smo postepeno postale stvarno bliske jer, iako smo iz potpuno dve različite kulture, razmišljamo na isti način - priseća se Džorijen.

Iako su odrasle na različitim krajevima planete, brzo su shvatile da im je sistem vrednosti praktično preslikan. Dok su slagale kockice o tome kako su odrastale, shvatile su da poreklo ne igra nikakvu ulogu kada su kućno vaspitanje i porodična dinamika identični.

- I kasnije sam shvatila da je to takođe zato što, iako su kulture različite, način na koji su nas roditelji odgajali i naši roditelji su veoma slični. Njena mama je bila nastavnica, moja mama je nastavnica, i oba naša oca su stvarno jaki muškarci, ali veoma orijentisani su na porodicu. Tako da mislim da smo odgajane na sličan način, pa razmišljamo na sličan način i radimo stvari na veoma sličan način - objašnjava Džorijen.

Upravo taj osećaj da preko puta sebe imaš nekoga ko reaguje isto kao ti, ko ima iste moralne kočnice i razume te bez dugih objašnjavanja, pretvorio je slučajno poznanstvo u neraskidivu vezu.

- Tako da smo kasnije samo shvatile da smo nas dve jedine prijateljice koje se viđamo redovno - dodaje ona kroz smeh.

Biti deo domaće porodice u Srbiji znači proći kroz neizbežan ritual, pijenje domaće, crne kafe. Za nekoga ko je odrastao na azijskim čajevima i američkoj produženoj kafi, srpska kafa može da deluje kao priličan šok za želudac. Džorijen iskreno priznaje da se na tu vrstu kofeinskog udara još uvek privikava, ali da postoje izuzeci kada se ne odbija.

- Za mene, to je jedina stvar sada na koju još uvek ne mogu da se naviknem jer je stvarno jaka za mene. Ali neke domaće, kao kod moje kume kući, njena mama pravi stvarno dobru domaću kafu - kaže ona.

Ova porodična druženja, gde se sedi satima za kuhinjskim stolom uz domaću kafu i kolače, pokazala su joj onu topliju stranu života u Beogradu koju nije mogla da pronađe ni na Havajima ni u Bostonu.

U Srbiji je kuma sve i sestra i oslonac i najvažniji gost na svakom slavlju. Kada je njena prijateljica počela da razmišlja o udaji, dileme oko toga ko će joj stajati pored oltara nije bilo. Jedini "problem" bio je taj što je buduća kuma rođena u Kini i nikada nije bila krštena.

Njena prijateljica još uvek nema zakazan datum, ali se pripreme za ulogu kume već uveliko prave.

- Nije se udala još, ali ima dečka, pa možda će se udati pre nego što se ja udam - šali se Džorijen.

Međutim, pravila su jasna, da bi neko bio kum na pravoslavnom venčanju, mora i sam da bude kršten. Džorijen je ovu obavezu prihvatila sa oduševljenjem i bez ikakvog oklevanja. Za nju to nije bio samo formalni uslov koji treba odraditi reda radi, već prelep način da obeleži svoju pripadnost ovom mestu i ljudima.

- Mislim možda pre njenog venčanja. Već sam izabrala svoje kršteno ime, srpsko - ponosno najavljuje Džorijen.

Nije mala stvar izabrati novo ime u kasnim dvadesetim godinama, posebno kada dolaziš iz potpuno drugog jezičkog govornog područja. Džorijen nije htela neko nasumično ime koje lepo zvuči na papiru, već je tražila reč koja će najbolje oslikati njenu ličnost. Nakon malo istraživanja, shvatila je da postoji jedno srpsko ime koje savršeno odgovara njenom kineskom imenu.

To ime je Vanja.

- Zašto Vanja zato što moje kinesko ime Džorijen nije tipično žensko ime. To je i za devojčice i za dečake. I tako je isto sa Vanja, to je i za devojčice i za momke - objašnjava ona.

Pored toga što je uniseks, ime Vanja joj se dopalo i zbog energije koju nosi. Džorijen za sebe kaže da deluje nežno na prvi pogled, ali da u sebi nosi ogromnu snagu i tvrdoglavost, osobinu koju je izgradila samostalnim životom u Americi od svoje trinaeste godine.

- To je takođe kao moja ličnost. Mislim da sam većinu vremena slatka kao devojka, ali sam takođe jaka u srcu, tako da odgovara mojoj ličnosti - kaže ona.

Pre nego što je upoznala svoju kumu, Džorijen je imala plan kakav obično imaju mladi ljudi koji rade preko interneta: ostaneš u nekom gradu godinu ili dve, iznajmiš stan, obiđeš regiju i ideš dalje. Beograd je trebalo da bude samo prolazna stanica na njenoj mapi.

Ipak, stvaranje ovako dubokih korena potpuno je promenilo njene prioritete. Danas joj ne pada na pamet da pakuje kofere.

- Mislim, sada kada sam upoznala svoju kumu, sada kada imam kumu ovde, planiram da ostanem ovde dugoročno. Pre sam mislila da ću se možda posle dve-tri godine nastaviti sa svojim životom dalje, ali u isto vreme sada mi se stvarno sviđa Srbija, uživam u svom životu ovde. I to je veoma, lokacija Srbije je neverovatna. Blizu je svih ostalih evropskih zemalja. Tako da ne vidim razlog da odem odavde, zapravo - iskrena je ona.

Na kraju se ispostavilo da je jedna logistička greška pri kupovini avionske karte bila najbolja stvar koja je mogla da joj se dogodi. Iz te greške rodilo se prijateljstvo koje ju je dovelo do porodičnih ručkova na Vračaru, učenja jezika, novog imena Vanja i odluke da upravo u Beogradu napravi svoj pravi dom.

(Telegraf.rs)