Mapa NAJVEĆE KRIZE U EVROPI! Migranti preplavili grad, upadaju i u dvorišta lokalaca: "Vrše nuždu na ulici"

"Migranti su mi upali u dvorište pre neki dan, dao sam im malo hrane, na sreću nisu uzeli ništa, ali jesam bio malo zabrinut", rekao je Manolito, meštanin Seute za portal Telegraf.rs, dok gleda ka ulici kojom neprestano prolaze nepoznata lica. Njegovo dvorište samo je jedna od tačaka na mapi grada koji je 27. jula doživeo potpuni kolaps.

U Seutu, špansku enklavu u Maroku, je tog 27. jula upao veliki broj ilegalnih migranata. Zvanične statistike govore o oko 80.000 Marokanaca koji su ilegalno ušli u Španiju, Seutani tvrde da je ta cifra daleko viša, bliža 160.000 ljudi. S obzirom na to da sama Seuta ima približno 86.000 stanovnika, te da se teritorija prostire na svega 28 kilometra kvadratna, nije ni bitno da li je 70.000 ili je u pitanju 160.000 ilegalnih ulaza, grad je previše mali za obe brojke.

Preporučujemo

Migranti iz Maroka isplivalvali su iz vode, ljubili zemlju na koju su kročili i krenuli tu da stvaraju život, svesni da su napokon pobegli od najgoreg problema. Oni koji nisu imali novca utočište su našli na plaži Trampolin, svega kilometar i po od centra grada. Tamo su izgradili kućice od trske, paleta, kartona i platna koje su uspeli da nađu u gradu. Prvi pogled na tu obalu otkriva zabrinjavajući prizor: plastika razbacana svuda po vrelom pesku, veš se pere direktno u moru, dok na maloj vatri gori plastična flaša u kojoj se otkuvava morska voda za kafu.

Čitavim potezom obale, muškarci obučeni u dukserice valjaju se po pesku, dok peškirima i kartonima pokušavaju da naprave bilo kakvu zaštitu od sunca. Duž obale iznikle su trošne, improvizovane strukture, od zavezanih bambusa, paleta i morske trave do kartona i starog platna. Te kućice su toliko skučene da bi svakome od njih, kada bi se u njima potpuno ispravio, noge virile van, dok se unutra, na prljavim peškirima i među bačenim papučama, gura i po nekoliko ljudi pokušavajući da uhvati komadić hlada. Sa druge strane, maloletnici i žene smešteni su u prihvatni centar, koji je doslovno morao da zatvori kapije pred ogromnim brojem ilegalnih migranata.

Pravi prooblem predstavljaju oni koji imaju novca. Oni su iznajmili stanove i apartmane koje inače iznajmljuju turisti. U tim malim sobama spavaju, a dane provode napolju, po trgovima, ulicama, na stepeništu i na plažama. Oni nisu svi loši ljudi koji su spremni da te svakog trena napadnu, ali ti ne znaš ko od njih jeste spreman za takav potez i znaš da niko od njih nema šta da izgubi. Oni nisu procesuirani kada su ušli tu, za Španiju oni ne postoje. U takvom sistemu, bilo koji zločin ostaje neprepoznat. Sa druge strane, gladni su, žedni su i zabrinuti. Ne znaju da li će sutra još biti tu ili će ih pokupiti i deportovati u Maroko. Nijedan od muškaraca koji sedi na ulici i posmatra te namrgođeno, doslovno nema šta da izgubi.

Upravo je to razlog zašto se Španci jako plaše izlaska napolje i u po bela dana, pa radije biraju da ostanu kod kuće. Manji broj Španaca koje vidiš na ulici pripadnici su policije, vojske, privatnog obezbeđenja, novinari ili lekari i radnici Crvenog krsta. Oni moraju da izađu napolje i rade svoj posao. Moraju da se bore da situaciju koliko toliko normalizuju. Iz tog razloga, grad je doslovno podeljen na samo migrantski deo i na deo gde se migranti stapaju sa španskom policijom.

Foto: Telegraf.rs

Policija i vojska štite deo od luke do granice sa Marokom. U taj potez upada centar grada, glavne gradske plaže i tvrđava. Mimo tih ulica, sve ostalo sada "pripada Marokancima". Taksisti ne zalaze u te krajeve, policije i vojske tu nema, a radnje ne rade.

"Živeo Prinsipe, Hadu, Rosales! Živela cela Španija! Neka nam nađu rešenje i živela Evropa!", rekao je Karim, Marokanac koji je doplivao do Seute u potrazi za nekim boljim životom.

Prinsipe, Hadu i Rosales su upravo ta mesta kojima se sada kreću samo migranti. Ulicom potpuno bezbedno možeš da prođeš samo u 6 ujutru, kad većina Marokanaca spava. Tokom cele noći čuje se kako pričaju, viču ili se šale. Budni su do sitnih noćnih sati, a kvartovi koje su oni preuzeli su prljaviji nego što su ikada bili.

"Vrše nuždu na plaži i na ulici, nemaju gde drugo. Uđu u prodavnice, pokupuju sav hleb i onda nema za nas Špance ništa. Ne možemo da kupimo bukvalno ništa. Bolesti se šire Seutom, svašta su doneli sa sobom i ponašaju se kao da svako od njih može da radi šta hoće", objasnio je lokalac Manolito.

I dok Karim sa peska uzvikuje imena tih kvartova kao simbole svoje nove nade, za meštane Seute to su postala mesta u koja više ne sme da se zađe. Mape su iscrtane, linije razgraničenja nevidljive, ali nikada jasnije. Na jednoj strani je uplašena Evropa zaklonjena iza policijskih štitova, a na drugoj hiljade ljudi koji više nemaju šta da izgube. Seuta polako tone dok politika raspetljava klupko dešavanja u pokušaju da postupi humano, a Afrika zalazi u njenu teritoriju kao da joj pripada.

(Telegraf.rs)