Mitrović: Tokom vrućina pritisak pada i proširuju se krvni sudovi, apel na unos vode

Kardiolog Predrag Mitrović izjavio je danas da tokom toplotnog talasa, kakav je trenutno i u Srbiji, dolazi do proširivanja krvnih sudova i pada krvnog pritiska, jer ljudski organizam na taj način pokušava da parira spoljnoj temperaturi.

On je apelovao na građane da unose veliku količinu vode kako bi se hidrirali i izbegavaju izlaganje suncu tokom najtoplijeg dela dana.

Preporučujemo

"Kod toplotnog udara dolazi do oscilacija krvnog pritiska, to uvek reaguje prvo. Naš organizam se suprotstavlja promeni spoljašnje temperature, promeni vlažnosti vazduha i barometarskog pritiska. Naš organizam pokušava da parira spoljnoj sredini i tada dolazi do variranja krvnog pritiska", rekao je Mitrović za Tanjug.

Odgovarajući na pitanje koji se simptomi najčešće pojavljuju tokom toplotnog udara, Mitrović je naveo nesanicu, malaksalost, mučninu, gubitak svesti, naglo povraćanje, otežano disanje, bolove pri disanju, grčeve u nogama, suvoću kože i rekao da su to i svi simptomi koje može dati povišena temperatura.

"Osim tih simptoma, oni najteži oblici su telesna temperatura iznad 39 stepeni, naglo povraćanje i gubitak svesti", rekao je Mitrović.

On je naveo da simptom koji nikako ne bi trebalo ignorisati jeste bol u predelu srca.

"Bol u grudima koji se javlja obično u predelu srca, širi se ka levom ramenu ili ruci, može da bude ekvivalent bola u vratu ili leđima. To je nama znak da je nešto sa srčanim mišićem, ili početak srčanog udara ili loša ishrana srca koja je uvod u srčani udar. To je nešto čega se plašimo maksimalno", rekao je Mitrović.

Dodao je da i glavobolja i nesvestica mogu da ukazuju na kardiovaskularni sistem čitavog tela, odnosno varijaciju krvnog pritiska koja može sekundarno izazvati pucanje krvnog suda ili srčani udar.

Mitrović je ukazao da prijemni blok Urgentnog centra ima na raspolaganju stručnjake svih grana medicine i da brzo mogu da reše svaki problem, pa čak i one probleme nastale kao posledica toplotnog udara.

"U Urgentnom centru je stalno gužva i veliki broj pacijenata. To je ustanova tercijarnog karaktera gde dolaze svi iz čitave zemlje, pa čak i iz susednih zemalja. Stalno smo zatrpani pacijentima, ali velika nam je čast da možemo da ih lečimo i brzo da rešimo svaki problem", rekao je Mitrović.

Dodao je da kada je ovako toplo vreme, dodatni pacijenti u Urgentnom centru su ljudi koji se leče zbog povišene temperature ili se susreću sa dodatnim tegobama pored postojećih kardiovaskularnih, nervnih ili gastrointestinalnih problema.

"Svakome kome pozli dolazi pravo kod nas. Kod toplotnog udara dolazi do zaista značajnih poremećaja u organizmu koji moraju da se leče hospitalno, odnosno ti pacijenti moraju da budu primljeni", naveo je Mitrović.

On je posavetovao građane koji imaju prepisanu terapiju za krvni pritisak da je ne koriguju bez konsultacije sa nadležnim kardiologom.

"Postoje situacije kada ne možete da pomognete sami sebima, zato smo mi tu. Čak i tada postoje takve komplikacije kada zaista uz sve moguće dijagnostičke metode, terapijske modalitete, jednostavno neke stvari ne mogu da se izleče. Desi se nekada i pucanje aorte, disekcija aorte, nešto što izazove nagli skok temperature i nekada ne stignete na vreme. Tako da zaista nije za šalu", rekao je Mitrović.

Govoreći o pacijentima koji pate od kardiovaskularnih bolesti, Mitrović je naveo da je tu osnovni problem dinamika krvnih sudova, odnosno njihovo grčenje, spazam i opuštanje u zavisnosti od spoljne temperature što izaziva sve komplikacije.

"Ta dinamika krvnih sudova se dešava u samom srčanom mišiću. Srce ima tri krvna suda kao tronožac koji napajaju naš srčani mišić krvlju i postoji dinamika njihovog širenja i skupljanja. Ako imamo neke promene na krvnim sudovima za koje ne znamo, onda doći do pojave takozvanog akutnog koronarnog sindroma, odnosno do pojave napada angine pektoris, što dalje može prouzrokovati zapušenje krvnog suda srca i nastanak srćanog udara, odnosno infarkta miokarda", objasnio je Mitrović.

S tim u vezi, Mitrović je uputio apel građanima da tokom toplotnog talasa obezbede balans unosa tečnosti, odnosno da povećaju unos tečnosti, jer kada je toplo gube dosta tečnosti.

Osim toga, naveo je i da građani treba da izbegavaju boravak na suncu tokom najtoplijeg dela dana, odnosno od 10 do 18 časova, a da ako ne mogu da odlože izlazak iz kuće onda sa sobom ponesu i flašicu vode.

Mitrović je rekao da su tokom trajanja toplotnog talasa najugroženiji hronični bolesnici, dijabetičari, starija populacija, odnosno ljudi stariji od 65 godina i deca.

"Senzitivnost kod mlađih ljudi je bolja nego kod starijih. Mladi ljudi mogu duže da izdrže zato što svi receptori koji postoje u organizmu su očuvaniji i bolje rade. Međutim, i oni imaju određeni prag. Kada se pređe određena količina nadražaja, proširenja krvnih sudova zbog toplote, i oni mogu da dobiju isto što i stariji ljudi. Dakle, kod njih je samo izdržljivost malo duža, međutim nisu zaštićeni ni od kakvih bolesti", rekao je Mitrović.

On je naveo da građani ukoliko naiđu na nekog kome nije dobro treba da pomognu na taj način što će ih skloniti sa sunca u hladovinu i probati da ih ohlade hladnim oblogama, dati im da popiju tečnost, provere im puls i pozovu hitnu pomoć ukoliko je to potrebno.

Odgovarajući na pitanje o nagloj promeni temperature, ulasku sa 40 stepeni Celzijusa u klimatizovani prostor gde je temperatura oko 20 stepeni Celzijusa, Mitrović je rekao da tada dolazi do naglog skupljanja krvnih sudova i tada može doći i do pucanja krvnog suda svuda, pa i u mozgu, što dalje vodi do pojave šloga.

"Sve što je naglo van našeg tela, našem organizmu ne prija. Naš organizam reaguje na svaku promenu. Kada naglo dođe do pada temperature, imamo naglo skupljanje krvnih sudova. U tom trenutku mi imamo vaskularno korito koje prima oko pet litara krvi i kada se ono smanji za 50 odsto, naglo se povišava krvni pritisak i tada može doći i do pucanja krvnog suda svuda. To su nagli poremećaji gde naš organizam poželi da se što pre prilagodi spoljnoj temperaturi i da reguliše unutrašnje mehanizme i u zavisnosti od toga koliko imamo godina i da li bolujemo od nekih bolesti može doći i do pojedinih oštećenja. Tako da se mi najviše plašimo tih naglih promena koje su, nažalost, poslednjih decenija sve češće", rekao je Mitrović.

(Telegraf.rs/Tanjug)